Hou,hou,hou...bile su riječi koje su me probudile iz poslijepodnevnog
obaveznog drijemeža. Prva pomisao mi je bila da je susjedu otiš'o
auspuh, koliko je grozno zvučalo.Protrljao sam oči, i bijesno pogled'o na sat.
Pet je.Tko se to drznuo tako brutalno prekinuti moj odmor?
Lavež hrabrog psa čuvara dao mi je do znanja da se dešava nešto neuobičajeno.
I bilo je neuobičajeno.Došao je Djed Mraz.
Molečljivim pogledom i titravim glasom rekao mi je:
-Franc prolazio sam ovim krovovima i ugledao sam najljepši prizor.
Ne mogu se suzdržati, moram te moliti...Franc toliko je gladnih na svijetu...
Prekinuo sam njegov govor, u trenutku shvativši o čemu je riječ.
Rekao sam mu...djede, nemoj klečati, hodi sjedni mi u krilo ni reci mi što te muči.
Sjeo je i počeo...


Danima se već vrzmam uokolo, i nisam stekao hrabrosti do večeras.
Radi se o tvom tavanu. Onakvu ljepotu nisam vidio na puno mjesta.
Tek u Vrpolju ima jedan sličan,ali je već dosta načet. tvoj je još nedirnut.
Tek si skinuo jednu kobasicu i skuhao je radi običaja. Budi milostiv i udijeli nešto
da ja i moji vjerni lavovi prerušeni u sobove isto osjetimo da je Božić.


Iako sam bez imalo razmišljanja odlučio da ću mu nešto dati,nisam izdržao već sam
ga morao malo zajebavat.U ime svih onih kojima nije donio što su od njega tražili.
Pa sam mu rekao:
-Ti znaš djede da je Sanader reko da treba stegnut remen.
Tu sam ga upiknuo u bolnu točku. Histerični je glasom počeo svoj monolog:
-Lako je njemu stezat remen.On ima sve kaj hoće.I vile, i oblake, i sunce, i zvijezde.
Jebe se njemu za nas. Dogovorio se s Mesičem kak nas budu satrali do poda.
Nije ni onaj iz Sdp-a bolji....


Tu sam ga prekinuo dok nije rekao nešto zbog čega
bi možda mogao nastradat :
-Djede svugdje gdje si iš'o,nosio si punu vreču. Svoj djeci svijeta i svim dobrim
ljudima donosio si darove.Meni si došao praznom vrečom i tražiš od mene da ti je napunim.
Kaj se to dogodilo s vama? Kaj i vi imate svog Sanadera?
Šuti rekao je.Imamo i mi svoje Đapiće,Kajine, Milinoviće,i Mesiće. Kad oni sebe osiguraju,mene
šalju da odnesem ono kaj je ostalo. Vidiš i sam kako sve manje donosim djeci.Na godišnjem nisam bio
već četiri godine, regresa nema, ni Božičnice, i vjeruj mi Franc pomišljam da dam otkaz...
Tu sam pukao i nisam više mogao slušati jade ovog starog čovjeka i poveo sam ga na tavan.
U vreču sam mu stavio par kobasica, tablu slanine, par boca piva, litru vina i politru rakije.
One bakine....tropice za sve...bistro vam budi....

Dakle kako je Santea rekla da su u pitanju krajnici, što je pola točnog odgovora dobija male čevape.
Isto tako slijedom dogadjaja i Kenguur je rekao da se radi o kljunu ptice, čakštoviše rekao je peradi što mu donosi također male čevape. Kako nitko nije u potpunosti i točno odgovorio da je to ždrijelo pelikana glavnu nagradu, velike čevape, kavu, i piče osvajam ja kao organizator igre.Nije ovo javni natječaj u Vrpolju pa da se namještaju stvari. Ovo je poštena nagradnjača, i takva će i ostati.Poštena do sudnjeg dana.


Ovih dana dogodila se i jedna strašna F1 nesreća. Nije poznato zbog čega, niti način na koji se to dogodilo.
Stoga imate sliku gore pa prosudite sami.


Najveća novost je da se uzdanica vratio s Thailanda.Sretno.
Pun je dojmova i priča, i jučerašnji dan je protekao u slušanju njegovih lijepih doživljaja.
Kaže da će sigurno ponovno otići u Thailand, ali kao turista. Hm...a ja i Šnajderica nek opet strepimo...djeca, djeca...ne kaže se uzaludno da mala djeca piju mlijeko a velika krv....


Prva runda kobasica je podignuta na tavan, na zrak. Za koji dan će i sitno meso, slanina...
Poslije nove godine ide druga runda pravljenja kulenova i njegovih seka...
Život je ponekad uistinu lijep....Blagoslovljen Božić svima koji ga slave...

U zadnje vrijeme kako me nije bilo na ovom blogu dogodila se jedna dobra stvar.
Moj rodjak u drugom koljenu, a moj ribički povremeni partner u prvom koljenu Mladen
na Rakitju je upecao moju ribu. Onu koju ja čekam. I došla je njemu, a ne meni.
Tadammm...dame i gospodo, njegovo veličanstvo šaran...


Beba je imala 26,5 kg.Uhvačena je i puštena na jezeru Finzula-Rakitje.
Mladene čestitam...
Kako se bliži vrijeme Božića, odlučio sam se za jednu nagradnu igru. I to pravu.
s NAGRADAMA. Nije lažnjak. Treba naime pogoditi što je na slici. Onoga tko prvi pogodi nagrađujem
kavicom, pičencem, i čevapima.Odgovor mora biti potpun.Nikako djelomičan ili približan.
Pa da vas vidim...
Dakle što je ovo???


Samo naprijed ne bojte se reći što mislite.
Može biti svašta, a može biti i nešto.
Na vama je da pogodite. Ne budite plašljivi.
Iskažite hrabrost.


Rješenje slijedi u idućem postu...do tada ...BISTRO...

Dragi moj sinek Štefek,
Evo, bum ti ovo napisala da znaš da sam živa. Pišem ti polafke, jer znam da
ti nemreš brzo čitati.
Ne buš prepoznal hižu kad dojdeš, jer smo se preselili. Adresu ti još nemrem
poslati, jer su bivši stanari odnesli broje vu svoju novu hižu da ne buju
morali svoje adrese menjati.
Nova hižica ima odličnu vešmašinu, ali ne dela dobro. Jučer sam dela oprati
japine dve košulje i onaj zeleni šorc, povukla lanac i robe više nikam ni!
Japa je dobil odličan novi posel. Ima pod sebom 500 ljudi. On je sad grobar
tu v selu. I kad to velim, da znaš da smo konačno pokopali vujca Jožu.
Vu selidbi smo ga pronašli vu ormaru kam se je bil skril još onega Božića
kad nas je pobedil na skrivača.
Danas je rodila tvoja sestra, ali kak još ne znamo jel sin ili kćer, nemrem
ti povedati jel si vujec ili vujna.
Kaj ti bum još povedala? Sećaš se stričeka Blaža? Onoga kaj se je navek
falil da je brži od susedova bika? Je, sad znamo da ni.
Prošli teden se vtopil tvoj kum vu kaci z rakijom. Više njih ga je pokušalo
spasiti, ali on se ni dal. Tri dana su vatru gasili kad smo ga kremirali.
A ujna Ruža? Njoj je prav sve suprotno neg meni. Ona kad pije kavu, nemre
spati, a ja kad spim, nemrem piti kavu.
Neki dan kad smo išli vu onaj Getro kaj su ga otvorili vu našeme seli, je
bilo nestalo struje baš kad smo se vozili na pokretnim štengama. Tri sata
smo čakali da se buju opet pokrenule. A onda je tvoj bratić Jožek zatvoril
izvana vrata od auta i ostavil ključe nutri, pak smo svi kaj smo bili v avtu
morali čakati još dve vure dok je on išel doma po rezervne ključe.
Jako nam fališ, a naročito od kak si odišel. Moraš nam pisati kak ti ide s
tvojom novom curom stranjkinjom.Nemreš si zamisliti kak smo se svi
obradovali kad si nam ono rekel da si vu krevetu s tom Hepatitisom. Kaj je
ona iz Grčke?
Ovo bum ti pismo poslala po Martinu, kaj sutra putuje vu Zagreb. Kaj bi ga
mogel dočekati na kolodvoru? Ak buš videl strinu Maru, lepo ju pozdravi, a ak
ju ne buš videl, nemoj ju pozdraviti.
Voli te tvoja mama,
Jožica
P.S. Htela sam ti poslati sto kuna v pismu, al sam već zalepila kuvertu.


Pita profesor ucenike:
- "Hocete li da vam postavim dva pitanja?"
Svi uglas odgovaraju:
- "Neecemoo!"
- "Ma dobro, ja cu vam ipak postaviti i ko odgovori na prvo nemora na drugo."
I pita on "kol'ko riba ima ljuskica na sebi".
Mali Francek odgovara:
- "8575".
- "Kako to, odakle ti taj broj?" - upita profesor.
Francek kaže:
- "Rekli ste k'o odgovori na prvo pitanje, na drugo ne mora!"


Sve vas grlim...i Bistro neka vam bude...

Jebi ga Marko, moraš još malo pričekat dok dođu oni drugi na vlast.
Sjećaš li se moj Marko kako si uzo pušku u ruke, stisnuo ono malo zdravih zubi
što si imo, i krenuo protiv onih koji su te htjeli strpat u okvire linije Virovitica-Karlovac-Karlobag...
I protiv crvenih isto tako...sjećaš se???
A što si danas doživio? To da ne smiješ pjevat u areni.
A Brena smije, i ne samo ona, nego i Balašević, Bajaga, sutra možda Ceca,ili Riblja Čorba..
Vidiš, moj Marko, a ja se sjećam kad je zatulila sirena za zračnu uzbunu, pa smo morali u podrum,
na tv-u je između vijesti o količinama granata,i ubijenim civilima išao tvoj spot o Čavoglavima,
pa onda Jurin spot E moj druže Beogradski...pa onda izađem van, dosta mi podruma i dosta mi loših
vijesti, udahnem svježeg zraka, i odjednom začujem glazbu.
Ne vjerujem svojim ušima, trljam oči, ne vjerujem, a ono iz aviona ne izlaze bombe, već pjesma...
Brenin Šumadijski rokenrol, iz tenkova ne izlječu granate, već pjesma Rokeri s moravu...rokaju...čorbast pasulj volem...u Vukovaru ne trebaju mesa, trebaju salate...
E moj Marko, dobro si ti otpjevo, onu pjesmu što se zove E moj narode...
Ali nemoj se ljutit na mali narod. On ti je glup. Neuk...
Mali narod ti svemu vjeruje.Njemu da kažeš da će sutra rasti plače,i penzije, on će povjerovat.
Da će dobit Božićnicu, i da će penzičima vratit dug...sve će vjerovat...
Moraš se moj Markane ljutit na velike ljude, močnike. Na one što hodaju Europom i svijetom,
one koji nas male i glupe ubjeđuju da mi jesmo u biti u Evropi odavno, samo to još Evropa ne zna...
Mora da si se nekom od njih zamjerio.Jeli to Ivan J., Plinio C., Damir K., ili možda sam Veli Jože...?
To ćeš morat sam skužit...
Do tada, samo ti dođi kod nas u Zagreb. Tu možeš uvjek pjevat, tu su na vlasti crveni, i kod njih ti je veća demokracija nego kod talijana. Ako treba stavit ćemo binu između dva bora na Jelačić placu, i pjevat ćemo s tobom, bila kiša ili ne...bila magla ili ne....svejedno...