Evo, nije me bilo tjedan dana. Umorna sam ljudi moji. Malo me je zatupila kladionica. I kako još tamo sjedim cijeli dan pred kompom nekako mi je onda i mrsko palit ovaj moj, doma.
Sve je ok, ali malo sam razočarana u ljudima u zadnje vrijeme. Ne mislim na meni bliske ljude, nego općenito. Kako radim u kladionici stvarno vidim svakakvih ljudi. I dobrih i kulturnih, sa svim elementima lijepog ponašanja, ali ima tu i onih malo manje kulturnih tj. neljubaznih do boli. Nabrijani stričeki što pametuju i koji bi htjeli sa pet kuna postat milijunaši. E nejde to tako. Ovo vrijeme što radim tamo skužila sam da dobivaju samo oni što igraju za veće novce. A to mislim preko 500 kn. Igra na dva, tri, četiri para i oni onda okrenu koju tisuću. A ovi za pet do deset kuna sa 36 parova na listiću... pa normalno da će past. I onda mene jebu u mozak da im provjeravam listiće i objašnjavam pravila, i opet me ne kuže. Pa šta se kladiš na nešto ako ne razumiješ?
Još tamo vidim svakakvih likova i onda hodam po gradu i svi nekam zuje, u svom crnom svijetu. Svi ljuti, nabrijani, nitko ti ne bi pomogao. Stvarno mi se ne sviđa to što vidim, svi se pretvaraju/ pretvaramo u nešto čega bi se mogli samo sramiti.
Ljudi moji, šaljem vam lijepi pozdrav i daj malo mislite i na druge. Nasmijte se koji put čovjeku u prolazu jel meni je više dosta da moram samo gledat ljute i namrgođene face gdje god se okrenem.
ZA BUUBICU:
Koka stvarno ne kužim šta se je dogodilo. Jako mi je žao što više ne pišeš. Nadam se da češ se brzo vratit i nastavit sa svojim blogom. Fališ mi, a koliko vidim ne samo meni. Nadam se da je sve ok kod tebe, da se nije ništa jako loše dogodilo. Šaljem ti pusetinu i javi se koji put, onako barem u komentarima. Pazi na sebe.
Post je objavljen 26.01.2006. u 18:48 sati.