Čiča - miča 3

Čim priča počne sa „Bila jednom lijepa djevojka koju su svi zvali Pepeljuga“, odma znaš da će tu bit problema u radnji. Kad si klinka nije ti jasno zašto su je zvali Pepeljuga, pa još kad uslijedi objašnjenje da je morala spavat kraj peći il čistit pepel ( kako u kojoj verziji ) i usput radit za četri kućne pomoćnice – pa odma ti slabo dođe.
Uzalud se borit da ti dalje ne čitaju. Jer kao - šta su počinjali čitat ak neće završit. Pa onda slušaš kak su je maćeha i zle polusestre maltretirale ( znaš šta je maćeha, zapamtila još od Snjeguljice, al polusestre su možda malo problem; kak ti neko može bit pol sestre? Al ajde, nabrzaka ti smuljaju da to uopće nije bitno za priču, bitno je da su zle i pokvarene ). Dakle čisti buling jedan kroz jedan, al tad kad su meni čitali priču nije se znalo da to postoji.
I tak se strefilo da je princ odlučio se ženit, pa će organizirat bal nebil upozno svoju buduću mladenku. Ove dvije napola sestre brže biraj haljine, cipele, pravi frizure, a Pepeljuga nit ima šta obuć nit je ko pita bil ona možda išla, jer ima posla za četri kućne pomoćnice, a i ljepša je od njih pa kud će je vodit da još nju nedajbože odabere. Napirlitaju se one i odu, ova ostane ribat po kuhinji i blejat. Kad eto k njoj njene kume, slučajno ( koja je usput bila i dobra vila, slučajno ).
- Dobar dan. Zašto blejiš?
- Dobar dan. Nemam čime ni u čemu otić na bal.
- Veliš nemaš? A gle sad nešta.
Pa kumi sijevne čarobni štapić iz džepa. Pa tikvanju premandrlja u kočiju. Pa miševe u konje. Pa njoj od onih dronjaka stvori najljepšu haljinu i obuje joj staklene cipelice. ( Ajde tikvanja; ajde miševi; ajde dronjci; al staklene cipelice? Džabe ti je pitat, svaki odgovor otprilike glasi – to nije bitno za priču, slušaj dalje ) I kaže čarobna kuma – prije ponoći da si zdimila odande, jer će čarolija prestat. (Pitaš kak prestat? Pa biće kočija tikvanja i konji miševi i haljina dronjci, ajde više šuti i slušaj jebote. )
I ona u prinčev dvorac, on odma k njoj pa udri plesat ko Petrik Svejzi, pa on bi da se oni ko bolje upoznaju jer najmujeljepša, pa vamo pa tamo, kadli počela otkucavat ponoć; ona sirota jedva uspije zbrisat al joj spadne cipelica s noge i ostane na štingama. ( Pitaš pa kak se nije razbila, bila je staklena? Odgovora nema, samo pogled tipa – oćeš da te opalim slikovnicom po glavi? ) Odma iza ćoška bundeva se vrati u kočiju, još je i nju morala teglit kući skupa s miševima.
I princ drugi dan pošalje slugu da s tom cipelicom obija od vrata do vrata dok ne nađe curu kojoj paše. I eto sluge i u Pepeljugin dom; sestre guraju turaju gnjuraju, al imaju stopala ko Šakil Onil i nema sile da utjeraju nožurde u cipelicu ( navodno je i krv pala, odrezale šta prste šta petu da naguraju pa opet nije išlo; pitaš – pa kak su mogle odrezat prste il petu, pa to jako boli? Odgovor je – sad je al baš dosta, pa to je samo priča, gdje si vidjela staklenu cipelicu il princa? Pa šta mi onda čitate ta sranja, jebote, samo ne mogu spavat kasnije, i sanjam da i meni neko reže prste na nogama. ) Kad eto Pepeljuge, jedva je puste da proba cipelu, kad cipela stoji ko salivena. S njom pred princa, kaže princ – ej došlo vrijeme da se ženim ja, i sve završi dobro.

Pa ti sad misli kome je moglo past na pamet skombinirat sve te detalje u priču za djecu?
Kakav Napoleonov pokret za Rusiju, pa ja sam mala beba.

( na fotki je vidljiv bijeg, jedino ja ne vidim najbolje jel cipelica bašbaš staklena; fotka by klinfo.hr )