I jutros smo osvanili umotani u bilo. Ali, nedamo se mi više zbunit. Kuva se kava, umoči dva keksa. Mot kroz ponistru, kuckanje na vrata i izlazi se vani. Ovaj put osim škovaceri imamo i lopate. Sve je još uvik mekano i neizgaženo i uz smih i zafrkanciju očistili smo bilu gadost brže nego prošli put.
Prisvlačim se i uputim u grad. Opreznije nego nekidan, ali nema potribe, sve je prilično rasčišćeno. Idem priko drvenog mosta pa ću kroz park.
Napravit đir u tišini, ostavit trag u neugaženom snigu.
Nema balotari, tek poneki golub ostavlja trag.
Vadim ponovo fotoaparat.
Gledam ove tragove i sitila sam se stripova, Komadant Mark, Blek Stena….. Sičate se toga?
Uvik mi je bilo zanimljivo kako su Indijanci čitali tragove.
Slikajem i odgonetam.
Golubi i kapljice.
Križaljka.
Galeb.
Netko u šetnji sa psićem.
Ovo bi tribala bit maca.
Trag limenog ljubimca.
Stabla sa tragom bijelog.
U bijelom trag zelenog.
Zbunjeni galeb i osamljena klupa.
Sinjala sam komadić plavog.
Sunce je obasjalo provu.
I obližnje brdo.
Snig se pomalo topi i kroz bljuzgu se uputim kući.
Post je objavljen 11.02.2012. u 14:59 sati.