Knedli u pari

Jel postoji itko među vama, a da ne voli jest knedle sa šljivama? ( Iskreno, nisam lako potkupljiva , al knedlama sa šljivama il još bolje marelicama bi se uz vrlo malo razmišljanja dala potkupit ).

Moja baka je petkom, kad je bilo zrelih šljiva, uvijek za ručak kuhala paradajz juhu s rižom i knedle sa šljivama. To sam volila više od ičeg na svijetu. Doista, nije prezasitno, nemreš toga pojest ne znam koliko jer je slatko, al to mi je bio omiljeni ručak.
Kad sam počela kuhat, knedle sam radila svako malo; do tad je već izmislilo kištru za duboko pa se moglo i zamrznut šljive i napravit knedle kad ti se prohtije. I jedne zgode prijeli se meni knedli, nema druge neg guli krumpir, skuvaj ga, stemfaj, zamijesi krumpirovo tijesto, zbandažiraj šljive unutra ( u onaj savršeni okrugli prekrasni kuglić ) i stavi kuhat. Mislim gle, ima s tim i posla ( a meni i inače kuhinja kad nešta mijesim izgleda ko da je neko prosuo barem pola kile brašna po podu, uvijek nekim čudom ima brašna al svuda ).
I zakipila voda, bubnula ja knedle kuhat i izašla na dvorište očistit snijeg ( rekli smo da se šljive i zamrzava za konzumaciju zimi, jel tako ). Ko brzinski ću ja to, za par minuta. Kad zove susjeda od preko puta, čula da stružem lopatom po dvorištu; naime, žena pala pred svojom rođenom drvarnom i nemre se dić, pa bil ja došla da je pripodignem. Bi naravno, kak ja ne bi. Pređem prek ceste, jebiga vrata zaključana kod nje, do ključa nemremo jer žena leži vani na poledici; pa se popni prek ograde, dokliži do nje, podigni je ( ništ joj nije bilo, meni je jer je bila možda zeru teška ) pa je odvuci do ulaza u kuću jer je boli kuk. Pa tresi snijeg sa njenih cipela, pa tresi snijeg sa svojih cipela. Pa je dotegli do trosjeda. Pa nazovi njenu kćer ( jebemti fiksni telefon i traženje broja po imeniku jer ga vražja baba nije znala napamet ) e da bi došla obić izubijanu mater. Pa kad sam već tu bil pogledala u kamin i natrpala. Bi, naravno. E da, možda i koje drvo kad bi donijela, prazna je kištra s drvima. Pa vamotamo, zadržala se ja tu onak...prilično.
I najednom misao kroz glavu - jebate pa meni kipe knedli doma. Tu ja jurišno kući...a imam šta i zateć. Viseća kuhinja mokra ko da ju je kantom vode polilo, kuhinja puna pare, a od knedla nema ni k. Tijesto od knedla se raskuvalo, a napuhane šljive plivaju po tri i pol kapi vode na dnu ranjgle. Ajmo s tim van da se oladi pa u smeće, šta drugo.

Za ručak bila paradajz juha i kobasice ( mislim, nije da se žalim na jelovnik, al došlo mi je da opet pređem susjedi i ko slučajno je srušim kad me isprati do vrata, nebil joj puklo nešta ovaj put u padu, da naplatim moje knedle i čišćenje cijele kuhinje; nisam išla, sigurno se ne bi ni digla da mi otvori uslijed strašnih bolova ).
S knedlima sam se zabavljala za par dana, dok sam prizaboravila na eksces.