Čokoterapija

Nešta si razmišljam čime u ovo ludo vrijeme podić osjećaj sreće. Ono, ako ne ide milom da ide silom.

Pa sam išla njuškat po guglu i našla neke prehrambene artikle koji podižu razinu endorfina iliti hormona sreće do pred stanje euforije i smanjuju anksioznost, ovisno o količini koja se utrpa u želudac. I naravno da je na prvom mjestu šta? Čokolada. I naravno da napominju tamnu čokoladu, al ja je ne volim ni na slici vidjet pa bi ja recimo endorfin podigla do neslućenih razmjera toblerone čokoladom il nekadašnjim runolistom, to su mi najdraže netamne čokolade. Dalje spominju kajenski papar, i halapenjo i čili papričice. Ajde ti to reci; za razliku od čokolade, ovo skuri sluznicu nosa i grla pa tjera mozak da luči endorfin. Pa onda recimo banane koje uvijek drkljam u torbi ako mi padne kalij, a one i euforiju stvaraju; pa zato sam ja stalno raskešena, od tih silnih banana. I od voća još spominju agrume, ananas i marelice ko najveće stvarače hormona sreće.

E sad...anksioznost je jebena stvar. Imaš recimo neki gadan sastanak il razgovor za poso, il trebaš sjest u avion kojeg se bojiš ko vrag tamjana. Pa jel nije lakše ponest dvadeset deka čokolade i uć na razgovor il u avion sa nemjerljivim šećerom nego vuć sa sobom čili u flašici? Pa odšerafi, pa vadi žlicom, pa kiši i kašlji dok se smiriš usljed prevelike doze. Banane bi ajde mogle i proć, pojedeš dve tri i kore frkneš u smeće, al ananas...kućeš s ananasom u najlonkesi unutra, plus jako oštar nož kojim treba otfikarit ono zeleno lišće i rezat kriške, a sok samo curi po novom kostimu. I to bi ko trebalo smirit anksioznost? Plus šta unutra ulaziš skeljena ko da te zalijepilo na onu traku za miševe, ljepljive i ruke i taška i kostim i sve.

I sve se čudim kako još nikom nije palo na pamet spojit čokoladu i tableturine protiv živaca i anksioznosti? Pa zamislite tu divotu. Oni koji vole punjene čokolade - u kremu našibat apaurina, praksitena, misara, sanvala, na kraju krajeva napravit blaže i jače varijante. Oni koji vole recimo čokolade sa mljevenim lješnjacima, tu našibat među lješnjake sitno stucane navedene praške. Za najteže slučajeve ostavit praške u komadu, znači odlomiš red čokolade a u svakoj kocki po jedan prašak, i kad se to majci otopi u probavnom sustavu...pa ulaziš na razgovor il u avion ko Bare na binu. Sve ti ravno odavde do Rusije. Možda malo djeluješ onak preležerno, znači treba obuć protuproklizavajući materijal na sebe, kad sjedneš da od ležernosti ne odeš pod radijator il stol, il ne odeš pitat pilota u kabinu jel mu treba popravit recimo kravatu.

Pa tih čokolada ne bi mogli nasmagat. Ja bi prva kupila zalihu za mjesec dana minimalno. Legnem u šlafcimer i jedem dok ne zaspim, pa se konačno probudim dvehiljadetridesetiprve godine i letim gledat jesam prespavala alarm za na poso.
Daj ko ima kakvu žnoru u plivi, pa nek porade malo na tome. Da budemo sretna i skulirana nacija.

( photo by Europeana - meni ne baš najdraža, al tak bi se fino dala napunit praškima )