Hortikulturalno nedonošče

Eto je raspisalo natječaj za radno mjesto vrtlara u dvorcu Windsor. Na puno radno vrijeme, vikend slobodan i smještaj u dvorcu. Poso uključuje košnju, sijanje, nadzor posijanog i uređivanje postojećeg, onog šta je već neko posijo ko zna kad.

Na sam spomen riječi dvorac ja nikako nemam viziju sebe kak od šest ujutro bauljam po gredicama il kosim travu. Ja sebe vidim u nekim drugim ulogama, al neću sad o tome, pričamo o bašči oko dvorca. Znači dvorac se prostire na četristoosamdesethiljada kvadratnih metara; samo zdanje ima nekih pedesettri hiljade kvadrata, pa ispada da bašča ima četristotridesethiljada kvadrata. Jel možete vi sebi uopće predstavit šta je to?! Samo ruža ima tri i pol hiljade komada. TRI I POL HILJADE. A ja se satrem dok ošišam onu moju jednu jedinu, svaki put sjebem škare il ih zagubim i stalno se prijetim da ću je maknut. Evo mi slaboća dolazi na samu pomisao na brojku od tri i pol hiljade grmova ruža. Da na svakom grmu maneš dvadeset puta rukama, to je sedamdeset hiljada pokreta rukom. A gdje su svi oni štokakvi kamenjari, lijehe, ukrasno grmlje; ne smijem ni pomišljat kolko grmova samo ima kojekuda po bašči. To da si Edvard Škaroruki nemreš sve držat pod kontrolom, al nikako. Treba divizion Edvarda Škarorukih da svaka travkica stoji kak treba; pa ne plaćaju te da bašča izgleda ko amazonska prašuma. I baš me zanima šta rade po zimi, sumnjam da kartaju il prave Snješka. I kak pogode u sobu, zamajkubožju, jel znate vi šta je hiljadu soba u dvorcu? Nek bude nečiji rođendan i malo se zarakija, dok potrefiš na prava vrata eto jutra, nemreš se ni umit da se malo dobiješ jer ko zna kome ćeš banut u kupaonu.

Ja sam recimo danas nešta malo čačkala po tulipanima i nekim ružicama i evo me ko prebita mačka. Šta bi bilo da svaki dan kosim i mlatim po grmlju i po kojekakvim gredicama ne usuđujem se ni razmišljat. Nekak mi se čini da bi me nakon šta neko iz kraljevske obitelji triput stane na grablje, koje sam slučajno ostavila nasred puteljka, pozvalo na kraći razgovor i predložilo mi prekvalifikaciju. U recimo sobaricu. To je još lakše za radit. Da je od spomenutih hiljadu soba sto spavaćih...eto posla u jednoj turi za mjesec dana, a svi larmaju da kad će im se presvuć krevet i da jel mogu još sporije hodat s onim kolicima po dvorcu.

Pa sukladno tome, a i činjenici da me nije rodilo podobnu da budem okrunjena glava - neka mene tu gdje jesam. Moja ruža i moje dvije japanske dunje i moje ivančice mene vole i ovakvu hortikulturalno nesposobnu.

( photo by hippopx, dio bašče oko dvorca; ja bi ovo uredila za jedno pola godine )