Ljudi kao ljudi, u suštini nisu zli.
Zle su im namjere. Iz pohlepe, iz nekih
samo njima znanih razloga.
Bio sam na razgovoru za posao.
Sa još jednim čovjekom.
Njega su primili, mene nisu.
Tražili su strojobravara, a primili njega
koji je bivši policajac. Ja jesam strojobravar.
Visokokvalificiran. Ja jesam iz Sesveta,
odakle je i tvrtka, on je iz Zagorja.
Ja ne pijem…

Na razgovoru jedva da sam dobio riječ.
Policajac je upadao i gurao se.
Ja tako ne znam, i to mi je valjda mana.
Volim saslušati i odgovoriti, ako me se pita.
Tek kad je izašao, razmijenio sam nekoliko
rečenica sa direktorom, i vlasnikom ujedno.
Obećao mi je javiti do četvrtka. Nije.
Danas sam ja njega zvao. Javila se tajnica i
rekla da će me zvati do kraja dana. Nije.
A tražila me broj telefona. Treći put.
Prvi put kod dogovora za razgovor.
Pa na razgovoru i danas. Ja mislim da je možda i
bolje tako. Mislim to što me nisu primili.

Kad su tako neobjektivni, i kad ne uzimaju struku,
neće im biti baš sjajno u budućnosti.
Ja im ne želim zlo, želim im dobro, iako me nisu primili.
Ono što najviše ne volim to je laž, i licemjerje.
Ako me ne želiš, reci mi to u oči. Gospon Franc,
imamo u vidu drugoga, i nema frke. Razumijem.
Ovako kad mi kažu budemo vas zvali…
nema od toga ništa. Nikad ne nazovu. Samo što ću
to sad ja reći na zavodu za zapošljavanje.
Ja moram nazvati i ići na razgovore, a oni mogu
kako žele. I lagati ako hoće.

Toliko za ovaj tjedan. Nadao sam se, i nisam nikuda
dalje od Zagreba išao, jer bi me mogli nazvati,
pa ono….da budem spreman…ako nazovu…
A mogao sam ići na ribičiju kod Nineka .
Na jezera kod Đakova…i moglo mi je biti
BISTRO….ovako...kategorija sex...