Još malo strpljenja molim vas, i opet ću se vratiti u kolotečinu.
Nema me jer radim daleko više nego što je bilo rečeno.
Čekam plaču, pa ću znati više. Jutrom ustati ili odustati...
Dižem se u četiri ujutro, a vračam se poslijepodne.
Obično oko pet, pa sam premoren, i bezvoljan da bih dolazio
na blog. Ne zato što vas ne volim, već zato jer mi je koncentracija
ravna nuli, pa nema smisla da vam, ostavljam u komentarima samo
želje i pozdrave, a da nisam dobro iščitao o čemu ste pisali.


A želio sam toliko toga napisati. I o nesretnim dečkima koji su
na tako stravičan način završili u vatri, o Čučiću koji otmicom
vlastite djece, misli da im čini dobro, o Dinamu i nogometu...
Ali ne ide. Znam da me shvaćate, pa neću više o tome.
Danas sam dobio prekrasan SMS. Poslao mi je prijatelj i
bloger ddedda poruku da je dobio djevojčice, i da su svi dobro.
Sjećate se to je bloger koji je iščekivao dvojke.
Pročitajte uostalom samo kliknite na njega...


Sad će dnevnik, pogledat ću ga a potom tuš i krevet.
Brzo će četiri ujutro...i opet ću snjati samo bedastoće i gluposti.
Kao neku noć.Sanjao sam da me progonila iskežena i buljava neman.
Pokušavala a ja nisam mogao pobjeći. Što sam više bježao,
neman je smanjivala razmak, i na kraju prešla na moju stranu kreveta.
Našao sam se oći u oći s njom. I nisam uzmakao.
Evo njene slike, pa sami vidite koliko je strašna...


Dragi blogeri do čitanja i bistro vam bilo...