Danas se vucaram cijeli dan po kući.
Nisam ni išla do kladionice danas jel mi se nije dalo, a s obzirom da još nisam počela radit priuštila sam si još koji dan spavanja. Oni me isto živciraju bez veze. Uzmu me i sad već čekam tjedan dana da mi jave u kojoj poslovnici počinjem raditi. U jednu ruku mi je to ok jel sam još slobodna premda idem još na obuku i trunem tamo bez veze, ali htjela bi da počnem za pravo šljakat, da se ufuram i opustim. Jel sam ovak živčana, ne znam kako će to sve završit. A sutra ću bit tamo cijeli dan, subota je, bit će valjda posla, jel ovih dana baš i nisam imala šta radit. A tko zna? Ne znam ni kakva je ponuda, trebala bi skemijat neki listić sa onim iskusnim kladioničarima pa da dobijem neku pinkicu.
Danas nisam nigdje ni izašla jel mi se fakat ne da, btw tek sam sad skužila da je petak i da bi kao trebala nekam van ali ništa od toga. Osjećam se kao trut danas. Samo se prešetavam od frižidea do kreveta, pa opet do frižidera pa se zaletim do kompa i to je to danas. Jedino šta mi linija svira cijeli dan. Napokon, nadoknađujem manjak glazbe od predhodnih dana. Trenutmo mi svira Richie Sambora.Baš razmišljam kako bi ovih dana trbala skoknut po njegov "Stranger in this town".
A i bubana sam malo. Šmrcam, malo boli grlo, glava sad prestala bolit. Barem nešto. Samo ne znam kako ću ovak šmrkava za onim kompom sjedit sutra. Valjda će mi bit malo bolje do jutra.
Buubica sve mi se čini da me jedino ti još uvijek čitaš, dobro i aibreann ali ona je sad na skijanju, tak da ozbiljno mislim da ću prestat pisat. Prvo sam brijala, ovo je kao neki dnevnik, pa ono pišeš radi sebe... ma neznam... možda još koji post. Budem vidla.
A i lazy daysleeper nešto zeza. Hoće pa neće. Pa opet neće i onda skoknem do njega a tamo novi post, tako da ti ja lazy savjetujem da se ne ostavljaš bloga i nastaviš pisat. Ne mora to bit često ali nemoj više govorit: "ovo mi je zadnji post" jel znamo da nećeš tako lako prestat sa blogom. Uvukao ti se pod kožu i sad je gotovo.
Ovih 2-3 dana sam posebno živčana jel meni dragi ljudi imaju neke probleme a ja im ne mogu pomoć. Pomogla sam koliko sam mogla, više ne mogu, a stvarno bi htjela. Volim ih, posebno nju i teško mi je gledat kad tako netko moj pati.
A gdje se god okrenem ovih dana svi nekako jadni i u problemima. Katastrofa!
Ali zato se meni jedna od većih želja ostvarila. Baka je operirana u ponedjeljak i sve je dobro prošlo, dobro se osjeća i odmah je i meni lakše i sretna sam. Barem nešto dobro.
Ljudi uživajte dok možete, pazite na sebe, volite jedni druge, pomažite si. Ako i malo pokušamo pomoći drugima bit će i nama samima bolje.
HAVE A NICE DAY :)
Post je objavljen 13.01.2006. u 19:57 sati.