Doručak bez Tifanija

Čitam danas kak su neki ispljuvali jelsku, da ne kažem doručkovnu ponudu na Hvaru.

Pazi sad - omlet sa šparogama platićete stodeset kuna. Tost će vam izbit iz džepa stodvadeset kuna. Jaja Benedikt su teška ćifa, samo stoosamdeset kuna. Po osobi, naravno. Pa puta četri - eto cifre od najmanje četristoosamdeset kuna za fruštuk. ( Navodno je u cijenu uračunata i kava i sok od narandže. ) Jel znate vi kolko možete kupit jaja za četristoosamdeset kuna? Četristoosamdeset komada, bravo, i to domaćih, pa jest jaja dok ne požutite od žutanjaka naskroz. I sad zamislite da vam dijete neće pojest jebena jaja iz tanjura; tlak odma raste na nemjerljivu vrijednost, šta od toga jer vas sekira najranije ujutro, šta od toga jer ste vi požderali svoja plus još dva jaja, šta od toga jer će dijete na plaži za sat vremena bit gladno. Ode još pedeset kuna za dva sendvićka, do ručka nije ni blizu, a vama izbilo iz džepa petstotrideset kuna.

Ja zapravo moram nać prikladnu lokaciju na kojoj bi se mogo smjestit kokošinjac i odselit na Jadran, može i Hvar jer su tamo najskuplja jaja. Znači napravit pitoresknu nastambu za koke i pjetlušinu ( zbog obima posla broj bi moro bit pozamašan, recimo stotinjak komada kokoši plus nekoliko pijetlova; pa nemrem tamo speć deset jaja ujutro i dangubit dok one opet ne snesu friška jaja ). Obavezno pazit da nastamba ne bude blizu hotela il kampova, da pijetli ujutro kukurikanjem čim se malo dan zabijeli ne podignu sve goste. U tu svrhu moglo bi im se možda zalijepit kljunove flasterima, samo dok odmakne dan, pa onda nek mažu po vani. Navečer opet flastere na kljunove.
Moglo bi se recimo organizirat i za one koji nikad uživo nisu vidjeli kokoši razgledanje nastambe i jajonosaca, s time da onda treba jedan djelatnik koji će stalno skupljat govna, znate kakve su kokoši - malo malo pa drisne. Onda kad već razgledavaju mogu recimo odabrat i jaja koja bi pojeli; štajaznam, ima jaja raznih veličina pa kad već plaća dva jaja stodeset kuna nek ih bar vidi prije neg šta ih ubijem u tavicu.
Dok jaja cvrlje ižmičem narandže nafriško, skuvam kavu i eto love. Sto kokoši riješi doručak za pedeset ljudi, pa vi računajte moju dnevnicu.

E već kad sam skroz razradila taktiku zdravog doručka od friških jaja iz podnog uzgoja, onda dalje pročitam da je sat masaže sedamstodevedeset kuna. Kad se nisam zanesvijestila. Kud nisam išla za fizioterapeuta, jebo me pedagoški Šuvarov usmjereni smjer damejebo? Pa mogla sam ko gospođa samo raspečit šator, stol unutra i ajmo. Ja oću bit teta iz vrtića. E pa eto mi sad tete. Dok bi sad završila neki jurišni kurs il dva za masiranje, pa dok kupim stol, pa vamotamo...ništa od toga.

Biće red preć na peradarstvo. Svako jutro jedno jaje organizmu snagu daje. A sto jaja vrijede najmanje pethiljadapetsto kuna, friško pečena ter servirana uz pogled na more i nastambu u kojoj nastaju.
Hešteg kukurikukokodak, imamlovepunrudnjak.