Filana paprika

Ne znam jel pratite vi onaj kuvarski šouprogram zvan Večera za pet na selu. Ja ne pratim, al sutra moram pogledat pod obavezno.

Naime, jedan od kandidata je i umirovljeni profesionalni kuvar, navodno poprilično i nagrađivan, a večeru mu popljuvali ostali kandidati i dali mu samo sedamnajst bodova. Pa je iza snimanja možda bilo malo verbalnog delikta, jer je on izmako kontroli i svašta izgovorio ostalim kandidatima - da kak ih nije sram, da su se oni to dogovorili, da je on potrošio dve hiljade kuna za večeru a da šta su oni poservirali na svojim večerama. Spominje se nekakva riža, al ne točno šta je sve bilo za jest. E zato ću ja sutra pod obavezno pogledat šta je bilo na tanjurima; volim vidjet tanjure na kojima nikad ne znam jel to samo dekoracija il se jede u sklopu toplog obroka, i koju točkicu prvu moram pojest i s koje strane.

Ja naime kuvam i serviram onak...neglamurozno. Recimo danas sam kuvala filanu papriku i pire krumpir ko prilog. I kak da ja sad od tog tanjura napravim remekdjelo, ajde recite? Probala sam malo vilicom poriktat pire krumpir za potrebe fotkanja, i nije baš ispo nešta apetitlih ( mislim fin je za jest, al kad ja nisam od ukrašavanja i cifranja po tanjuru ). Pa ta nesretna filana paprika...kad je grabim uvijek zaserem tanjur umakom, to bi onda trebalo brisat ubrusima da tanjur ne izgleda ko da je već neko jeo iz njega pa se samo dotrpala nova tura.
Al zato recimo mogu zamišljat da na ručak dolazi Balibeg, spremljen u obligatnu bijelu košulju, da u čem drugom bi trebo doć. E za njega bi prvo išla govedska juha s grisknedlima, pa pire i filana paprika, pa za desert recimo štrudl od trešanja. Ne znam jeste slučajno primijetili da jedino juha ne ostavlja trajne mrlje, za razliku od umaka od filane paprike koji kad kapne možeš ga skinut jedino tako da flek škarama izrežeš sa košulje. Zato bi moj gost imo dvije opcije; prva da ga zamotam u najlon prije nego šta krene jest, da se izbjegne i najmanja mogućnost da se ulijepi umakom, a druga bi bila da skine košulju pa da jede bez straha od mrlja. Ja bi, koju god on opciju odabro, morala popit dva apaurina da imam kirurški rad ruku. Zamislite da mi u naletu tjeskobe, dok ga zamatam u najlon, odleti lakat u njegov nos i krvno mi strada, il mi bubne iz ruke jušnik s filanom paprikom i zafleka ga sve do cipela. Još bi ga morala ić i namakat u kadu, a stolnjak i tepih drugi dan zapalit na lomači u dvorištu, jer gusti umak od filane paprike iz tepiha vadi jedino vatra.

Uglavnom, sutra moram to pogledat da vidim šta je čovjek poserviro za sedamnajst bodova. O tome kud je mene serviranje prebacilo...pa vidite i sami.

( photo by IMDb i moja neglamurozno servirana filana paprika )