Po poštu u poštu?
Sad će svatko tko pročita naslov, reći „A gdje drugo?“
Ali krenimo sa pričom od nekakvog početka…
Nedavno sam naručivao nešto iz Istre. Ponedjeljak naručeno, utorak popodne poštar Mate već kuca na vrata i donosi pošiljku.
Jedan dan… samo jedan dan potrebno je bilo da pošiljka stigne od Istre do Promine!
Sad će netko reći OK, to je bila neka brža… skuplje plaćena dostava.
Kako bi opisali ovu dostavu?
HEP ODS doo Elektra Šibenik- Uplatnice za sljedećih šest mjeseci…
Poslano iz pošte Šibenik (22000) 12.12.2008.
Dospijeće prve uplatnice 29.12.2008.
Što mislite kad je stigla ova pošiljka?
„Nije stigla“… otišao sam sam u poštu po nju!?
Tako je pismo poslano 12.12.2008 iz Šibenika do Oklaja, nekih 45 kilometara putovala punih 20 dana!
Priznajem, vjerojatno je bilo zastoja jer je tu bilo 6 subota i nedjelja, i tri blagdana, pa je pismo negdje svratilo na piće, negdje na kavu… a za Božić su ga vidjeli kako ulazi u Tome Garbrića sa ekipom na janjetinu… Kako je ekipa bila dobra… ilo se… pilo se… zapivalo se i eto ti Stipandana… Na sve strane fešta pa se pismo i tu malo zadržalo…
Da ni su ovo kad treba posjetit rodbinu.. prijatelje… čestitat svima… zaželit svega dobra.. i čovik se malo „zabaci“…
I tako…na kraju, ipak sam ja odlučio poći „HEP-ovom računu u susret“… računam da je prilično iscrpljen od putovanja.
Sreli smo se tako ja i moje iscrpljeno pismo danas 02.01.2009 u pošti u Oklaju.
Bilo je malo ispaćeno, ali nisam se ni čudio. Nije malo 20 dana putovat iz Šibenika do Oklaja.
Kad sam ga vidio, sve mi je bilo jasnije?
Šta mislite zašto je toliko bančio usput?
Sve je bilo OK do janjetine u Gabrića, da tamo nije došla čestitka moje rodice iz Zagreba.
I kad su se oni upoznali, Božićna čestitka moje rodice, i račun za struju HEP-a, to je bila prava fešta.
Taman kad su mislili krenuti put Oklaja, eto ti i čestitke moje sestre iz Šibenika.. ku'š ti -u Oklaj… ku'š ti -u Oklaj… pa i mi idemo za Oklaj…Ajme ljudi fešte….
Piće po piće, a prvih dvoje je već bilo pripito… bome i čestitka iz Šibenika završi na podu…
Tako njih troje baulja niz Marinovu stranu u Trbounju, kad eto ti ide kuverta Kvarner osiguranja, za moju ženu…Vidi da od ovo troje nema ništa…al' na sreću ne pristade na piće jer već apstinira godinama, od svih rokerskih ovisnosti, pa i od alkohola…
Tako kuverta za moju ženu, pod jednu ruku Račun za struju, pod drugu Božićnu čestitku, a Čestitku iz Šibenika, na svu sreću nije trebalo pridržavati, jer kad bi uhvatila pravac, ta nije stajala….
Sva je sreća da pri dolasku u Oklaj ništa nije radilo… tako da su poštari jutros kad su došli zatekli ovu družinu mamurnu od puta na pragu pošte….a ne na pragu lokalnih kafića….
Na kraju sve je dobro prošlo….
HEP-ovci su na kolektivnom, tako da sa plaćanjem i onako ne treba žurit.
Tko će mi isključit struju, kad svi odmaraju?
Ali, šta mislite o sljedećoj situaciji?
Dođe Mate u javnog bilježnika, kad taman iz ureda izlazi njegova rodica s kojom je u svađi..
Svatko okrene glavu na stranu… i Mate uđe kod bilježnika…
Dobar dan… ja sam Mate…
A Mate -Vi ste zakasnili!
A di štovani bilježniče?
Pa na ostavinsku raspravu.
Ma koju ostavinsku raspravu, ja sam doša' pripisat auto koji sam proda!
Ma koji auto gospodine, pa Vi ste pozvani na ostavinsku raspravu Vašeg ćaće a niste se odazvali, evo taman je sve završeno, a Vaši rođaci kažu da ste se Vi svega odrekli u njihovu korist!
Ma o čemu Vi pričate… pa mani nitko nije javio da će ostavinska rasprava uopće bit'!
Kako nije… evo… pismo je Vama poslano….
Ali ja ga nisam primio!
A šta ću Vam ja…………
Ova druga priča… možda je izmišljena… a možda i nije… u svakom slučaju moguća je.
Tako dragi moji Prominci, ako očekujete poštu… bolje Vam je po nju krenuti u poštu… jer nikad se nezna gdje bi mogla zabančiti… a kamate na zakašnjele uplate plaćate Vi, a ne pošta!
Oznake: Život u Promini
|
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
