Pečem štrudlu, sedam kila germe...

Prvu orehnjaču / makovnjaču probala sam speć sa 16 godina. Mama je već bila bolesna, njena lijeva ruka nije slušala, a ja sam bila uvjerena da je dizano tijesto pisofkejk. Šta je to, zapis sa Mrtvog mora; pa da je tak teško niko ne bi ni peko gibanicu.

Mama onak puna obzira, veli - ma nemoj se patit, treba i vremena i truda. Reko - trud iz maj midl nejm, majko, saću ja to časom. Kud si sa receptom? Veli ona - ja ti to od oka sve stavljam, al nađi u onoj Svijetovoj maloj knjižici pa ajde, probaj.
Našla ja recept, pribavila sve i ajmo u realizaciju. Samelji orahe i mak; ide ko po loju. Za tijesto pripremi kvasac, friški naravno, smuti nek se diže. Pa u dublju posudu brašno, zeru šećera, žutanjke, koru od limuna ( sribala malo i kože na trenicu, srećom izmakla ruku na vrijeme da ne moram bacit pol kile brašna zbog krvarenja po smjesi ), rum. Kvasac bubni unutra, dodaj mlijeka po potrebi.
Zovi mamu, kolko je to po potrebi?
Pa onak, ni previše ni premalo.
Riješeno. E sad milo klajbaj kuhačom dok se ne pojave mjehuri. Mlati, mlati, još mlati...pa jedno dvadeset minuta, kad eto i mjehura. Milina. E sad pokrij krpom i nek se diže. Kolko, mama?
Dugo.
Dobro. E sad pofuri orahe i mak, ne previše mlijeka da ne bude prerijetko. ( Mak je neznatno plivo, al ajde, nabubala malo više cveba pa su popile ). Kad se tijesto diglo, kad sam ja to istresla na radni stol...ode na sve strane, ko da je živo. Mama, to će otić na pod, pomagaj.
Brašno i mijesi.
Kolko?
Dugo.
Pa mijesi pa mijesi. Pa još mijesi. Jedva nekako uspostavim željenu tvrdoću. E sad na dva dijela pa razvaljaj da bude četvrtasto, namaži filu i motaj. Mama, mekano je.
A mora bit, nije tijesto za krancle.
Ajde; namažem i smotam. E sad prebaci u pleh. Kad sam ja podvukla prvu, pa drugu ruku...kad je to krenulo vamotamo...mama kud sam s plehom, ode sve kroz ruke u smjeru poda.
Okreni se na desno, eto ga.
Bubnem prvi frkafuljak, sve sfafuljano ko da sam s poda pokupila; veli mama - ma poravnaj kolko možeš, biće jestivo. Biće jestivo?! Ja oću savršenu gibanicu ko tvoju. Veli ona - biće al ne sad. Ajde drugu. Ista stvar, još malo gora jer je mak neznatno plivo. Jao Bože...speklo se to, čak jako dobro, al kad sam narezala...onog zavijutka file nema ni u tragovima, izgleda ko da je zaozbiljno palo na pod pa neko žlicom pobro u pleh. Ja očajna. Mama prezadovoljna. Kaže, jako je fina; nije izgledna al je fina. Dok spečeš desetak puta biće ko grom.

Srećom nisam upisala za slastičara, istjeralo bi me nakon prve prakse.
( Sad ide zatvorenih očiju, ak nekog baš jako zanima ).