Ono kad si poglavica

Većinom ljude misle kak je divno imat važnu političku funkciju, nit brige nit pameti. Ono, jednom kad se uflokiš - sve behara i sve cvjeta. Sva su ti vrata otvorena, sve je podređeno tvom liku i djelu, uostalom za sva važna pitanja postoje ljudi koji rješavaju tekuće probleme, pa nećeš se ti baktat sa svim i svačim.

E pa malo morgen je tako. Ima biračkih tijela koja po vokaciji spadaju u vrlo rizičnu skupinu. Ajde nek te takvi rizikanti izaberu za poglavicu na Papui il u Francuskoj Polineziji, naprimjer. Tamo nema majci labavo. Pa to na trepavicama moraš hodat da bi svi u selu bili zadovoljni i donosit odluke koje će zadovoljit svačiji ukus. Jer ako se potrefi krivi koračić - eto problema. Odma vade kotlove i meću dinstat veću količinu luka i paprike; ne moraš uopće pitat za koga kuvaju tolko sataraša, instinktivno osjetiš da si krivo procijenio kad su se neka tamo dvojica potukla oko ampera vode. Pa se ispričaš da se žuriš kući jer te silno boli glava, a nemaš kod sebe Kafetina, i bježi kolko te noge nose. Ne stigneš se ni sa familijom pozdravit, jer dok kod kuće objasniš šta si sjebo eto njih po tebe, ko da probaš jel sataraš dosta slan pa im u probavanju slučajno upadneš u kotao.
Tamo zapravo pristat bit poglavica može jedino neko kome baš i nije previše stalo do života, neki depresivan tip koji si nemre baš puno pomoć jer kod njih još nije izmislilo Ksanaks i te kojekakve praške protiv živaca i depresije. Ko imalo normalan može pristat bit poglavica tamo gdje te biračko tijelo stalno gleda ispod oka i mjerka bil te bilo bolje skuvat u gulašu il bacit na roštilj, i samo čekaju da iskrsne prava prilika, da usereš nešta šta se moglo puno bolje riješit.

Ja bi tamo silno prosperirala; obzirom na moju kilažu ne bi im palo na pamet da me skuvaju ( šta će skuvat kad nemaju šta pojest ), a ne bi im baš davala ni puno povoda. Šta god se desi, održim ekspoze ko Kastro i prepustim biračkom tijelu da donese odluku šta napravit, pod izlikom da ja ko poglavica nikako ne mogu dopustit da moje biračko tijelo ne sudjeluje u donošenju odluka od krucijalnog značaja za dobrobit našeg umilnog sela. Samo bi morala i vrača dobit na svoju stranu; oni su uvijek kontra svega i sve im je suspektno. Ako bi u tome uspjela, mogla bi recimo doživotno poglavičarit, bez rizika za svoje krhko zdravlje.