Hou,hou,hou...bile su riječi koje su me probudile iz poslijepodnevnog
obaveznog drijemeža. Prva pomisao mi je bila da je susjedu otiš'o
auspuh, koliko je grozno zvučalo.Protrljao sam oči, i bijesno pogled'o na sat.
Pet je.Tko se to drznuo tako brutalno prekinuti moj odmor?
Lavež hrabrog psa čuvara dao mi je do znanja da se dešava nešto neuobičajeno.
I bilo je neuobičajeno.Došao je Djed Mraz.
Molečljivim pogledom i titravim glasom rekao mi je:
-Franc prolazio sam ovim krovovima i ugledao sam najljepši prizor.
Ne mogu se suzdržati, moram te moliti...Franc toliko je gladnih na svijetu...
Prekinuo sam njegov govor, u trenutku shvativši o čemu je riječ.
Rekao sam mu...djede, nemoj klečati, hodi sjedni mi u krilo ni reci mi što te muči.
Sjeo je i počeo...


Danima se već vrzmam uokolo, i nisam stekao hrabrosti do večeras.
Radi se o tvom tavanu. Onakvu ljepotu nisam vidio na puno mjesta.
Tek u Vrpolju ima jedan sličan,ali je već dosta načet. tvoj je još nedirnut.
Tek si skinuo jednu kobasicu i skuhao je radi običaja. Budi milostiv i udijeli nešto
da ja i moji vjerni lavovi prerušeni u sobove isto osjetimo da je Božić.


Iako sam bez imalo razmišljanja odlučio da ću mu nešto dati,nisam izdržao već sam
ga morao malo zajebavat.U ime svih onih kojima nije donio što su od njega tražili.
Pa sam mu rekao:
-Ti znaš djede da je Sanader reko da treba stegnut remen.
Tu sam ga upiknuo u bolnu točku. Histerični je glasom počeo svoj monolog:
-Lako je njemu stezat remen.On ima sve kaj hoće.I vile, i oblake, i sunce, i zvijezde.
Jebe se njemu za nas. Dogovorio se s Mesičem kak nas budu satrali do poda.
Nije ni onaj iz Sdp-a bolji....


Tu sam ga prekinuo dok nije rekao nešto zbog čega
bi možda mogao nastradat :
-Djede svugdje gdje si iš'o,nosio si punu vreču. Svoj djeci svijeta i svim dobrim
ljudima donosio si darove.Meni si došao praznom vrečom i tražiš od mene da ti je napunim.
Kaj se to dogodilo s vama? Kaj i vi imate svog Sanadera?
Šuti rekao je.Imamo i mi svoje Đapiće,Kajine, Milinoviće,i Mesiće. Kad oni sebe osiguraju,mene
šalju da odnesem ono kaj je ostalo. Vidiš i sam kako sve manje donosim djeci.Na godišnjem nisam bio
već četiri godine, regresa nema, ni Božičnice, i vjeruj mi Franc pomišljam da dam otkaz...
Tu sam pukao i nisam više mogao slušati jade ovog starog čovjeka i poveo sam ga na tavan.
U vreču sam mu stavio par kobasica, tablu slanine, par boca piva, litru vina i politru rakije.
One bakine....tropice za sve...bistro vam budi....