Nemoj misliti na torticu

Danas samo tridesetpet stupnjeva u hladovini; na asfaltu je onda valjda stotridesetpet.
Idem doma s posla ( mislim idem, vučem se nogu pred nogu da se što manje znojim iako je i od toga slaba vajda al barem pokušavam ). Jedva se nekako dovučem do dućana i ulazim u klimatizirani prostor, sva sretna šta sam barem na tih par minuta utekla sa vrućoće. Kupujem ono čega sam se uspjela sjetit; ono čega nisam - e bez toga će se do sutra izdržat da je ne znam šta u igri. Otvaram kištru sa sladoledima i razmišljam jel bi bilo glupo zamolit prodavačicu da me pusti leć unutra par minuta, samo da se oladi haljina koja je na meni; odustajem jer bi se moglo desit da žena zovne hitnu pa da me časom odbace do najbliže psihijatrije, dok ja objasnim da sam se zajebavala eto mene u neklimatiziranoj sobi pod tabletama protiv živaca pa šta ću onda.
Plaćam i izlazim van na tridesetpet; jedem sladoled i nogu pred nogu dolazim konačno do rođenog dvorišta. Još na kućnim vratima bacam stvari, skidam haljinu i vatam se kupaone da se samo malo uspijem oladit vodom, bar na tren. Ajde nekako se malo razladim, popijem cedevitu i palim teve ( ne zato šta će me oladit, da čujem vijesti ), kadli kaže da je u Guadalahari, u Meksiku, padala tuča i napadala metar i pol.
Pa sve gledam i ne vjerujem; sunce piči, a ceste zatrpane ledom; šta ceste - auti i kamioni zatrpani ledom. Pa si mislim - nedajtibože da sad počne krnjadat ovako i kod nas, pa kud ću na tu vrućinu još lopatom mlavit da raščistim do ceste, plus nogostup. Valjalo bi možda jedino rukama razbacivat malo pomalo, kad već moraš čistit da se barem malo i oladiš. Jedino bi možda bilo problem šta obut; kud u led u japankama. Morala bi obuvat one flafi čarape, jedva mi se malo primirio onaj usrani pijesak u bubrezima. Znači bosa u led ne mogu ni pod razno, pa da skapavam od vrućine.

E sad sam se malo rasfriškala ( šta gledajuć led, šta boraveć u kući ), sad evo vršim visinske pripreme za izać i pokosit dvorište. Sve mi slabo dolazi od same pomisli. A ništa, zamišljaću da kupim led dok batrgam kosilicom vamotamo. Ko onaj pas u reklami - nemoj misliti na torticu. Znači ja kosim, al zapravo ne kosim nego su mi ruke plave ko šljive od skupljanja leda.
Pis of kejk. Samo da se još malo saberem idem se van zaledit.