Nemoj kopat po psihi

Zapravo sam bila najopasnija s nekih devet, deset godina kad bi sama ostala doma. Dobro, bilo je incidentnih situacija i u mlađoj dobi, al sa spomenutih devet, deset sam bila hodajuća štetočina. Čarobne riječi koje su dovodile do incidentnih situacija uglavnom su bile tipa - nemoj slučajno to dirat, il nemoj slučajno kopat po psihi.

Pa sam jedne zgode došla na ideju malo kopat po psihi u šlafcimeru. Stariji valjda znaju šta je psiha; vi mlađi - to je zapravo komad namještaja sa velikim špiglom na sredini, a ispod je bilo i mjesta za odlaganje stvarčica koje se nisu smjele dirat. Naša psiha je ispod špigla imala i staklom zaštićeni dio gdje su stajale fine vinske čaše, one starinske, tanke ko vlas kose i mamin najdraži avzac za torte. Sa strane su bila ko recimo dva nahtkasla u kojima su na jednoj strani bili fotoalbumi, a na drugoj mamin nakit i još neke tričarije. Na psihi su bili heklani dekni i na jednoj strani fikusi koji su se periodički mijenjali jer ih mama al nikako nije mogla uzgojit, pa bi čamili dok ne ostane samo ona trklja bez ijednog lista na sebi.
Al vratimo se izrazu - nemoj slučajno kopat po psihi. Naravno da sam kopala, uvijek bez svjedoka i bez najmanje mogućnosti da me neko ulovi kako besramno ne poštujem zabranu. Dakle ostala ja sama doma, napisala zadaću i palo mi na pamet eto baš malo kopat po psihi. Malo listala albume, to mi je bilo bezveze jer pola ljudi nemam pojma ko su, i sjetim se valjda najzabranjenijeg komada maminog nakita zvanog ogrlica od zlarinskih koralja, i to ona sa granama koralja. Nije mi dala ni da gledam u njih, valjda da ne bi pogledom rasturila ogrlicu koju je tu i tamo nosila, kad je baš htela izgledat fensi. E pa mislim si - gle kak ću sad ja isprobat ogrlicu, šta nemoj dirat? Isprobat i vratit u psihu. Natakrčila ja koralje, obukla prije toga i neku bijelu majicu da se bolje crveni, stala pred špigl, malo se zakretala vamotamo i vidjela da mi dobro stoji pa ke krenula skinut.
E tu su krenuli problemi. Jerbo kad sam otkopčala ogrlicu zapela je jedna usrana koraljna grana gdje? U mojoj kosurini, eto gdje. I ja budala umjesto da sam probala rasplest kosu krenem potezat ogrlicu...i rasuše se koralji po podu ko da nikad ogrlice bilo nije. Nisam do tada ni znala kak sam jaka u rukama. Meni slaboća došla momentalno, znam da ću fasovat i to krvavije od boje koralja. Skupila ja ostatke relikvije, još upalila i noćnu lampicu da poberem ako je šta odletilo pod krevet ( a odletilo je, morala sam i po partviš ić da dohvatim ta crvena govna ). Sabrala ja to i sad ne znam jel da se sama ubijem il da čekam da me mama ubije. Odlučim da ću čekat da me ona ubije, ona me i rodila bez mog znanja. Nekako ja to uspiijem zafafujat da se na prvu odmah ne skuži da od ogrlice nema ni o i teška srca zatvorim psihu i napustim mjesto zločina.
Tati sam rekla odmah drugo jutro dok je mama bila u dućanu. On je samo odmahno rukom i reko - ne brini ništa, već je zadnji put jamrala da joj se čini da će puknut, jebali je koralji.
Kad je nakon nekog vremena, za neki poseban event došlo doba da se metne koraljna ogrlica zahvaljivala sam cijelom katoličkom kalendaru šta je tata doma. Iz šlafcimera se prvo začula bujica poprilično gadnih riječi, a onda se ispaćena roditeljica ukazala na vratima noseći u rukama koralje.
- Šta je ovo?!
Ja šutim ko da me nema. Tata pogleda pa veli - koralji, da šta je.
- Jesu, nekad bili ogrlica a sad rasuti na najsitnije komadiće. Jesam ja rekla da se ne kopa po psihi, i koliko puta sam rekla da se ne kopa po psihi?!
Tata uporno tvrdi da se to smeće moglo i samo rasut, da šta odmah na mene svaljuje i posvađaju se namrtvo. Ona odnosi koralje nazad u šlafcimer, izlazi s nekom drugom ogrlicom koju je imala. Bez riječi i prijetnji.

Ajme šta sam nadrapala drugi dan kad je tata otišo radit. Čarobne riječi - koliko sam puta ponovila da se ne kopa po psihi čula sam drugog dana preko nekoliko desetaka puta. I malo sam teže sjedila dan il dva. A psihu više ne bi dirnula ni da me ona po nešta poslala.

Zato nemojte kopat po psihi, ormarima, bilo čemu. Pogotovo kad vam to neko nonstop ponavlja, a bude vam dosadno.

( photo by indekshaer )