Ko ne spava, taj naprimjer jede

Prošlu noć je moja insomnija zablistala punim sjajem, valjda zbog šljaštećeg bora i popratnih sadržaja iz susjedovog dvorišta, tipa neonki i vanjskih led lampica.

Zaspala oko pola dvanajst i probudila se u dva nula nula. Pokušavala dalje zaspat, bez vidljivih rezultata. Onda sam možda malo i ogladnila, biće od nervoze šta ne mogu zaspat, pa sam napravila manji sendvićak i pojela ga gledajuć neki božićni film. Nadopunila jelsku ponudu sa dvije mandarine i jednom prekomurskom gibanicom, da mogu ujutro bacit plastiku u žutu kantu. Dobro zalila sprajtom i bubnula normabel nebil došlo do spavanja. Ništa. Nastavila gledat film do kraja, pa počela gledat i drugi. Napušila se ko krepatil. Napila se sprajta do iznemoglosti. Zadnji put pogledala na sat u pola pet i probudila se u pola osam, gladna ko da nisam jela dva dana. To samo potvrđuje činjenicu da je želudac ko ogromna najlonkesa, šta više trpaš to se on više širi. Dok sam kuhala kavu pojela par kolača i šnitu kukuruznog kruha sa topljenim sirom. Pa negdje oko pol dvanajst dva pečena jaja na oko, nisam bila sigurna da ću izdržat do ručka kod juniora. Ono, nezgodno je doć nekom na ručak sa kruljenjem u želucu. Tamo malo baranjskog kulena i kobasica i sira, pa tanjur juhe, malo mesa i hrpu grah salate. Probala četri fele kolača i zalila kokakolom, čisto da CO2 odradi razgradnju, ko kad mister muskolo odčepljuje zaštopani sudoper. Došla doma i prešla susjedi čestitat Božić. Žena promptno kolače na stol, ajde probaj baš su fini. Pa jedan sa sirom, pa jedan sa čokoladom, pa jednu salamu sa mljevenim keksima. Oko osam večera, topljeni sir i kukuruzni kruh i hrpa grah salate, već sam spomenula da grah salatu jedem uneznano. Još dvije mandarine i sprajt.

I sad evo gledam film i varim ne ko jedna, nego ko dvije i pol anakonde. Razmišljam šta će bit ako se noćas opet probudim. Bil opet sendvićak il zdjelicu francuske, možda bi me majoneza i grašak bolje zbetonirali da zaspim. Čips ne smijem jest jer previše šuška kesa, skroz me razbudi. A sve pod upaljenim lampicama od bora, ko Godzila koji se oteo kontroli i proždire sve šta mu padne šaka. Jer bor je odmah iznad dvosjeda, šta je jako dobro jer mi nemre ništa ispast na moju omiljenu crvenu dekicu.

Jel i vi tako naležećke jedete uz teve, il to samo mi odabrani koji spavamo otvorenih očiju i kopamo po frižideru u naletu tjeskobe zbog nespavanja?

( photo by GQ Australia, ovo je biće Godzila sa vidljivom žgaravicom; ja nemam tih problema )