Pripadan tebi

U SIVIM TONOVIMA

Za šetnju obično biramo lipe, sunčane dane. Jer sa sunčanim zrakama sve je nekako lipše, vedrije. I zato sam ja, za promjenu, napravila jutarnji, južinasti đir. I škure, oblačne slike mogu bit zanimljive, pomalo mistične. A i lipo je nekon dugo vrimena ćutit pjesak i kamenčiće pod patikama.








Sist na plažu, gledat more, slušat šuškanje kamenčića, kotrljanje i sudaranje oblutaka.














I šum borova, tiho, tiho šumorenje rijeke.





U šetnju su izašla i ova dlakava stvorenja.





U plićaku crno – bijeli svijet. Galebovi i liske u potrazi za hranom.











Sa sunčanim zrakama isto mjesto, nakon samo dva,tri dana sasvim drugačije izgleda.
Galebovi se sunčaju.








Rijeka je bučnija, veselije grgolja.








A i jedna patkica je svratila u posjet.

TEST, TEST.... 1,2,3.... 1,2,3.....

Hvala na pitanju, skroz sam dobro. Nisan žbandala, ni išla na kvasinu. Dakle, zadnje vrime, moje računalo je pokazivalo nekakve čudne simptome. Usporilo se, nikako otvorit neke stranice, zbleznilo bi se, ponekad iz čista mira. Mučili smo se tako nas dvoje neko vrime i kad je proša oni konfužjun od maškar uputim ja računalo na hitan oporavak.





I tako, sad se malo igram, namištam postavke prema svom guštu, testiram.
I svako malo nešto pričam. S računalom, naravno.
Ma kako neću.... otvaram poštu, pita me želim li spremit lozinku. Ne, naravno.
Drugi mail, blogeditor i svašta nešto još a on šempre uvik isto.
Jesan li ti rekla Ne!





Pa sam malo počela slagat i prislagat slike. Puno ih se nakupilo u svakakvim mapicama. I naravno, tribalo je skinit preostale slike sa fotoaparata. E, tu me čekalo pravo, pravcato iznenađenje. Ima bit da će me to iznenađenje lupit po đepu.
Slažem tako ove nove slike i ne mogu virovat. Na jednoj mrlja, na drugoj isto.... pa ovo je prava mrljasta epidemija. Inšoma, sveznajući Gugalo kaže: Prašina na senzoru.





“Prašina na senzoru vrlo se rijetko može pojaviti i kod kompaktnih digitalnih aparata, a ako se to i dogodi, onda je jedino rješenje koje bi mogli preporučiti odlazak u servis.”
Naravno, baš to rijetko ima bit da se dogodilo i meni.

ZA KRAJ

Malo pomalo došli smo i do kraja ovog maškaranog ludovanja.
A za kraj, naravno, uputili smo se put Kaštili. Cili dan nas je pratilo škuro, šućmurasto nebo. Kiša sve oće neće. I naravno, na pola puta nebo se rastvori, kiša razlije. I pada, pada.... dosadno.... polako. Nije nam baš neka potriba za okisnit i već se dogovorimo za povratak.... A onda... ka da se i oni odozgar smilova i reka: Ma evo... pristat ću, pa nek bar omaškarana povorka prođe.
A povorka je bila raspjevana, vesela i otkačena.

ŠARENILO

Lica
Malena, vesela, šarena.
Slatka, musava, uplakana.
Crna, crvena.
Tužna, sjetna, zabrinuta.
Zabavna, luda, otkačena.
Stara, mudra.
Opaka, tajkunska, mafijaška.
Čudnovata, vilenjačka.

FINILA JE I OVA

MALIŠI

ŠUĆ MUĆ, NJAMI NJAMI

Pita me nekidan susid da kad će nastavak. Ma koji crni nastavak, mislin se. Neman o čemu napisat niti slova. U Trogiru se ne događa božetebe, sve je pusto, sve zamrlo. Eno, sinoć si moga proć gol kroz grad, nigdi nikoga. I da nije bilo ovo bokunić sniga mogli smo se komodno ka medvjedi zavuć u postelju i odspavat zimski san.

Vanjski minusi i bila boja prisilno nas drže u kući pa se sve više motamo po kužini i oko friždera. I tako sam u jednom kantunu našla poriluk. Izvadin i dvi karote.





Poriluk izrižen na kolutiće. Karotu isto.





U teču ulijen mješano maslinovo ulje i ubacim poriluk.





Karotu.





Promišan.





Lagano kuhan na pari. Povremeno dolijen malo vode.
I to je to.






Varijacija na temu.
Spustite se u vrtal i ispod sniga iskopate dvi, tri glavice kelja. Ako nemate vrtal ka ni ja, onda sigurno imate susidu sa kojom ste gradili dobrosusjedske odnose pa vam ona doda kelj.





Kupus izrižete na trakice.





Dodate karotu narezanu na kolutiće.
I sve ubacite u teču.








U jednu i u drugu varijantu možete dodat slaninu narezanu na kockice.

LJUBAV JE.....

TRAG U.........

I jutros smo osvanili umotani u bilo. Ali, nedamo se mi više zbunit. Kuva se kava, umoči dva keksa. Mot kroz ponistru, kuckanje na vrata i izlazi se vani. Ovaj put osim škovaceri imamo i lopate. Sve je još uvik mekano i neizgaženo i uz smih i zafrkanciju očistili smo bilu gadost brže nego prošli put.
Prisvlačim se i uputim u grad. Opreznije nego nekidan, ali nema potribe, sve je prilično rasčišćeno. Idem priko drvenog mosta pa ću kroz park.








Napravit đir u tišini, ostavit trag u neugaženom snigu.





Nema balotari, tek poneki golub ostavlja trag.





Vadim ponovo fotoaparat.
Gledam ove tragove i sitila sam se stripova, Komadant Mark, Blek Stena….. Sičate se toga?
Uvik mi je bilo zanimljivo kako su Indijanci čitali tragove.
Slikajem i odgonetam.
Golubi i kapljice.








Križaljka.





Galeb.





Netko u šetnji sa psićem.





Ovo bi tribala bit maca.








Trag limenog ljubimca.





Stabla sa tragom bijelog.








U bijelom trag zelenog.





Zbunjeni galeb i osamljena klupa.








Sinjala sam komadić plavog.





Sunce je obasjalo provu.





I obližnje brdo.





Snig se pomalo topi i kroz bljuzgu se uputim kući.

OTAPANJE

Snjegoviću, snjegoviću,
Ti si slika zime.
Snjegoviću, snjegoviću…..
Molin te,
Otopi se više.
Snježiću,
Ako Boga znaš, zaobiđi nas.
Ne zato šta san ja grintava i zimogrozna.
Samo se nadan, da je i tebi, ka i meni, dopizdilo slušat svaku večer dubokoumne izjave na TVu.
Pa eto, mislin, možda ako ne padneš, budemo pošteđeni toga.











Jutros u Gradu

E, SAD BI BILO DOSTA!

Volin ja snig. Volin slušat šuškanje i škripanje dok gazim po čistom, neugaženom snigu. I kad mi pahulje slijeću na nos i obraz. Jedan dan, naravno. Sve nam je zabavno, sve nam je haj flaj, mozak bajbaj. Okrene se sve na smij i zafrkanciju. I nema veze šta nemamo nikakvu opremu, buce, odijela, skije, sanjke, lopate. Vani se izlazi u patike, trenerke, vunene rukavice, smišljaju se razna snježna pomagala. Dnevni boravak je velika sušilica robe.
Pih, šta ima veze. Jedan dan.











Dva dana je malo prikoviše.
Nije više ni zabavno, ni smišno.
I dosadno je ovo čućenje u kući. Samo se motan oko kužine i smišljan šta ću kuvat. A u dućanu poluprazne police. Nastavi li se ovako, bogami, ispraznit će se i škrinje sa zamrznuton ribon i lignjama iz Patagonije.











Treći dan, led.
Vrag odnija ovo jebeno, bilo sranje.
I neočišćeni prilaz dućanu.
Boli me ruka.

SNJEGOVITO

PRIVREMENO VREMENSKO IZVJEŠĆE

Zadnjih nekoliko dana oči su nam uprte u nebo i vremensku prognozu. Ne zato šta sam baš nešto luda za snigom. Pratili smo pažljivo stanje na cestama, slušali Vakulu i ekipu i nakon svih onih upozorenja o sibirskoj hladnoći, ledu, snigu, poledici, upozorenjima da se ne kreće na put bez zimskih guma i lanaca, odustali smo od puta u metropolu.
Eh, a baš sam mislila popit kavicu u Karlovcu.








Evo vidim, zabjelilo je u Zadru a kod nas još uvik poviše nule. Hladno je ali još uvik podnošljivo. Prolazin priko pijace, zašuškana, čak san i rukavice navukla. U prolazu čujen:
- Jesi kupila brašna?
- Nemoj zaboravit kvasac!








I išla san povirit kako je priko mosta. Mater se zlamenije….pa ti nisi normalna.
- Kako?
- Pa si išla izlazit na ovu ledenicu!
- Ajde, majko…..








U povratku ulazim u dućan kupit kruv. Polica sa brašnom poluprazna.
Čujem prodavačicu di kaže kako in je nestalo kvasca.
- Šta je ovo? Ka da se sprema božemiprosti, rat.
-E, kad padne snig, doma će misit kruv!
Ha ha ha….. zamalo san pala od smija.
Ovi svit je skroz rebanbija. Majketimile, tribalo bi stat na Vrata od Grada i dilit antisklerine..
Ja se sićan, kad san bila mala već za Dan Republike bi bilo leda. Čak i sniga. Mosuri su visili sa krovova, balkona i tendi. Ceste su mrzle. Čak se sičan da bi se i na moru vatala ledena korica.
A sad najave bokunić sniga i nastane opsadno stanje.

Ajte Bog.
Iden kupit dva kila brašna.