Hešteg samotrpaj

Ove sam godine skroz podbacila. Al totalno.

Naime, sutra je već četvrtak, a ja još nisam ni složila šta sve trebam kupit. Dobro, to i nije tak trašno, ionak uvijek cedulja ostane na stolu pa kad dođem doma iz potjere po dućanima onda usporedim kupljeno s onim šta piše na cedulji i uglavnom nema al nikakve veze jedno s drugim, ko da je neko drugi piso a ja kupovala.
Ono šta sigurno znam je da moram utanačit ono najvažnije, a to je termin kuvanja šunke. Lako za sve drugo, šunka je na prvom mjestu. Znači kad utanačim tajming za šunku, onda tome prilagođavam sve ostalo. Jer ak tu podbacim - džabe sve drugo.
Ostala sam zblanuta spoznajom da ove godine nisam ostavljala ljuske od luka za farbat pisanice. A one su mi najljepše, ne volim one naglocrvene i otrovno zelene i turboplave koje izgledaju ko da su žive u košari. A kad smo već kod pisanica, danas kak god znam i umijem moram pronać košaricu sa sačuvanim prekrasnim voskom ukrašavanim pisanicama koju sam prošle godine tražila i nisam je uspjela nać al nigdje ( pripisala sam to traumi glave usljed prometne ). Isto tako moram pronać onih par stolnjaka sa zečevima i jajima, nek se vidi da se ima i tih dezena za stavljat na stol.

Nadalje, sve će bit ok kad se uspijem u nekom od trgovačkih centara probit do svega šta mi treba. A treba mi sve. Već sam rekla da još nisam složila cedulju. Nadam se da ću se ove godine sjetit grincajga za juhu, prošle godine sam stavila meso da se kuha i onda skužila da me grincajg čeka u kateceu na polici. Zadnji sam ispred nosa lapila nekoj ženi; da pogled može ubit ostala bi ležeć u predblagdanskoj dućanskoj gužvi, ne bi ovo sad pisala.
Uglavnom, last minit šoping uključuje čak i jebena jaja koja idu uz šunku, pa onda još malo kruha, pa kompot od ananasa jer meni paše iza slanog, pa možda koja vrećica čipsa il kokica za uz teve ( možda opet bude "Quo vadis", uvijek ogladnim dok to gledam ).
Kolači me uopće ne uzbuđuju, to ionak slabo jedem pa ću il nešta smrljat il ko prava milejdi kupit nešta gotovo, ako nekom baš padne na pamet jest slatko. Mene ionak najviše zanima šunka i punjena jaja i mladi luk. Pa tak jedno pet - šest puta tokom dana, dok mi ne dođe slabo od jela.

O akciji čišćenja namjerno neću pisat, jer je moj napis o božićnom čišćenju viralno ukraden valjda četrnajsttisućaosamstopedesetdva puta, pa se ne želim izlagat riziku da i uskršnje čišćenje krene istim tokom. Pa znate da bi sve trebalo očistit i da vam to ne kažem. I tu možda neznatno zaostajem, stalno me nešta prekida i onda kad krenem nastavit obično ne nastavim tamo gdje sam stala pa u tom napreskokce zapravo se uopće ne vidi da sam nešta korisno napravila.

Ko što rekoh - najbitnija je šunka. Termička obrada šunke od krucijalnog je značaja. Stolnjaci, pisanice, obrisana prašina i te trice izgube na značenju čim se sjetim šunke. Biće hešteg samotrpajdoktinepozli.
Znači listu šta sve trebam ne moram ni pisat. Eto jednog posla manje.