Dijagnostika koja lupa

Jeste bili kad na magnetnoj rezonanciji? Niste? E pa daj nek vam ja u kratkim crtama opišem kak je to dobro.
Prvo predaš papire i popuniš upitnik u kojem izjavljuješ da nemaš spiralu, protezu, šerafe il metalne dijelove po sebi ( pa nisam Robokap, jebote, otkud mi šerafi i metal ), da nisi trudan, da si vakinaki i da nisi vakinaki. Onda unutra, opet propitivanje o metalnim dijelovima šta tijela šta odjeće ( ak ćete ić nemojte nosit one remene sa cvekovima i ogromnim kopčama, to sve ide dolje ) i upute; sad ćete se leć, budite opušteni i nemojte gutat. Čim kaže nemojte gutat naravno da slina odma krene, u velikim količinama, sve se pitaš otkud izvire iz koje vražje matere i jesu ti žlijezde slinovnice veličine vešmašine, šta samo po sebi predstavlja problem jer ne smiješ s metalnim dijelovima unutra. Dalje upute - evo vam alarm ( u lijevu ruku neka pumpica ), ak bude bilo kakvih problema stisnite, i slušalice na u yesterdayši pa će bit i malo glazbe da ne čujete buku. Jel može? Može komforno. E onda kreće urnebes; ugura te unutra ko puru u rol, mjesta ima otprilike ni za trepnut, pa vi sa ugrađenim trepavicama prvo kod kozmetičarke da vam ih skine da ne zapinjete po unutra. Ja sam zažmirila, bilo mi lakše. Al kad je krenulo lupat; mila majko...koda šest hiltica istovremeno skida pločice u kupaoni. Glazbe niotkuda. Gubica puna sline. Šta da radim? Ak stisnem alarm, moraće sve ispočetka. A ništa, duraću, Pa lupa, pa nabija, pa ko centrifuga od vešmašine na najjače. Pa si mislim - sad još kad oglušim, koda mi nije dosta to sranje s vratom. Konačno me ženica izvlači van, kaže - evo ga, gotovi smo, reko oprostite ne čujem još najbolje, satrlo me čekićanje unutra; ona me blijedo gleda, pogleda slušalice, kaže - oprostite, nije bilo pojačano. Reko ne znam čitat s usana, bil mi napisali kad će nalaz bit gotov. U glavi još uvijek bubnjar odrađuje, al ajde obučem se i bris van, dok me nije opet sastavilo.
( Dobro, ima i gorih stvari; jednoj poznanici radio primarijus kolposkopiju pa pozvao unutra pet stažista da i oni vide šta vidjeli nisu, kaže da je stavila suknju na glavu da joj bude lakše. Ja bar nisam imala promatrače, jedino su uši malo stradale )