Uzbuna na odjelu voća i povrća

Zapravo sam mislila danas ne ić u dućan, ono - simbolično pružit podršku oima koji su danas na Praznik rada morali ujutro ustat i otić radit. Al onda sam skužila da mi fale neke sitnice za moj prvomajski zapečeni grah i da sam zaboravila kupit sok koji pršće tipa Pipija il Fante, a koji bi mi trebo pomoć da provarim duplu porciju graha koju sam isplanirala pojest.

I odem ja u dućan, žive duše nema. Poberem to šta mi treba i sjetim se da bi mogla uzet i malo banana, da dignem kalij. Otrgnem četri banane, strpam ih u najlonkesu i saću ja to dobavit na pult da mi se vagne. Kadli s druge strane nadire gospođa u naglocrvenoj majici i kad je vidila da i ja idem na tu stranu jasno daje na znanje da joj oduzimam prednost prolaza, dakle puše ispod maske i udara se po butini, znate onaj živčani pokret kad ti nešta zasmeta, i usput prevrne i očima dvatriput. Dobro da nije okrenula cijelu glavu ko u Egzorcistu.
E sad...ona ne zna da sam ja izrazito alergična na takve živčanoće, i da ću joj odgovorit ko šta slijedi:
- Gospođo, nemojte puhat jer ćete me otpuhat. I slobodno prođite prvi, ugrist ne mogu kroz masku.
Ona me gleda, malo je ko i pocrvenila al šuti. Meni malo i žao šta šuti, baš bi volila da dođe do verbalnog delikta na odjelu voća i povrća, da ženama koje su morale doć radit bude malo zanimljivije jutro. Al šuti i prolazi prva.
Pa krenem dalje, sjetim se da nemam papira za pečenje - eto nje opet, jedva se krajcamo. Vraćam se po sladoled, eto je opet, kopa po rashladnom uređaju, pa jebote samo nas dvije u dućanu a ona ko da se s kraja na kraj dućana teleportira i stvori baš tamo kud sam ja pošla.
Pa krenem na blagajnu, jel trebam reć da je taman i ona krenula s druge strane? Reko - samo dajte, izmakla se ja još tri metra nazad. Tu će ona meni velikodušno ponudit da nek ja idem prva, ko imam manje stvari. Reko - nenene, samo trpajte, imam ja svo vrijeme ovog svijeta. Pa istovarila onu silesiju iz kolica, pa joj nije jasno da šta ima na računu za tristosedamdesetosam kuna, a natrpala kolica ko da puni zalihe u atomskom skloništu. Pa kopa po novčaniku, jedva sabrala za cifru sa računa i izlazi van.

Ja istrpavam svoje na onu traku i mislim si, e sad ak još bude vani kad izađem onda zbilja ima neke natprirodne sposobnosti. Kadli ja van, a ona kokodače sa susjedom koja me teleportirala do dućana. Pala joj usta do poda kad je vidila da prilazim njenom autu i pocrvenila još gore nego u dućanu.
Jedino nije više puhala i prevrtala očima, biće je istrošila baterije dok je reagirala na moje oduzimanje prednosti.
Ko zna jel mogla i ručat kolko se nasekirala.