Oda grahosti

Ako zbog ičeg volim zimu, onda je to zbog graha.

Nije mi bilo draže nego doć doma iz škole i zateć recimo grah i kiselo zelje za ručak, il grah i ječmenu kašu ( reklo bi se rićet u mom pitomom kraju ). Kuhanje graha je proizvodnja čiste simfonije okusa sljubljenih u tanjuru, rekli bi oni slavni kuvari koji kad ti poserviraju tanjur u restoranu meni recimo izgleda ko da je pokupljeno s poda i nadrkačeno na tanjur. Al pustimo slavne kuvare, gdje sam stala? Znači za obično varivo grah se mora prebrat i namočit, pa se kuva uz dodatak fine koljenice il rebara, plus povrće; ja recimo nabubam u lonac povrća ko za juhu pa ga onda povadim van - mrvu, celer, peršin, komadić poriluka, jednu papriku, po mogućnosti domaći paradajz. Pa kad na to sve kresneš jednu gustu zapršku, dobiješ nešta šta jedeš dok ti ne pozli. Isto je i sa rićetom, a i sa grahom i kiselim zeljem, samo bez dodavanja povrća. Grah i kisela repa su naprosto fenomenalna klopa, još sa kukuruznim kruhom...to jedem dok mi al doslovno ne pozli.
Šta tek reć za grah salatu, koja mora imat onaj fini umak, da se ne desi ko mojoj susjedi kad joj je kćer dušu iscijedila iz graha za salatu da se komotno mogo namaz od graha napravit. Znači mora ostat vode od kuhanja, ni previše ni premalo, koja se onda zgusne skupa sa uljem i sirketom i grah salata mi uglavnom bude glavno jelo, meso me ionako previše ne zanima.
Al zaozbiljno nisam znala da je grah tak zdrav. Kažu nutricionisti da zato šta je pun škroba regulira probavu, podiže imunitet i sprečava variranje šećera u krvi. Vele da je i odličan izbor ako bi htjeli smršavit, jer se unosi manje kalorija a stvara osjećaj sitosti, šta je odlična vijest; pa znate kak je čovjek nervozan kad za ručak pojede tri zrna riže i pola lista salate? Bolje pojest tanjurić grahonje. Grah je pun vlakana koja smanjuju razinu šećera u krvi i reguliraju krvni tlak, a ima i folne kiseline koja je dobra za zdravlje srca i živčanog sustava. Pa nećete vas niko moć nasekirat i dignut vam tlak, o živčanjenju da ne pričamo, budete li se držali graha. Kažu i da je bogat antioksidansima koji štite stanice od oštećenja koja uzrokuju starenje; znači par tanjura graha na tjednoj bazi i eto te ko Šeron Stoun.

E sad...naravno da ništa nije savršeno, jel tako. Kad pretjeraš s jelom napuhne te ko da si proguto živog čovjeka, a o ispušnim plinovima ne treba ni pričat. Nema sagibanja, kašljanja, kihanja - sve je riskantno, počevši od toga da i gumb može odletit ko projektil sa haljine il hlača i izbit nekome oko, plus šta miris koji se stvara nagriza vidno polje, pogotovo kod onih sa usporenim metabolizmom gdje samo jedan prdac može imat djelovanje i na vid i na njuh.

Mene to recimo ne sprečava da se uredno ožderavam grahom. Uglavnom je za ručak vikendom, i onda ležerno trenirka i nikud sa trosjeda, šta zbog prežderanosti, šta zbog opasnosti da nekom osakatim vidno polje ispušnim plinovima il podivljalim gumbom. Natovarim se grahom, legnem i promišljam kak je malo potrebno da čovjek bude sretan.

( photo by Humor Picture, nije mi se svidio nijedan tanjur sa kuvanim grahom koji sam vidjela )