Malo pomalo došli smo i do kraja ovog maškaranog ludovanja.
A za kraj, naravno, uputili smo se put Kaštili. Cili dan nas je pratilo škuro, šućmurasto nebo. Kiša sve oće neće. I naravno, na pola puta nebo se rastvori, kiša razlije. I pada, pada.... dosadno.... polako. Nije nam baš neka potriba za okisnit i već se dogovorimo za povratak.... A onda... ka da se i oni odozgar smilova i reka: Ma evo... pristat ću, pa nek bar omaškarana povorka prođe.
A povorka je bila raspjevana, vesela i otkačena.
Post je objavljen 22.02.2012. u 07:51 sati.