Legenda o propuhu

Propuh. reklo bi se u Petrinji durcug, je prema tvrdnjama naših baka, a bome i mama, opasniji od Džeka Trbosjeka.

Navodno nigdje na svijetu - osim u Hrvata - ne nastaje panika pojavom propuha u stambenom objektu.Ne daj ti Bože otvorit dva prozora pa da zavjesa samo malo zaleluja, odmah kreće salva - pa jesi ti normalna, oćeš da ti otpadne glava, ko još normalan radi durcug po kući, odma zatvaraj taj drugi prozor blabla. Jer propuh, doista znanstveno nedokazano al ajde ti to objasni baki il ispaćenoj roditeljici, dakle propuh je uzročnik svih mogućih oboljenja, isto ko i sjedenje na betonu, samo ovdje je u igri djelovanje vjetra. Glavobolja, upaljeno grlo, pokočenost vrata, zubobolja, meningitis - sve su to boljetice uzrokovane propuhom. Ne vrijedi govorit da to nema veze s propuhom, kud ćeš to uopće spominjat kad se legenda o propuhu prenosi usmenom predajom s koljena na koljeno i nemaš tu šta razmišljat; propuh je kriv za sve.

Sjećam se da smo jednom zgodom išli na školski izlet vlakom, i gadno pokisli, uhvatio nas prolom oblaka. Obzirom da sam ja imala pletenicu debljine anakonde učiteljica mi je rasplela kosu, da se osuši barem napola dok dođemo kući. Neko u kupeu otvorio prozor, pa van unutra iz kupea, pa sastavio durcug, vijori meni kosa ko gričkoj vještici onakva mokra. al šta da radim? Pa nemrem tražit da vlak stane jer je meni mokra glava. I zamolim ja učiteljicu da kaže mami da mi je ona rasplela kosu jer smo pokisli. Ulazimo mi u Petrinju na željeznički kolodvor, izlazimo iz vlaka i moja Ljubica prvo šta vidi - vidi moju još napola mokru kosurinu. Srećom nije me stigla sastavit, jer je strukovna kolegica ( da ne kažem učiteljica ) promptno prišla i objasnila da smo svi pokisli i to jako, i da sam ja najteža kolateralna žrtva jer kosom mogu zamotat pola razreda. I kad smo došli doma, moja Ljubica s vrata kreće štekat fen i udri sušit; pita jel bio otvoren prozor na kupeu, ja klimam glavom da je, a ona ko zloguki prorok izgovara riječi - e sad kad te od propuha sastavi gnojna angina. Mislim si - da, baš jedva čeka mene sastavit jer gnojna angina samo vreba kud ja hodam.
Kadli iduće jutro opsadno stanje - temperatura tridesetdevet, a čepovi gnoja na krajnicima poiskakali da progovorit ne mogu. Boli glava, grlo da ne spominjem jer nemrem slinu progutat. Ispaćena roditeljica slavodobitno odlazi kod školske doktorice po antibiotik i ono crveno sranje od heksorala da grgljam, ja ležim u bunilu i samo tu i tamo čujem - eto ti kad naprave propuh u kupeu. Tata je došo na ideju da ide raščerečit vlakovođu, konduktera i učiteljicu, al mama je tvrdila da oni nisu krivi jer da djeci nikako nemreš dokazat koliko je propuh opasan dok ih ne snađe naprimjer gnojna angina. Počela sam gutat slinu tek nakon par dana, a jela ko da jedem žilete šta god sam stavila u usta.

Tak da oprez sa propuhom, ljudi dragi. To je neviđena neman koja samo vreba da se neko sjebe u koracima i otvori dva prozora. Zar zbilja mislite da onaj izraz "ubio ga propuh" ima tek simbolično značenje?

( photo by Adiva )