Prvo bitka, pa plivanje

22. lipnja 1593. Granulo jutro, vrućina ko u paklu, a beglerbeg Hasanpaša Predojević izvrno se polusjedeći, poluležeći u svom čadoru, znojan i bijesan ko ris jer se mora baktat ratujuć po toj pustoj omarini s kaurima.
- Omere!!! Omere, dangubo bjelosvjetska, ne bilo te, ulazi vamo! Kud si mene zapo taki, braćo moja mila!
Omer, sluga beglerbegov, ide prema čadoru i mrmlja sam sebi u bradu:
- Jebo te Omer, datejebo...Omer pa Omer, samo mene saziva, od dvanajst iljada duša zapeo za mene ko mahnit. Šta sad oćeš po toj vrućini, grom te ubio iz vedra neba ?
Ulazeći pod čador, mijenja rječnik naveliko:
- Sabah hajrulah, svijetli beglerbeže. Zvao si me?
- Da zvao, promukno sam dozivajuć. Brže kahvu, i nek se dovuku vamo one mrcine od aga, nešta su mi sumnjivi kaurini jutros. Slabo sam spavo noćas, cijelu noć ronda kod njih. Neće valjda danas udarit, ko će se još s njima natezat po ovoj omarini. Kud nisam udario na Sisak zimus, Alahu dragi...Ajde Omere, ne vuci se, daću te na kolac nabit!

Jedva Omer skupi age, svi izbezumljeni i nenaspavani i ulaze pod beglerbegov čador.
- Slušaj vamo, svi do jednog. Sumnjivo mi nešta, loše sam sanjo i cijelu noć slušo rondanje u kaurina. Lako se može desit da baš danas udare. Jel sve spremno?
- Beglerbeže, pa i nije. Pola janjičara da izvineš dobilo proljev, jeli jučer jaja pa...
- Dobili proljev?! A šta ja stalno govorim i kome, da se jaja ne žderu po vrućini?! Kuvara odma na kolac, ove usrane će se nabijat kasnije dok im proljev stane. Alahu dragi, s kim ja u rat krećem...A mogo sam se ostat bavit mojim sokolovima u Carigradu, bez stresa i sraćke. Al sad je gotovo. Boriće se kako god znaju i umiju, nek seru po kaurima, lakše ćemo pobijedit.

Uto pod čador uleti asker, javljajuć da se kaurska vojska pokrenula; bitka je otpočela.
- Omere! Omere, ne bilo te, đe si?! Ajde pomaži da se obučem. A ljudi moji, ko će sad na sunce pa još na konju japarit. Omere, marš tražit neđe lada, ja na sunce ne mogu pa da me sad neko ubije.
Omer pronalazi lokaciju u ladovini, pa beglerbeg otpuhuje i gleda bitku koja se sve više približava. Postaje mu jasno da će njegova silna vojska morat zbrisat preko Kupe, u paničnom bijegu, jer kauri navaljuju ko bijesni. Sve više turske vojske pliva prsno, pliva leđno, pliva baterflaj, i vidi Hasanpaša da nema druge neg da i sam ulazi u Kupu.
- Omere! Omere!!! Kolko je duboka ova vodurina, slab sam u plivanju skroz? More li je konj pregazit?
- Teško, svijetli beglerbeže...kažu ovi janjičari šta su da prostiš dobili proljev pa se stalno prali da je duboka i brza.
- E onda nek mi se Alah smiluje. Bil ti mogo plivat uz mene, sam se ne usudim al nikako?
- Oću, svijetli beglerbeže, ne brini ništa.

Ulaze u vodu, Omer drži kraći tečaj plivanja nevještom beglerbegu ( tad još nije izmislilo šlaufe za plivanje ) i plivajuć uz njega postaje svjestan da će se riješit svog sluganstva pod svijetlim beglerbegom, jer njega voda nosi kud joj se hoće i sve se teže bori s valovima rijeke, a ne može zijat da mu ne ulazi voda u usta. Omer pliva, nasmijan od uha do uha, i viče za beglerbegom:
- Maši rukicama, beglerbeže, maši rukicama...maši rukicama...e jebiga, potonu...šta si dozivo - dozivo si. E moj Omere, sad kad preplivaš prvo ćeš promijenit ime, ko me još jedanput Omerom zazove glavu ću mu rašerafit.

( fotka s Interneta, sisačka utvrda kod koje su 22.lipnja 1593.zaustavljene Osmanlije, a Sisak nazvali predziđem kršćanstva)