Ručni rad

Da me sad neko ubije nemrem se sjetit u kom smo razredu na satovima domaćinstva učili šivat. Znate ono, prišit gumb na trinajst načina, pa kojekakvi bodovi za porubljivanje, pa vadit krojeve, pa svaštanešta vezano za iglu i konac.

A ja ljevak. Sve kontra, ništa kak treba. Pa ću ja ispaćenu roditeljicu ( koja je baj d vej isheklala stolnjaka i miljeića za prekrit sve stolnjake i nahtkasle u Rusiji i saštrikala vesti za obuć sve Ruse pride ) zamolit za pomoć.
-Pa kak ne znaš ?! Prišit jebeni gumb ?! I pretandrljat to malo poruba ?! Ajme šta sam ja rodila...bitno da na zvijezde laješ, a iglom bi se zaklala da jače zamahneš rukom. Daj vamo tu knjigu iz domaćinstva i to platno i gumbe i konac, pa ću ti ja počet a ti završi. I nemoj mislit da ću ti ja sve napravit, nema šanse.
( Vrlo oprezno i umiljato pokušavam objasnit da ja ko ljevak...)
-Ne seri. Daj to vamo. I ne spominji mi lijevu ruku, jebate kolko žena ljevakinja šiva i nema šta ne rade lijevom rukom, samo ti imaš taj problem.
( Vrlo oprezno i umiljato pokušavam objasnit da ja to sutra trebam predat...)
-Sutra ?! Ujutro ?!
( Jok. U ponoć. Neg šta neg ujutro. Vrlo oprezno i umiljato pokušavam objasnit da nisam stigla...)
-Da si odma prestala objašnjavat !!! Mogla si mi dat sutra ujutro da se s tim zajebavam !!! Pa jel ti vidiš kolko tog ima ?! Eto mi je tlak narasto da bi tlakomjer puko !!! Jebe se tebi šta ja imam pisat za sutra za školu, bitno da milostivici treba ručni rad za sutra.
( Lukavo šutim jer ona broji i usput prišiva gumbe na sve prikazane načine, i izrađuje sve one puste bodove na platnu, i usput drži ekspoze da kak je ona u mojim godinama bila maltene Žuži Jelinek al bez mašine, šivala na ruke. I dalje lukavo šutim, dok ona sa Žuži prelazi na vađenje mustri za heklanje. E jebiga tu je moram prekinut jer sam se sjetila da moram izvadit i nekakav kroj. Da pogled može ubit, ostala bi mrtva subito odma taj čas. )
-Kroj moraš izvadit ?! E pa saću te zadavit ovom krpetinom !!! Ni to nemreš sama ?! Marš po Burdu u sobu i one velke škare, saćeš vadit kroj pa makar kako. I da nisi spomenula lijevu ruku, jer ću ti je iščupat iz ramena !!!
( Pjetlam po jebenu Burdu u sobu i po škare, i lukavo šutim jer je ona u međuvremenu završila s platnom. )
-Eto. Još sam sve ja napravila a rekla sam da ću ti samo započet. Baš sam luda.
( Lukavo šutim jer ona prtlja po Burdi i traži najjednostavniji kroj, i dok ga vadi drži kraći ekspoze da kak je zapravo tata kriv šta sam ja tak aljtrava oko škara i šta ne znam ništa od ručnog rada, jer nije dao da me s tim maltretira kad je imala volju naučit me to veleumlje. Završava ekspoze i vađenje kroja. )
-Eto. I to sam napravila. Jel imaš još kakvih želja, dok mi je to sve pri ruci ?
( U krivom trenutku velim da nemam jer mrzim ručni rad; u pravom trenutku zdimim van iz kuhinje jer baca za mnom one velike škare koje padaju na pod i galami da će sad sve poderat i natjerat me da sama sve radim ispočetka. Tata iz sobe zove da šta je tak tresnulo; reko – mama je bacila škare za mnom jer sam rekla da mrzim ručni rad. On konstatira da je jebo ručni rad, da ko se time još okoristio šta zna heklat i štrikat, i da koja budala uopće maltretira djecu da prišivaju gumbe i vade krojeve. Jer da ja ko njegova Maja neću sigurno bit šnajdarica il štrikačica. )

Dok mama odlazi na vece, ja jurišno odlazim po ono šta je već napravila za moje domaćinstvo i sakrivam u torbu, da joj ne padne na pamet zbilja to razdrapat. Jer bi ja to još dan – danas nabadala i ne bi stigla pisat.
I nemojte me pitat jesam u međuvremenu naučila šta od toga. Šivaći pribor i ja smo smrtni neprijatelji. )