Udav plus udav jednako je dva udava

Kad konačno dočekam par slobodnih dana, onda se naprosto mora desit da naletim na par udava koji su valjda postavljeni na moj put da za njih zapnem. Ono, da mi ne bude dosadno dok sam fraj.

Dan je bio baš krasan. Najdraži frajer bio na spavancu kod mene, uživala dok smo zajedno pisali zadaću ( mislim zajedno, gledala ga kak boja i pomagala mu sa engleskim za koji nije bio siguran hoću li mu znat pokazat; ne zna dijete da sam ja staroengleski zmaj ). Skuhala fini grah za ručak, očistila zelenu salatu pa ćemo ručat kad se ja vratim sa terapija. Spremila se i krenula, u parku napravila par fotki ginka koji šljašti zlatnožutim lišćem. E od tu kreće davež.
Dolazim pred ulaz koji je naravno zaključan, svi smo pod maskama i vadim telefon da nazovem fizikalnu da me neko pusti unutra. Ima par ljudi pred vratima, neko za zubara, neko za opću praksu i jedan onak...malo veseliji stariji lik za kojeg nisam baš sigurna da nije bio dezinficiran iznutra. Jer dok ja zovem fizikalnu on puši i drži govor ko u skupštini UN-a.
- I ona meni kaže - doću ja kući. E nećeš dolazit, jesi ti normalna, oni svi u toj samoizolaciji zbog korone a ti ćeš sad doć kući. Ko te tjero da ideš čuvat dijete, ko? Jel ima vrtić - ima. A ti letiš ko da te svi vrazi gone jer je dijete dvaput zakašljalo. Dobro, u međuvremenu je on ( ko je on - ne zna se ) dobio koronu i sad ga jebi, sad se gledajte deset dana, meni kući ne dolazi.
Javi se meni gospođa sa fizikalne, izlazi otvorit vrata, i sad ja trebam zaobić govornika koji radi na dramaturgiji svog izlaganja i mlati rukama ko vjetrenjača, a masku nemre imat jer puši i drži govor. Još mi skoro zapeo cigarom za kaput u žaru mlaćenja. E pa da mi je napravio progorelića na kaputu pojeo bi i cigaru i spuštenu masku, života mi. Razmišljam bil mu rekla - oćete se pomaknut il da vas ja osobno pomaknem, al odustajem, jer ako je dezinficiran iznutra još ću se morat potuć s njim a moram na terapije zbog ograničenja broja ljudi u prostoriji, znači nemam vremena za kikboks.
Ajde obavim terapije, izlazim van i nema ga više, fala nebesima, primilo ga u neku od ordinacija da riješi svoje zdravstvene il dentalne probleme. Pa idem do apoteke po naravno Kafetine, i čekam vani sa još jednim čovjekom, kad eto udava broj dva. Ženski je udav u pitanju, maska stoji ležerno ko slavonskim lolama šeširi. Pa puše, pa cupka, pa pita da jel mi čekamo za u apoteku. Jok, čekamo za pregled za astronaute; pa vidiš gdje stojimo. Da jel ima ko unutra. Tu ću ja progovorit ispod maske - ima, gospođo, pa vidite da čekamo. Da jel se može ona navirit da vidi. Tu je meni tlak možda malo već i nemjerljiv. Reko - ajde se navirite, bar ćemo znat jel krivo stojimo i jel trebamo stajat. Ubaulja ona pa se vrati. Ima ljudi al eto htjela je provjerit, da bude sigurna da ih ima.
Ulazim unutra kad je jedna žena izašla, dezinficiram ruke i krećem prema pultu. Ženski udav ulazi odma za mnom, nisam stigla ni dobar dan reć. Ruke ne dezinficira, jer njoj ni glogov kolac ne može ništa a kamoli korona. Dok čeka da slavodobitno uđe unutra malo čačka i po nosu, maska je taman nariktana dovoljno za takav manevar a i dosadno joj je čekat pa da ubije dosadu. Platim i sad trebam izać, al moram sačekat da ona uđe jer nema ona kad čekat da ja izađem, nju čeka zasjedanje vijeća Evrope a ona zapela u apoteci i svi se moraju prilagodit njenom tajmingu.
Pa izađem van na sunce i mislim si kako uopće preživjet invaziju udava? Šta radit takvima koji su ubijeđeni da su razlog Zemljine rotacije i revolucije? Ko šta rekoh, to nemreš dokusurit ni glogovim kolcem.

Srećom sam skuvala fini grah i najela se uneznano kad sam stigla doma. Srećom me ispaćena roditeljica fino odgojila pa ne lajem na nepoznate udave. I srećom sam poslikala ovaj divni ginko, pa sam usljed svega nabrojanog zadržala disciplinu mozga pilota ( kako to divno kaže jedan od jačih govornika koje sam upoznala ) i udave ostavila da gmižu van mog dometa.
Možda još nekom probaju usrat dan pa ostanu bez nosa.