Jednorogovo šišanje

Manji najdraži frajer zaželio se svog jednoroga. Onog velikog, na kojem se može jahati i zbog kojeg je sveti Nikola ( da ne kažem ja ) išao ravno s posla u Sisak da ga kupi, jer je čuo da je manji najdraži frajer plakao ko kiša kad ga je vidio u Intersparu.

Zovu me, i junior izrijekom šapće - reci da pojma nemaš gdje je jednorog, puna mu je soba igračaka, kud još jednoroga da stavimo. Manji najdraži frajer traži telefon:
- Znaš onaj veliki jednorog što ga je donio sveti Nikola na kojem ja jašim, on je u sobi u Brezju. Hoćeš mi ga molim te donijeti?
Ja sam na sto muka, jer sam dobila naputak da nemam pojma gdje je jednorog.
- Jesi baš siguran da je u sobi?
- Jesam, jesam. Vidio sam ga tamo i jahao na njemu. Hoćeš mi ga molim te donijeti?
- Pogledaću, nisam sigurna je li u sobi pa ako je...
- Ma daaaaj, mora biti u sobi. Vidio sam ga. Hoćeš mi ga donijeti?

I šta meni preostaje nego da drugi dan malo isprašim jedoroga, da ga jedva uguramo na zadnji sic i da ga vozimo manjem najdražem frajeru? Šta drugo da radim?
Dolazimo s jednorogom i nastaje stampedo. Jurišno pozdravljanje i silna radost jer se jednorog pojavio. Odvl:ači ga presretan u dnevnu sobu i brblja:
- Jesam rekao da je u sobi u Brezju?
Stišće uho, koje ima neku tipku i kad se pritisne čuje se topot i rzanje. Uho malo i visi na nekoj žici od prijašnjih stiskanja, pa ga fafulja pod ormu od jednoroga.
- Jesi ti primijetila kako mu je griva raščupana?
Naravno da sam primijetila; obzirom da je vjerojatno made in China dobro da smo svi živi iza kontakta s jednorogom. Ona turboduga griva je sva skušljana u klupko, pa uz frajerovo odobrenje pravim jednorogu pundžu dostojnu Marge Simpson. Isprva mu se svidjela, ali onda se sjetio pletenice kakvu ima Elsa iz Ledenog kraljevstva.
- Ne može se od grive isplesti pletenica, vidiš kako je popetljana.
- Ali ja želim pletenicu kao Elsina. Molim te ispleti.
One velike smeđe oke se pune suzama. Kako da ispletem pletenicu od nečeg što izgleda kao svračje gnijezdo, majkosvetabožja?
- A što misliš da mu ošišamo grivu?
Suze se naglo povlače, eto i osmijeha.
- Da skroz ošišamo grivu?
- Pa da. Biće puno uredniji i ljepši.
Donosi mi male dječje škare, a onda ide i po one velike jer s dječjim škarama grivi ne mogu ništa ko ni žaba lješnjaku.
- Jesi siguran? Da počnem šišati?
- Šišaj, biće ljepši.
Ja šišam grivu, a on nadgleda iz velike blizine kako griva nestaje. Kad sam završila, kupi ono što sam ošišala i odnosi u smeće. Gleda jednoroga, pipka šiške i kaže:
- E sad nije raščupano, sad možeš isplesti malu pletenicu.

Tako mi i treba kad dobivam turbopametne ideje i laćam se škara. Bilo bi mi bolje da sam od one sfafuljane grive probala napravit dreadlockse; šta fali, malo štiha Boba Marleya na jednorogovoj glavi.