Titanik i smisao života

Evo gledam "Titanik". Po valjda tristopedesetosmi put. Za one koji trenutno ne gledaju, već je kresno u santu i sad ima još pun kufer vremena do kraja. Mislim na kraj filma.

Pa mogu recimo reć da sam malo večerala, dok je trajala tura reklama pojela još dva knedla sa šljivama i upravo sam se sjetila da moram nariktat alarm jer radim ujutro. Šta znači da bi uskoro trebala popit šlaftablete i odspavat koliko uspijem, usljed učestalih noćnih manevara koji će me izludit.
I sad ja vas pitam - šta je smisao života? Uvaljat se u rutinu svakodnevice, pa tak jedno šezdeset godina. Neko kraće, neko duže. Skuhat, oprat, otić radit i vratit se doma, ložit kamine zimi i skapavat od vrućine ljeti. Priuštit si nešta čisto da razbiješ rutinu, štajaznam, neki fensišmensi kaput il nekih par dana odmora negdje ko može. Izbjegavat direktore svemira, faraone i svekolike enrgetske vampire koji ti isrču energiju čim te pogledaju.
I u svemu tome prolete godine. Bespovratno. Sve si umorniji, zasićeniji, škripe koljena i nemreš ni čučnut ni kleknut. Nastojiš ostat barem u toj učmaloj rutini, da koljena posluže barem za uspravan hod. Nastojiš ne razmišljat o svim onim - da sam barem, trebala sam, zašto nisam ili zašto jesam.
Pa dajte malo nešta izmijenite, dok još ima barem malo života u vama. Ako ništa drugo, melodiju alarma koji vas ujutro budi za ić radit. Nije puno, al je neka izmjena. Prestanite robovat svakodnevici koja nas melje, bez iznimke. Učinite za sebe nešta šta priželjkujete ko zna koliko dugo, šta god to bilo. Život je toliko kratak i samo prohuji, a mi ko zombiji svaki dan vrtimo jedno te isto i nikuda se pomaknut od onog ustaljenog.
I nosite jebene maske, i dezinficirajte ruke, i poštujte socijalnu distancu. Bojim se da je to jedini način da iz ove kužne godine izađemo donekle kak treba. Čuvajte sebe, zbog svojih najmilijih, koliko god je više moguće.

Vi koji još uvijek pišete Svetom Nikoli i Djeda Mrazu, daj zamolite da ova kuga šta prije završi. Ja nemrem pisat i ovo i još pisma.
A sad idem popit šlaftablete i ušuškat se. Uz samo malo sreće, spavaću do tri il pola četri.
Pa od ujutro rutina. Moraću promijenit zvuk alarma. Čisto da me iznenadi.