BEAUTY QUEEN FROM MARS

Evo, nije me bilo tjedan dana. Umorna sam ljudi moji. Malo me je zatupila kladionica. I kako još tamo sjedim cijeli dan pred kompom nekako mi je onda i mrsko palit ovaj moj, doma.
Sve je ok, ali malo sam razočarana u ljudima u zadnje vrijeme. Ne mislim na meni bliske ljude, nego općenito. Kako radim u kladionici stvarno vidim svakakvih ljudi. I dobrih i kulturnih, sa svim elementima lijepog ponašanja, ali ima tu i onih malo manje kulturnih tj. neljubaznih do boli. Nabrijani stričeki što pametuju i koji bi htjeli sa pet kuna postat milijunaši. E nejde to tako. Ovo vrijeme što radim tamo skužila sam da dobivaju samo oni što igraju za veće novce. A to mislim preko 500 kn. Igra na dva, tri, četiri para i oni onda okrenu koju tisuću. A ovi za pet do deset kuna sa 36 parova na listiću... pa normalno da će past. I onda mene jebu u mozak da im provjeravam listiće i objašnjavam pravila, i opet me ne kuže. Pa šta se kladiš na nešto ako ne razumiješ?
Još tamo vidim svakakvih likova i onda hodam po gradu i svi nekam zuje, u svom crnom svijetu. Svi ljuti, nabrijani, nitko ti ne bi pomogao. Stvarno mi se ne sviđa to što vidim, svi se pretvaraju/ pretvaramo u nešto čega bi se mogli samo sramiti.
Ljudi moji, šaljem vam lijepi pozdrav i daj malo mislite i na druge. Nasmijte se koji put čovjeku u prolazu jel meni je više dosta da moram samo gledat ljute i namrgođene face gdje god se okrenem.



ZA BUUBICU:

Koka stvarno ne kužim šta se je dogodilo. Jako mi je žao što više ne pišeš. Nadam se da češ se brzo vratit i nastavit sa svojim blogom. Fališ mi, a koliko vidim ne samo meni. Nadam se da je sve ok kod tebe, da se nije ništa jako loše dogodilo. Šaljem ti pusetinu i javi se koji put, onako barem u komentarima. Pazi na sebe.

Ok. Ja sam sad jako ljuta. Napisala sam cijeli post, poduži, i samo sam ga trbala poslat, i onda sam ga obrisala, slučajno. Ne pitajte me kako, ne znam ni sama. Buubica nemreš vjerovat da se to i tebi i meni može dogodit. I to u istom danu. Sad kužim kako si bila nervozna i ljuta.
Imala sam malo duži telefonski razgovor sa mojom dragom prijateljicom Antonijom. Kako smo u nemogučnosti da se preko godine viđamo telefoniranje se uvijek oduži jel uvijek imamo pregršt tema za razgovor. Tako je bilo i ovog puta.
U kratko. Dragog sa kojim je skoro četiri godine prevarila je sa drugim dečkom. Da ju znate ne bi ju osuđivali jel joj je jako loše u toj vezi. Ne maltretira ju fizički ( još ) ali psihički da. I nakon što sam se i ovog puta trudila objasnit da bi joj bilo bolje bez njega i da ga ostavi dobila sam jako šokantan odgovor : " bolje da sam sa njim i u lošoj vezi nego da budem sama " . Ostala sam paf! Ako tako razmišlja mlada, zgodna, pametna i nadasve obrazovana cura zašto se onda čudimo nad ženama koje bivaju pretučene od svojih muževa i ostaju sa njima u braku?
Cijeli dan sam malo down. Možda zato šta sam ove dane kod kuće pa imam dosta vremena za razmišljanje i odmah mi se bedastoće počinju motat po glavi.
Dok sam razgovarala sa Antonijom spomenem i to kako sam još uvijek single girl. Ovako, sretna jesam, imam divne prijatelje, divnu obitelj, imamo za lijep život, mogu si dosta toga priuštit i onda, fali ono nešto.
I na to ona meni odgovori : " nije ni čudo da ti nitko nikad ne želi prić prvi kad izgledaš hladno i umišljeno. Imaš tih prokletih 1. 85, takvo držanje i apsolutno svi ti se boje prić. Izgledaš hladno! "
Naravno da me je šokirala. Znali su mi ljudi reć da tako izgledam, umišljeno, ali nikad hladno i onda kad me upoznaju shvate da sam totalno drugačija. I još me je usporedila sa jednom curom ( frendica, ali samo za izlaske, recimo to tako ) koja po meni ima užasno držanje i Antonija mi kaže da izgledam još sto puta nedostpnije, hladnije od te frendice. Nisam mogla vjerovat.
Kaže: " nisi prema meni hladna, voliš me i drugačije te ja doživljam koja znam da nisi takva, ali ljudi dobivaju takav dojam . "
No dobro, i šta da ja sad radim? Normalno da ja sebe nikad nisam tako doživljavala, kad jednostavno i nisam takva, ali ljudima očito ostavljam takav prvi dojam. No krasno!
Ok. Po tome ispada da nikad neću upoznat nikog normalnog jel šta... izgledam hladno!
Malo razmišljam, i sad, imam 20 godina, nikad vezu iza sebe, pa valjda mora da je neki problem u meni. A s druge strane! Tek mi 20 godina i nikad mi nije bilo da moram imat dečka. Uvijek sam više bila za ekipicu i da zaružimo do jutra i da nam bude do yaya. A dečki će doć, ima vremena. Ali sad su odjednom svi oko mene zauzeti, parovi, znam ih i što planiraju vjenčanje. A ja? Hmm...
Još k svemu tome nisam ni tipično žensko. Pod ovim mislim na suzne oči na svaki sretni kraj neke sapunice, trošenje paketa maramica na gledanje Titanica... takve stvari me jednostavno nikada nisu dirale. Želim reći da nisam toliko emotivna, da mi treba malo više da me neke stvari u pravom životu povrijede, ali kad nekog zavolim onda je to to. Sve bi tad učinila za takve osobe u svom životu.
Još je žalosnije što ljudi onda misle da mene ništa ne može povrijedit i nekad znaju bit grubi. A naravno ne bi ja pokazala ( osim valjda dvoje ljudi koji su u mom životu ) da su me povrijedili. I onda se vodim onom Akijevom : "zaplači kad te nitko ne vidi. "
A dobro, nije uvijek tako ni loše, bivam manje povrijeđena kad sam takva, ali opet i ja imam osjećaje i onda kad se sve loše skupi...
I tako... nisam neka cici - mici cura, još k tome i izgledam hladno, pa valjda i Terminator izgleda umiljatije od mene.

Ja i danas doma. Uživam! A vani je tako hladno. Baš dobro da nisam morala ustat iz kreveta u rano jutro, tako da sam danas otegnula sve do podne. Skuhala sam si finu i jaku kavicu, sa malo šećera i jako malo mlijeka, kako volim, napravila lagani doručak i baš mi je lijepo.
Sad sam čitala malo vaše blogiće pa se bacila i na pisanje svoga. Neznam ni sama šta bi napisala s obzirom da sam ove dane doma i liječim se tako da nema nekih važnih događanja u mom životu.
Baš sam pogledala na RTL-u onu emisije Ex-nešto, ne Tatjaninu nego onu drugu što vodi ona nenačitana kokoš. Bio je prilog o Hamdiji iz BB kuće. I veliki BBC je došao snimat prilog o njemu. Kao, u Velikoj Britaniji baš i neznaju puno o Romima, a čuli su da su oni potlačeni na ovom dijelu Europe (da ljudi moji, rekli su na ovom dijelu Europe, stvarno da ne povjeruješ) i onda ih je pobjeda cigića jako lijepo iznenadila. A on siroček sa ona tri razreda osnovne škole ne zna ni engleski i odmah je rekao da će na neki tečaj i engleskog i španjolskog. Da, da, moš ' si mislit.
Moja draga prijateljica Didi me i danas davi. To vam je jedna od mojih boljih prijateljica, ne najbolja ali definitivno ulazi u uži krug. Ona je jako dobra osoba, sve bi napravila za drage ljude, volim ju i ona mene ali moram priznat da nije previše pametna. Nije ona glupa da ne može naučit, ali u životu valjda nije uzela knjigu u ruke da bi pročitala nešto i nikad se nije zanimala za takve stvari tako da je to neka posljedica njezine gluposti. A dobro, kad sam sa njom na kavi znam da se ne ću upuštat u neke velike, misaone rasprave. No dobro, htjela sam vam samo dočarat dio o mojoj dragoj prijateljici jel me u posljednja dva dana, recimo to tako, maltretira. Vi što me čitate znate da sam dobila job u kladionici, i to mi je stari sredio preko veze. I sad je ona došla na ludu ideju da moj stari i njoj sredi. OK, drage volje da to danas ide samo tako, kad se svi grabaju za poslove, a poznavajući nju nešto bi i zajebala, tako da nisam starom htjela to navalit na vrat. I nabavila ja njoj broj telefona da nazove i da ode na razgovor. Zvali nju ljudi i odlučili da će ju i dalje zvat na razgovore i kako to sve već ide u toj firmi. No, međutim moja pametna Didi je kao i uvijek malo razmišljala i pričala bez veze i jedan od gospode ju pita kako ona to sve zna. I ona uključi mene u priču, da sam joj ja dosta toga napričala. Kad mi je to rekla što je napravila meni se kosa digla na glavi. Kaže da nije ništa posebno rekla, da me se taj tip jako dobro sjeća i sl. stvari. I sad si ja mislim, pa jel ona normalna? Ja sam u toj firmi nitko i ništa, i još mi samo treba da mi saznaju da mi je stari frend od direktora, pa brijem da bi me svi živi jebali u zdrav mozak, i kaj ću onda, zivkat lika kad mi se god nešto ne bude sviđalo? I tako ona sad zove za svaku sitnicu, šta mora donijet, koliko će to trajat, i sl. , ko' da je bedasta. Ljudi sve solo obave a ona kao da ima dvije godine, a da dobije taj posao, što joj i želim jel je plaća lijepa a njoj trebaju novci, maltrtirat će me danonoćno. Ah, sve mi se čini da sam ja trebala kod svog starog nešto sebi skemijat. A možda i budem do ljeta, ima vremena.
Danas sam pročitala da ljudi koji imaju TV u spavaćoj sobi konzumiraju sex dva puta rijeđe od ovih što nemaju TV u sobi. I navodno da filmovi puni nasilja "ubijaju" želju za sexom, a reality showovi potiču. Zanimljivo! A ako ste stariji od 50 godina i imate TV u spavaćoj sobi sexat ćete se jedanput mjesečno. Peh :) Zato, bacacjte televizore van iz svojih spavaćih soba.
Šta sam sve nadrobila u ovom postu... valjda je naslov dobar, drugih ideja nemam.

Uživajte ljudi, kiss :)



DODATAK: 21:15
STAR TREK

Stvarno mi je dosadno. Nemam ništa pametno za radit, nema novih postova za čitanje, na TV-u nema ništa po mom ukusu, a zvala sam troje dragih prijatelja sa kvarta da odemo na cugu, šetnju, bilo šta, ali danas nitko nije za ništa. Nakon trećeg poziva upućenog mojoj dragoj frendici (koju boli glava pa joj je oprošteno) sam odustala da se ne bi zbedirala. Tako, danas se nitko ne želi družit samnom a kad sam trunula u kladionici od pola 10 do 20:00 samo su dolazile poruke za kavicu. A sad kad sam slobodna, ništa. :(
Malo sam šaltala programe po kabelskoj i uhvatila Zvjezdane staze - Voyager. Obožavam tu seriju, mislim općenito sam frik za zvjedanim, ne kao neki luđaci da znam napamet scene i sl. stvari, ali ne bi propustila niti jednu epizodu dok su se emitirali. Baš sam za ovaj Božić dobila knjigu od best frendice "Star trek - Deep space nine" . Mislim da vam je sad sve jasno kakav sam fan. Ne?
Da, jedini problem je bio taj što je program bio švabski a njih stvarno ne razumijem. Jedino što kužim od njemačkog je "ja, ja" i "nien, nien" te "ich libe dich" (pitanje da li se to uopće tako piše) .
Baš sam vidjela da ekipa potpisuje masovno onu peticiju da se vrate crtići u 19:15, što bi bilo i ok da naprave, ali mogli bi onda i napravit nešto i po pitanju vraćanja Zvjezdanih staza na male ekrane. Ja bi to voljela jel sad već nisam par mjeseci pogledala ništa i fale mi.
Da, da, znam. Sad će se naći par vas i komentirat da nisam normalna i kako to mogu gledat, ali ako to ne volite ne možete shvatit nas, zaljubljenike u to.
E tko zna, možda bi mi bilo baš dobro živjet u 24 stoljeću... negdje.

Live long and prosperous!

Da, da još uvijek sam bolesna. Bolje mi je nego jučer ali nisam još uvijek svoja. Baš sam si napravila pola litre limunade, tj. iscjedila sam si dva grejpa, dva limuna, dvije naranče, dodala malo vodice, šećera, baš onako kako ja to volim i sad uživam. Vitamina ko' u priči. Samo se nadam da će pomoći.
Jedina dobra stvar kod ove boleštine je ta što manje pušim. Već je skoro 19:00 a ja danas nisam zapalila niti jednu cigaretu. Nekako mi ne pašu ali znam da ću za koji dan kad mi bude bolje to sve nadoknadit. Uvijek je to tako. Tih dana uvijek popušim previše cigareta, ali ovaj put ću se probat kontrolirat. Čak sam malo i razmišljala da bi mogla prestat pušit... ali o tome u nekom drugom postu i ako se odlučim obavijestim vas.

Ali sam čitana. Ma ludnica totalna. Samo bacite pogled na prijašnji post i pregršt komentara. Hehehe!
Htjela sam nešto pametno napisat ali mi je isparilo. Ah, jebiga!
Subota je, ja sam doma, bolesna sam, jako, više ne mogu ni pričat koliko grlo boli.
Nisam bila u stanju do kladionice danas, no nema veze, ali kako stvari stoje neću ni sutra.
Dosadno mi je... a ne mogu pronaći neki zanimljivi blog za čitanje. Ove svoje sam pročitala... nitko nema ništa sviježe...pa normalno, subota je i tko bi normalan visio na kompu. Svi ili su vani ili negdje uživaju.
A ja trunem doma. Nikakvi vitamini, ni sirupi, ni andoli ne pomažu. Čaj ne mogu pit, nikad ga ne pijem, jedva sam progutala pola šalice što mi mamica uvalila. Bljak, a kavu više danas ne smijem ni pomirisat jel pet onih velikih šalica za mlijeko je stvarno velika količina kofeina. A i nije baš da slabu kavicu radim. A tako ju volim pit... mljac. A i onako vruća stvarno godi grlu ali što je previše je previše. Još će mi srce otkazat od toliko kave, crne naravno, više ni mlijeko ne stavljam.
Šta sam ja korisno danas napravila? Stvarno ništa. Opet se vucaram kao i jučer po kući samo što sam danas u puno gorem stanju.
Htjela sam neku knjigicu pročitat ali zbilja ne mogu. Ali zato piljim u TV cijeli dan makar u većini slučajeva nema ništa pametno na programu. Nisam ni Janicu vidla. Totalno sam zaboravila da skija.
Ali sam zato pogledala dobru emisiju na VH1 o rocku u 80-im. Kako im je samo bilo dobro. Uske, kožne hlače, puno šminke, velike čupe na glavama, sex, drogs, alkohol pa tko šta voli nek izvoli. Malo mi je žao što nisam imala priliku iskusit to razdoblje jel kad ovako gledam stare spotove od Bon Jovi, Gunsa, Aerosmitha...i drugih dobrih bendova imam osjećaj da im je bilo predobro. Može se i sad naći dobre glazbe naravno, (ok, samo me nemojte sad vi fanovi hip-hopa-o kojem bi mogla dosta pisat jel sam ipak slušala rep glazbu dosta godina i onda sam je se zasitila jel je postala prekomercionalna ali sam zato otkrila rock, fanovi techna, countrya i dr. žanrova napasti, govorim samo u svoje ime) uz meni najdraze Jovie tu su i U2 koje volim, Stonsi, Peperse uvijek rado poslušam ali opet sam zakinuta za toliko što živim u Hrvatskoj i nemam priliku otići na koncerte bendova koje bi voljela poslušat i u živo. Tako da mi preostaje saznat najbliže lokacije i malo se maknut iz naše domovine.
A ništa ljudi moji, idem se ja i dalje vitaminizirat pa ću u krevetac i nadam se da će mi bit bolje do sutra.

CIAO

Danas se vucaram cijeli dan po kući.
Nisam ni išla do kladionice danas jel mi se nije dalo, a s obzirom da još nisam počela radit priuštila sam si još koji dan spavanja. Oni me isto živciraju bez veze. Uzmu me i sad već čekam tjedan dana da mi jave u kojoj poslovnici počinjem raditi. U jednu ruku mi je to ok jel sam još slobodna premda idem još na obuku i trunem tamo bez veze, ali htjela bi da počnem za pravo šljakat, da se ufuram i opustim. Jel sam ovak živčana, ne znam kako će to sve završit. A sutra ću bit tamo cijeli dan, subota je, bit će valjda posla, jel ovih dana baš i nisam imala šta radit. A tko zna? Ne znam ni kakva je ponuda, trebala bi skemijat neki listić sa onim iskusnim kladioničarima pa da dobijem neku pinkicu.
Danas nisam nigdje ni izašla jel mi se fakat ne da, btw tek sam sad skužila da je petak i da bi kao trebala nekam van ali ništa od toga. Osjećam se kao trut danas. Samo se prešetavam od frižidea do kreveta, pa opet do frižidera pa se zaletim do kompa i to je to danas. Jedino šta mi linija svira cijeli dan. Napokon, nadoknađujem manjak glazbe od predhodnih dana. Trenutmo mi svira Richie Sambora.Baš razmišljam kako bi ovih dana trbala skoknut po njegov "Stranger in this town".
A i bubana sam malo. Šmrcam, malo boli grlo, glava sad prestala bolit. Barem nešto. Samo ne znam kako ću ovak šmrkava za onim kompom sjedit sutra. Valjda će mi bit malo bolje do jutra.
Buubica sve mi se čini da me jedino ti još uvijek čitaš, dobro i aibreann ali ona je sad na skijanju, tak da ozbiljno mislim da ću prestat pisat. Prvo sam brijala, ovo je kao neki dnevnik, pa ono pišeš radi sebe... ma neznam... možda još koji post. Budem vidla.
A i lazy daysleeper nešto zeza. Hoće pa neće. Pa opet neće i onda skoknem do njega a tamo novi post, tako da ti ja lazy savjetujem da se ne ostavljaš bloga i nastaviš pisat. Ne mora to bit često ali nemoj više govorit: "ovo mi je zadnji post" jel znamo da nećeš tako lako prestat sa blogom. Uvukao ti se pod kožu i sad je gotovo.
Ovih 2-3 dana sam posebno živčana jel meni dragi ljudi imaju neke probleme a ja im ne mogu pomoć. Pomogla sam koliko sam mogla, više ne mogu, a stvarno bi htjela. Volim ih, posebno nju i teško mi je gledat kad tako netko moj pati.
A gdje se god okrenem ovih dana svi nekako jadni i u problemima. Katastrofa!
Ali zato se meni jedna od većih želja ostvarila. Baka je operirana u ponedjeljak i sve je dobro prošlo, dobro se osjeća i odmah je i meni lakše i sretna sam. Barem nešto dobro.
Ljudi uživajte dok možete, pazite na sebe, volite jedni druge, pomažite si. Ako i malo pokušamo pomoći drugima bit će i nama samima bolje.


HAVE A NICE DAY :)

Ovaj blog stvarno rijetko pišem u zadnje vrijeme. Bi ja i češće ali nikako da se dokopam nekog slobodnog vremena. Koliko sam prije imala vremena za sve sad jedva iskopam malo vremena za kavicu sa dragim ljudima.
Baš sam pogledala na tv-u snimku koncerta Parnog valjka. Na neke stvari me baš nostalgija hvata. Stvarno ih volim poslušat a nisam imala priliku da sad odem na ovaj zadnji, oproštajni koncert. Tak su se posložile neke stvari i nisam otišla a to nikad neću prežalit.
Da vam se pohvalim. Dobila sam job. Sve ispite sam položila i sad me još trebaju zvat ovaj tjedan na potpisivanje ugovora i dobivam svoju poslovnicu. Ali će bit veselo kad prvi put ostanem sama u kladionici. Još idem svojevoljno na obuku jel su mi cure super a i da dobijem neku sigurnost. Stvarno mi se sviđa posao, fakat nije neki napor, jedino što je stvarno velika odgovornost je taj novac. Moram pazit na sve jel je dosta tu u igri tako da se malo na to bediram ali sa vremenom ću se valjda opustit.
Jedino šta mi jako fali na poslu je glazba. Nisam ni znala da sam takav ovisnik dok nisam u kladionici počela provodit cijele dane. Kako me uopće nema doma jedina prilika za slušanje je prije spavanja,i tad si pustim dvije, tri najdraže pjesmice i zaspim. A tamo imamo TV ali cijelo vrijeme je teletext upaljen i mora bit stišano do kraja da čujemo igrače.Još je sad OK dok sam kod cure na obuci pa razgovaramo, zajebavamo se...ali brijem da ću puknut kad ostanem solo u poslovnici. Jel uvijek se dogodi da po pola sata ne uđe ni jedan čovijek i onda ti se to vrijeme čini kao cijela vječnost. Tako da si moram pod hitno nabavit neki mp3 ili iPod jel mi je discman riknuo.Baš u pravo vrijeme.
Danas sam bila i dm-u. E kako sam se lijepo istrošila. Kao i uvijek! Ali stvarno ti odjednom sve treba kad uđeš u taj dm. Ali dobro. Sad sam barem mirna neko vrijeme. I ja i moj novčanik.
Idem sad na spavanje. A tako je rano. Ne mogu vjerovat. Prije samo koji dan bi u ovo vrijeme odlazila na cugu, a sad ću u krpe. Nisam mislila da će se i meni ovo dogodit. A jebiga. Što se mora nije teško. Ma vraga nije. Onaj koji je to rekao grdno se prevario, i te kako je teško.

PUSA

Za početak želim vam svima sve najbolje u novoj godini.Puno sexa,ljubavi,sreće,veselja i novaca.Uglavnom sve ono što si sami poželite.
Mene nije bilo dosta dugo na blogu.Ni večeras nemam puno vremena za pisanje ali samo da vam se javim na brzaka da znate da sam živa.Pisala sam vam da sam dobila job u kladionici.Trenutno sam na obuci pa mi to zaokuplja cijele dane.A ako dobro prođe obuka dobivam i posao.
Novu sam dočekala na velesajmu.Bilo je dobro samo je organizacija u banani.Na ulazu sam se morala borit za vlastiti život.Masa ljudi nahrupila na ulaz a dva čovjeka zajedno ne mogu normalno proć kroz taj ulaz.Onda čekaj pola sata na garderobu a WC je najbolji od svega.Čekali su ljudi i po sat vremena.Hm,pet WC-a za toliko cura i nije baš nešto.Tako da je to stvarno bilo grozno,ali jedino me je iznenadilo da je hrane bilo cijelu noć i to fakat puni stolovi.Mogla bi puno pisat o wondarlandu ali fakat sam u žurbi.
Idem sad učit skriptu koju su mi dali za kladionicu jel imam ispit.Da znam da zvuči smiješno ali istina je a ako ju ne naučim ništa od joba.
Pusa svima!