Vamos a la Playa 2

Dok ležiš u hladu borova, nemreš bit da ne primijetiš sve šta ima i sve šta se dešava oko tebe.

Pa tak vidiš da neki ljudi na plažu nose puno više dodatne opreme, recimo šatore za ležanje, za koje mi uopće nije jasno šta će im jer nisu zauzeli poziciju na jakom suncu. Pa onda rekete za badminton, da djeca lakše mogu isprevrtat nečije stvari kad se bace za lopticom ko nekad davno Goran u Vimbldonu. Pa pravu odbojkašku loptu, da te bolje dekne kad te pogode s njom; ja je uzela i stavila pod glavu, da demonstriram svoje nezadovoljstvo njihovom izvedbom usred plaže. Došo klinac po nju, očito strendžer (il se pravi da ga ne našpotam) pa se i ja pravila strendžer - ko ne kužim šta oće, pa mu dala loptu i dalje su ispaljivali projektile na sasvim drugu stranu, mene zaobilazili.
Pa onda žena pokraj, u naletu dosade, vadi iz torbe pincetu i ogledalo i čupa višak dlaka, šta oko očiju šta iznad usana. Depilirala se nije, kolko sam popratila razvoj situacije. A i kak bi saprala recimo vosak u moru il pod ladnim tušem, da ne spominjem ljepljive trake na koje bi se polijepilo bar desetak ljudi, ko miševi. Pa cijela familija okupljena oko plažnog ručka u dvanajst taperver posuda, nema šta nema u njima; odma proradi glad pa jedeš napolitanke, jer nigdje na vidiku nema onog šta vozi krafne i kuruze i štrudl i kokice, a ti moraš jest (mislim nije da moraš, jelo se doma, al ko da i nije, jer ovi jedu pohano i paradajz i svaštanešta i proradila glad pa udaraš po napolitankama). Čudom se možeš načudit i tetovažama, neke prikazuju i postanak svijeta; neke su nastale pod nerazjašnjenim okolnostima pa uopće ne kužiš šta je autor htio prikazat svojim šarama. To je oslikavanje ravno onome u Sikstinskoj kapeli, samo bez skela.
Diviš se i onima koji i na plažu dolaze nakićeni zlatnim lancima i narukvicama i prstenjem, eto nek se vidi da se ima. Kak ih to ne povuče u dubinu - e ne znam, biće borave uglavnom u plićaku da izbjegnu moguće davljenje. Neki u vodu ulaze sa perajama, naočalama, dihalicama, jebate ko da idu u lov na kitove a ne se malo smočit. Pa posrću pod opremom dok se ne dočepaju vode, gdje onda demonstriraju svoje površinsko - podvodne vještine pred ostalim manje spretnim kupačima.
Dobra je stvar šta nema ježeva, pa možeš uć u more bez opasnosti da te ponesu do hitne na vađenje bodlji. Ja sam jedna od onih kojima nikad ko ne trebaju sandale za u vodu, pa se onda skližem dok se dočepam vode, jer je kamenje uglancano ko u Luvru i samo molim Boga da se ne strmopizdim i ne razbijem glavu. Oni snalažljiviji u more uđu u kroksama, pa kad se okrenu na leđa iz vode izrone nagloroza krokse, ponekad i samo jedna na nozi jer je druga spala u prevrtanju i treba je detektirat i obut ponovo.

Još ak ti prvi susjedi pod borovima imaju vidovnjačke sposobnosti pa vide rješenja svih gospodarskih i političkih problema u svijetu - to je ko da si dobio na lutriji. Samo trebaš slušat i spoznat kolko si umno nesposoban jer nisi u stanju sam smislit nešta tak jednostavno. Pa puno više boraviš u vodi, nebil ti sol progrizla oklop da tvoja rođena pamet lakše izađe van.