Ok. Ja sam sad jako ljuta. Napisala sam cijeli post, poduži, i samo sam ga trbala poslat, i onda sam ga obrisala, slučajno. Ne pitajte me kako, ne znam ni sama. Buubica nemreš vjerovat da se to i tebi i meni može dogodit. I to u istom danu. Sad kužim kako si bila nervozna i ljuta.
Imala sam malo duži telefonski razgovor sa mojom dragom prijateljicom Antonijom. Kako smo u nemogučnosti da se preko godine viđamo telefoniranje se uvijek oduži jel uvijek imamo pregršt tema za razgovor. Tako je bilo i ovog puta.
U kratko. Dragog sa kojim je skoro četiri godine prevarila je sa drugim dečkom. Da ju znate ne bi ju osuđivali jel joj je jako loše u toj vezi. Ne maltretira ju fizički ( još ) ali psihički da. I nakon što sam se i ovog puta trudila objasnit da bi joj bilo bolje bez njega i da ga ostavi dobila sam jako šokantan odgovor : " bolje da sam sa njim i u lošoj vezi nego da budem sama " . Ostala sam paf! Ako tako razmišlja mlada, zgodna, pametna i nadasve obrazovana cura zašto se onda čudimo nad ženama koje bivaju pretučene od svojih muževa i ostaju sa njima u braku?
Cijeli dan sam malo down. Možda zato šta sam ove dane kod kuće pa imam dosta vremena za razmišljanje i odmah mi se bedastoće počinju motat po glavi.
Dok sam razgovarala sa Antonijom spomenem i to kako sam još uvijek single girl. Ovako, sretna jesam, imam divne prijatelje, divnu obitelj, imamo za lijep život, mogu si dosta toga priuštit i onda, fali ono nešto.
I na to ona meni odgovori : " nije ni čudo da ti nitko nikad ne želi prić prvi kad izgledaš hladno i umišljeno. Imaš tih prokletih 1. 85, takvo držanje i apsolutno svi ti se boje prić. Izgledaš hladno! "
Naravno da me je šokirala. Znali su mi ljudi reć da tako izgledam, umišljeno, ali nikad hladno i onda kad me upoznaju shvate da sam totalno drugačija. I još me je usporedila sa jednom curom ( frendica, ali samo za izlaske, recimo to tako ) koja po meni ima užasno držanje i Antonija mi kaže da izgledam još sto puta nedostpnije, hladnije od te frendice. Nisam mogla vjerovat.
Kaže: " nisi prema meni hladna, voliš me i drugačije te ja doživljam koja znam da nisi takva, ali ljudi dobivaju takav dojam . "
No dobro, i šta da ja sad radim? Normalno da ja sebe nikad nisam tako doživljavala, kad jednostavno i nisam takva, ali ljudima očito ostavljam takav prvi dojam. No krasno!
Ok. Po tome ispada da nikad neću upoznat nikog normalnog jel šta... izgledam hladno!
Malo razmišljam, i sad, imam 20 godina, nikad vezu iza sebe, pa valjda mora da je neki problem u meni. A s druge strane! Tek mi 20 godina i nikad mi nije bilo da moram imat dečka. Uvijek sam više bila za ekipicu i da zaružimo do jutra i da nam bude do yaya. A dečki će doć, ima vremena. Ali sad su odjednom svi oko mene zauzeti, parovi, znam ih i što planiraju vjenčanje. A ja? Hmm...
Još k svemu tome nisam ni tipično žensko. Pod ovim mislim na suzne oči na svaki sretni kraj neke sapunice, trošenje paketa maramica na gledanje Titanica... takve stvari me jednostavno nikada nisu dirale. Želim reći da nisam toliko emotivna, da mi treba malo više da me neke stvari u pravom životu povrijede, ali kad nekog zavolim onda je to to. Sve bi tad učinila za takve osobe u svom životu.
Još je žalosnije što ljudi onda misle da mene ništa ne može povrijedit i nekad znaju bit grubi. A naravno ne bi ja pokazala ( osim valjda dvoje ljudi koji su u mom životu ) da su me povrijedili. I onda se vodim onom Akijevom : "zaplači kad te nitko ne vidi. "
A dobro, nije uvijek tako ni loše, bivam manje povrijeđena kad sam takva, ali opet i ja imam osjećaje i onda kad se sve loše skupi...
I tako... nisam neka cici - mici cura, još k tome i izgledam hladno, pa valjda i Terminator izgleda umiljatije od mene.
Post je objavljen 18.01.2006. u 00:54 sati.