Ahtung, der Zid

13. kolovoza 1961. Hansa je u cik jutra probudila dreka njegove ispaćene supružnice Fride. Svađala se s nekim iz petnih žila, a bilo je tek pola sedam ujutro.

Hans je usto iz kreveta, nervozan ko pas jer je bilo sparno i slabo je spavo i još je trebo takav nadrndan izać van i razdvajat Fridu od još uvijek nepoznatih protivnika.
- Šta vi uopće sebi zamišljate, jeste vi normalni ?! Kak ne bi vi meni upeljali u bašču sve te bagere i mašineriju i razrovali to malo sirotinje od povrća koje sam jedva uspjela spasit od suše. Saću prvo zvat muža van a onda policiju. Majmuni jedni. HANS !!! HANSILAJN !!!
Hansilajn je izlazio na dvorište zakapčajući kratke hlače i ugledo Fridu kak napada neku grupu radnika, koji su već razvalili njihov plot i pokušavali zaobić Fridu u nastojanju da uđu građevinskim strojevima u njihov vrt.
- Šta je bilo ?
- Šta šta je bilo, jesi ćorav jebote ?! Jel ne vidiš da su idioti strgali naš plot i oće zapeljat svu tu menažeriju u moju bašču. Vele da nešta moraju počet gradit. Hansilajn, odma da si poduzeo hitne korake jer bi ja mogla nekog i odrobijat ako zađu u moje paradajze i ciklu i krastavce i prestraše mi kokoši.
Hansilajn poduzima hitne korake u vidu pitanja građevincima da kog vraga rade do dana i da šta oće. Oni tvrde da počinju sa izgradnjom nekakvog zida i čekaju da dođe herr inženjer, koji će im dat točne naputke kud da krenu kopat za salijevanje temelja.
- E pa onda van iz bašče dok on ne dođe, jer ja ne mogu garantirat da ću je zaustavit kad joj dokraja padnu klapne. Nemate vi pojma šta je ona u stanju napravit.
Građevinci izlaze van prek strganog plota i čekaju herr inženjera. Frida i dalje pljuje po njima i prijeti i psuje ko najgori kočijaš.

Ubrzo dolazi herr inženjer u novom Varburgu, iza kojeg ostaje trag dima u kojem se nit radnici nit strojevi više vide. Izlazi van i prilazi pobješnjeloj Fridi.
- Dobro jutro, gospođo. Evo saću ja vama vrlo kratko objasnit. Naime, danas počinjemo sa gradnjom Berlinskog zida pa evo...
- Berlinskog čega ?! U mojoj bašči ?! Pa od cijelog Berlina jel baš u mojoj bašči mora stajat zid ?! HANSILAJN !!! Oni misle razvalit moju bašču i kokošinjac za nekakav jebeni zid !!! Odma da si ih potjero !!!
Hansilajn prilazi herr inžinjeru koji mu objašnjava da počinju sa izgradnjom Berlinskog zida i da će Fridina bašča i kokošinjac uskoro postat prošlo svršeno vrijeme. I da nema načina da se to zaustavi. Hansilajn odlazi u kuću po vodu i tablete protiv živaca i nagovara Fridu da ih popije. Frida pristaje popit praške i dopustit da otpočne gradnja jedino ak građevinci prvo poberu svo povrće iz bašče.
- Kak vi ne bi meni sjebali sve to šta sam ja okapala i zalijevala. Bando bezobrazna. Sve do zadnje mrkve da ste iskopali van! Hansilajn, vataj kokoši i zatvori ih u zahod dok ne nađem rješenje za njih. A vi alatljike u ruke i marš u gredice! Nemoj da ostane nešta u bašči, glave ću vam rašerafit.

Radnici jurišno iskapaju to malo povrća šta je bilo, a Hansilajn unosi kokoši u zahod i skuplja jaja. Kad su završili, kreću sa iskapanjem za temelje budućeg Berlinskog zida. Frida, kojoj su tablete u međuvremenu počele djelovat, pita herr inženjera da kolko će zid bit visok.
- Preko tri metra, gospođo.
- Tri metra ?! HANSILAJN !!! Pa gledaćemo u jebeni zid do kraja života !!! Ja mislila to će bit zidić ko za ogradu !!! Odma da si nazvo moju mamu, reci joj da dolazimo sa šest kokoši i pijetlom i da ostajemo kod nje do daljnjeg, dok taj jebeni zid ne sruše. Ja idem pakirat robu.

Herr inženjer sa žaljenjem gleda za Hansilajnom i misli si - ajme sreća pa je zid zaobišo moj kvart, pa mene bi moja Helga razapela na zidu.