Marketing
E, SAD BI BILO DOSTA!
Volin ja snig. Volin slušat šuškanje i škripanje dok gazim po čistom, neugaženom snigu. I kad mi pahulje slijeću na nos i obraz. Jedan dan, naravno. Sve nam je zabavno, sve nam je haj flaj, mozak bajbaj. Okrene se sve na smij i zafrkanciju. I nema veze šta nemamo nikakvu opremu, buce, odijela, skije, sanjke, lopate. Vani se izlazi u patike, trenerke, vunene rukavice, smišljaju se razna snježna pomagala. Dnevni boravak je velika sušilica robe.
Pih, šta ima veze. Jedan dan.
Dva dana je malo prikoviše.
Nije više ni zabavno, ni smišno.
I dosadno je ovo čućenje u kući. Samo se motan oko kužine i smišljan šta ću kuvat. A u dućanu poluprazne police. Nastavi li se ovako, bogami, ispraznit će se i škrinje sa zamrznuton ribon i lignjama iz Patagonije.
Treći dan, led.
Vrag odnija ovo jebeno, bilo sranje.
I neočišćeni prilaz dućanu.
Boli me ruka.
Post je objavljen 05.02.2012. u 14:04 sati.