Gas, gas

Daj recite vi nešto stariji, jel se sjećate onih divnih vremena kad se vozilo u autobusima bez klime?

Bili oni mali prozorčići ( rekli bi naši stari kukrli ) koji su se eventualno mogli otvorit ak nije iza tebe sjedio neko jako nadrndan pa se nonstop bunio da kak mu puše, da mu smeta, da jel mora baš bit otvoreno etcetera etcetera. Tad su po autobusu hodali i kondukteri u plavom mantilu s onom malom kožnom torbom, pa fino naplaćivali karte, a ne ko sad; dok se vozač poveže sa sustavom ode mast u propast, pa iz Zegea kući putuješ sat i četrdesetpet minuta po suhoj cesti, prije bi pješke došo.
Al tad se i pušilo u autobusima; na svakom je sjedalu sa stražnje strane bila pepeljara, pa meraka kad ti dođe da zapališ, pa izvadiš cigarete i pušiš ko kreten, skupa sa ostalim ovisnicima koji ne mogu dočekat da bus stane. Dima ko na Hejselu il Maksimiru, nožem možeš rezat kockice ak ti je dosadno.
A vozači...e oni su bili faraoni. Nedodirljivi. Friz u 90% slučajeva fudbalerka, al žestoka ( znate ono - kratka šiška, koso iznad uha, a iza lepršavo ko da je maneken za Šaumu, dužine do ramena...vunderšen, ne znaš s koje bi strane prije kreno gledat u frizuru ). Ljeti uglavnom ručnik oko vrata, da znoj ne curi štokuda po robi. Nokat na malom prstu uglavnom lijeve ruke fajn dugačak i pedikiran, e da bi poslužio u slučaju da faraona zasvrbi uho il da po potrebi očisti nos ak ima sinusnih problema. Oni koji nisu imali pušten nokat u te su svrhe koristili rezervni ključ od busa il auta. Pa kad mu ususret dolazi drugi bus, ovlaš popravi ručnik i ispruži polukružno desnu ruku na pozdrav kolegi vozaču, sveudilj pazeć da ne sleti s ceste i time ugrozi svoje putnike, svoju najveću dragocjenost. Iz radija su uglavnom odjekivali narodnjaci; pa neće valjda slušat Vivaldija il Baha, da se prepadne kad jako krenu gudači pa il naglo prikoči il se spizdi s ceste u pokušaju da promijeni stanicu; sigurnije je bilo odma razvrnut neku folk paradu jer se uz to vozi ko po loju. Košulja uglavnom uvijek lihtblau, sa ušivenom oznakom prevozničkog poduzeća.

Ma tad se putovalo tisuću puta bolje neg danas, mogo si vidjet čuda veća neg u muzeju moderne umjetnosti. I nije bilo mobilnih uređaja, nisi se moro bojat kak će šofer shendlat istovremeno volan, mjenjač i tačskrin mobitela, jer mora bit i aktivan na društvenim mrežama dok vozi ( šta ak mu je neko komentiro fotku a on ne odgovara odma na prvu; to ne može bit ).

( fotka s Interneta, naravno, i ovo je prastari Mercedesov bus, al baš je zgodan )