Dezinfekcija, al obavezna

Namjerno nisam htjela al baš ništa pisat o evropskom nogometnom prvenstvu, da nešta ne zacopram, al sad baš hoću.

Ostali su još Škoti. Znači tu je mjerodavan jedino Sir Sean Connery i viski. Neću uopće potezat priču oko države čiji je simbol jednorog i gdje muškarci nose šosove. Dobro, izumilo je u Škotskoj svašta - bicikl na pedale, bankomat, faks, mikrovalnu, televiziju. I nek im budu njihovi izumi i jednorog i šosovi i Nessie koja stravi turiste iz Loch Nessa. Sve nek im bude, samo da se naši večeras za početak ne zaraze koronom a onda po mogućnosti i da pobijede.
Jer je njihova nogometna zvijezda pozitivna na koronu, a epidemiolozi tvrde - pazi sad - da nijedan drugi reprezentativac Škotske nije bio blizak kontakt Gilmouru pa onda nemaju zapreke za nastup. Ja sam sigurna da su u pravu. Kakvi bliski kontakti, kakvi bakrači, to šta je s njima bio na treninzima i po svlačioni i kojekuda nema uopće veze s time da su se neki od njih mogli zakličavit od njega, pa večeras puvat u naše dečke po terenu. To čitaš i ne vjeruješ. I šta bi sad naši trebali napravit, izać večeras na travnjak s maskom kakvu nosi Dart Vejder i zamotani u streč foliju da se virus ne zakelji za njih? Kako igrat devedeset minuta a da ne dotakneš nijednog Škota?
Jedini siguran način, osim spomenutih maski, bio bi al zaozbiljno mala dezinfekcija u vidu nulatri štoka ( za one koji i sami znaju da im je loš imunitet možda da drmnu i dva mala štoka ), čisto da izdrže onaj prvi dodir sa potencijalnim zarazivačima. I bježat od njih ko vrag od tamjana. Ja ne vidim drugog načina.

U iščekivanju izlaska nogometnih vrsta na teren ja se evo blago sediram pivom, vani je još uvijek tridesetdva celzija, gori nebo i zemlja, plus šta se još moram sekirat oko korone i nogometa.
Ko preživi pričaće.

( photo - bespuća interneta, Škot nema šanse kraj Štoka )