Kad te žalost savlada

Jel iko od vas ikad bio na sprovodu u Nedođiji, tam gdje lisica raznosi poštu a vuk telegrame, i to kad je suha cesta? Znate ono, prava ruralna sredina, pa su običaji skroz kontra od onog šta ste navikli gledat?

Ja jesam, dosta puta, i uvijek odslušala naricanje koje je u takvim sredinama mast hev; nema šanse da se nekog zakkopa a da se za njim ne nariče iz sve glave. Pa onda tu bude svašta, pogotovo ak umre neko il jako star il omražen od strane većine familije i susjeda. U tome je slučaju za iznimnu gradaciju boli nužan i alkoholni pripravak.

Pamtim jednu zgodu kad je umro bakutaner od nekih bliže devedeset kvrga, i sad snaha ( da ko će drugi ) dekne jedno tri, četri rakije, i kaže ženama koje kuhaju za karmine - žene, ja sad odo gore naricat, pa me pustite jedno deset, petnajst minuta, pa dođite po mene da me ko odvučete od lijesa, ono - nemoj, smirila se, i tak to. I ode ona gore uz odar, i udri nabrajaj ko da je izgubila sve na ovom svijetu, ori cijelo dvorište. A kuvarice jednoglasno usvojile amandman da neće niko ić po nju, nek blekeće dok ne ostane bez glasa; al poslale gore emisarku da izvidi situaciju, ona bacila oko, vratila se k njima, veli - eno se satra od jauka, proplakalo sve šta je u kući, tu i tamo se obazire da vidi jel ikog od nas ima po nju, pa kad vidi da nema broji i dalje. I tak je nabrajala jedno dvadeset minuta, i onda skužila da ovima ne pada na pamet doć po nju, pa se pušući nos povukla, sišla dolje k njima i u napad - vi vake vi nake, jesam rekla da me dođe neko odvuć za maksimum petnajst minuta, krmače jedne. One zakocenile, kažu - ma bilo nam žao prekidat, nek čuje selo kak se nariče za svekrvom.

Druga zgoda desila se kad je umro čovjek za kojeg su jedva dočekali da ode na drugi svijet kolko je pogan bio, i njegova žena po rakiji e da bi dostojno jaukom popratila njegov odlazak. Do sprovoda se sašila ko maturalna haljina, više su je nosili neg šta je hodala. Slabo narod i razumio šta nariče, svako malo neko pita - šta je rekla, to je trebo simultani prevoditelj ko u Europarlamentu. I dođu kući na karmine, i oće ona takva sumanuta nosit juhu na stol. Spotakne se na prag, razbije se ko lubenica, pun pod mrkve i rezanaca i govedine; ljudi jednoglasno donijeli zaključak da žena koja žali iz srca mora i past s jušnikom punim kipuće juhe od silne žalosti.

A da ne velim da još uvijek ponegdje u tragovima ima profesionalnih narikača, koje su za određenu svotu spremne krenut i u raku za pokojnikom. Pa ko voli...