Pripadan tebi

utorak, 30.12.2008.

POSTOJE TAKO.....

Postoje tako neki dani kad neznaš šta bi sam sa sobom.
Kad ti se neka sjeta uvuče u misli.
Čisto onako bezveze.
Ili možda ne?

Postoje neki dani kad poželiš samo sklupčan ležat i prespavat u komadu bar misec dana.
I ne micat se iz tople kuće.

Postoje neki tako bezvezni dani kad mi iz glave i prstiju ne može izač nikakva smislena rič.
NI nesmislena, pametna, šašava, gruba. Ništa. Čak ni grintanje.
Jednostavno…. dođe neko takvo vrime.
Traje kratko, par dana i nestane.

I onda, u takvo nekakvo nikakvo vrime pročitam komentare. Pa se nasmijem, pa prošetam malo okolo.
I da se poslužim komentarima starijih i pametnijih…. neću predugo da ne priđe u naviku i da se vrata skroz ne zatvore. I da me ne uvati promaja!

Sutra je Stara godina. I nije baš red ispratit je sa ključem u bravi.
Ni sa nekim nikakvim raspoloženjem.
Jeste spremile nešto crveno? yes
Crvene satenske lancune možda?
Donje rublje? zujo
Dobro će poslužit i crvena piđama! rofl
A sad iden pravit kolače!
I šunprešat lancune! cerek
Crvene!

Svima vam od srca želin svu sriću svita!
Da vam Nova bude bolja nego Stara! kiss

( Na nijednu tiramolu nisan uspila pronač crvene lancune! rofl )

- 08:13 - Ostavi trag (33) - Isprintaj - #

subota, 27.12.2008.

KLJUČ U BRAVU

Ušuškana ispod perjanice, kroz otvorenu ponistru slušam udare bure.
Izvana dolazi friški zrak.
Ne volim kad mi je u krevetu hladno.
Još uvik ćutin dah Božića.
Vrime je za zatvorit škuru.
Bar na libretac.

Bar na neko vrime.
Na nekoliko dana.
Malo odmorit, promislit.
Stavit ključ u bravu u ovu moju butigu.
Samo stavit. Ne okrenit.

Bar na nekoliko dana.
Neke stvari pokušat zaključat.

Ostavit ću prislonjena vrata, da uđe prijatelj drag.
Bit ću tu, iza vrata.

Čekat.
Čekanje mi ionako jako dobro ide.

- 08:34 - Ostavi trag (32) - Isprintaj - #

srijeda, 24.12.2008.

SRETAN BOŽIĆ

Sad kad smo lipo sve zbrojili i pribrojili triba se bokunić uvatit i posla.
Božićni blagdani su sve bliže. Na vrata od kuće.
Je da me malkice bila pukla sjeta ali čin san unila bor u kuću misli su se jednostavno malo pokrenile smista.
Ovu godinu kupile smo manji bor. Obično mi bude do plafona i uvik se sataren sa pripremom. Jer tako velik bor obično bude debel pri dnu i triba ga stanjit da upadne u stalak. A taj posal obično dopadne mene I Mlaju. I tako smo ovu godinu odma rekli prodavaču da nam ga malo sredi i ja san ga doma doradila za po ure. Inače obično to traje puno, puno duže.
Onda je tribalo pronač produžne kabele za svičice, izvadit sve ukrase, balune, figurice.

Posal kićenja prepustila san njima dvima.
Ispalo je to uobičajeno lipo!
Samo šta su nan se mišljenja u kući podilila.
Mlaja i baba oduševljene sa manjim, bucmastim borom.
Ja i Starija više bi volile da je do plafona!
Naravno, ukrasile smo i sve ostalo šta nam je dopalo pod ruku!
Luster.

Hrčka.

I nakon toga se uvatile pravljenja kolači.

Svima želim sritan i blagoslovljen Božić!

- 08:32 - Ostavi trag (41) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 22.12.2008.

RAZMIŠLJANJA NA KRAJU

Bliži se pomalo kraj godine. Vrime je to kad se prave završni računi. Kad se oduzima, zbraja, pribraja. Ako se ima šta.
Kad se prisječamo protekle godine. Razmišljamo.
U svemu tome nisam ni ja iznimka.
Slažem polako proteklu godinu.
Kakva mi je bila?
Meni je najvažnije da šta se zdravlja tiče nije bilo nekih većih problema. Samo ono uobičajeno, problemi koji su pomalo počeli dolazit sa godinama. Ono…. kad te pukne u kosti pa se ne možeš dignit sa dvosjeda ili sidit isprid konpjutera. Ili kad recimo ne mogu hodat uza skale.

A ostalo?
Pa recimo, bila je to jako, jako naporna godina. Financijski. A još više od toga stresna.
Jer u godinu dana skupila se matura, maturalni ples, polaganje vozačkog ispita, ekskurzija i upis na fakultet. Situacija koja od koje stresnija.
Fala bogu, sve smo progurali a sad ćemo u Novoj ponovo sve reprizirat. Neće bit ekskurzije ali imamo zato osamnaesti rođendan. Samo da ubacin jedan biser moje Mlaje.

Zbrajala je razredniku opravdane i neopravdane sate. Razrednik je pisa izvješća i ukore i u neko doba ona će njemu: Razredniče, i ja bi ukor!
On gleda, ništa mu nije jasno!
Šta ti je?
Sestra mi je lani dobila ukor jer je picala jednu uru. headbang
Kako ću se ja materi pojavit naoči bez ukora? rofl

Rzmišljam jesam li učinila nešto krivo? Jesam li mogla bolje? Vjerovatno jesam.
Jesam li možda nešto tribala napravit?
Kad sad pogledam i promislim…. vjerovatno jesam.

Razmišljan u zadnje vrime i o ovome svome blogu, o ovom samo mom kutku.
Puno puti me uvati zbrčkanitis pa se pitam…. ma šta ustvari sve ovo meni triba?
Da svoj život iznosim na ekran? Di san bila, šta san radila?
S kim sam bila?
Da pokušavam nešto napisat?
Kad mi se dikod neda ni mislit atroke bilo šta drugo.
Ali isto tako baš u tim nekim nikakvim danima uspila bi se malo rastrest baš ovde, bilo priko ovih mojih ponekad skroz nepovezanih riči bilo priko komentara.

Ponekad mi jednostavno dođe da sve ovo pošaljen u svemir. Ali znan da bi mi bilo žal.
Jer u stvari ništa lošega mi nije povezano s blogom. Sve lipe stvari, ugodna druženje.
Ovde sam ustvari otkrila da neke stvari dosta dobro radim. I da mogu još puno, puno bolje!
Ne znam se baš dobro izrazit pisanom rječju. Samo ponekad.
Ali, netko meni drag je nazva moj blog Pjesma u slici. I to je to.
Pa me ponekad nema dan, dva.
I sitin se da možda ovaj moj blog nekome predstavlja i veselje. Bar zato šta može vidit slike Trogira.
Zato ih u današnjem postu ima ovoliko.

Nekidan me @more snova molila da kad me opet uvati inspiracija da posložim jedan ovakav kolaž.
Tribalo mi je malo više vrimena dok sam privrtila sve slike. Sva sriča pa je polovicu slika muž posložija.
Ljubi ga žena! kiss
A moran se malo kokolavat!
Da mi posloži i ostatak ! cerek

Božić se bliži. Grad svjetluca. Samo, neznam ….. kao da su oči bez sjaja. Bez neke velike radosti.
A ja san u zadnje vrime počela držat veliku govoranciju .

- 08:21 - Ostavi trag (28) - Isprintaj - #

petak, 19.12.2008.

MORSKA EROTSKA

Najlipše je vodit jubav
S morem
Jer sa ženom nitko
Kao more ne zna.
Nit te zove, nit te stalno traži,
Samo mirno, mirno more čeka.

I ti mu dođeš, pa se baciš,
Ko ljubavniku tajnom
Oko vrata

More onda igru počne,

Valovima dodir meki stvara.

Dodir baš za ženu stvoren,
Nježan, strpljiv, modrostrastan

Ljubi more nemilice, prominile boju
Od srama hobotnice
Ljubi more nemoralno
Ništa mi nije nepoljubljeno ostalo.

I ka najbolji ljubavnik na svitu,
Uzbonaca kad mu šapneš
Da ćeš umrit…..

Pa te onda pojubi najjače

I tebi se, ka i svakoj ženi,
Od jubavi, i od sriće,
najedanput
plače…….

Pjesma: Marčelina
Slike: Čiovka i Pomorac

- 08:01 - Ostavi trag (43) - Isprintaj - #

srijeda, 17.12.2008.

PADA KIŠA, JA BRIŠEN

Kiša već danima neumorno pada, pada. Dosadila je više i blogu i vragu. Vanka nije baš poželjno izlazit jerbo se smočite do mudanat. Roba se ne može prat jer se ništa ne suši. I jer niman di prostrit.
I šta onda radit na ovako ljigavo, bljuzgavo vrime?
Nikidan mi je @galeb ostavija komentar da mi je pribukiran mail.
A ja mail stvarno rijetko koristin. Samo…. sandučić nisan praznila biće i godinu dan. Pa se prikrca.
I prvo čega san se uvatila sređivat je brisanje pošte.
Ali, nisan mogla sve izbrisat jednin potezom, jer nigdi niman zapisane mail adrese. One šta mi tribaju uglavnom znan napamet. Uglavnom. Jer nikidan se jednoga nisan nikako mogla sitit.
I tako san krenila u akciju čiščenja i usput otvarala jedan po jedan.
Bilo je tu svašta…. forvarduša, slika….. ma svačega.
Neki su izazvali smiješak, neki …. Aj… nećemo sad baš u detalje! kiss
I da znate, ja van pišen jako kratke postove ali mailovi…… oni mi znaju bit prilično dugi.
Ozbiljno! Ma, najozbiljnije.
Ovo je živa istina!

U napadaju sređivanja korespodencije uvatila san se i raznoraznih kartušina koje uvik iman pri ruci. Čisto ono ako mi padne napamet štogod pametnoga. Nažalost, u zadnje vrime sve manje i manje.
A o čemu se pametnome može pisat na ovako šugavo vrime.
Moš drobit samo zvizdarije.
A koliko se tu tek karte skupilo. Čitan, čitan….. smijen se.
Bacan u škovace.

Ista stvar sa slikama. Kad uspijen ulovit slobodan konpjuter samo se prištekan i poskidan slike. Pa skidan, skidan…. slike…. ne robu…ccccc!
I onda se nakupi more toga…. puno puta i neupotrebljivog. Pa san izbrisala ko zna koliko slija.
I zato sad ne mogu pronač jednu super sliku. Jedne crne mace.
Ne ženske, nego prave mace!
Lipe, crne!
Ko zna, koliko san smantana možda san je kome i mailon poslala!
Moli se nalaznik male crne mace da se javi! cerek

I onda mi je sve skupa dosadilo to pusto sređivanje pa san lipo počela čitat poeziju.
Ma koji me đava tira ne zna ni sama!
Jer ja san zapela već na prvoj pismi.
@Marčelina…. Uh…. Ona tvoja pisma!
Prva, naravno!

A ta pisma upalila je jedan klik u glavi i ja se ponovo nisan makla dalje od računala.
Uvatin se power pointa. Moja Starija ćer pravi super prezentacije i mene sve to nešto kopka. Posložila san slike, boc vamo, boc tamo…..nije doduše ka šta Starija radi ali za nekoga informatički polupismenog tko se prvi put susreća sa svim ovim ocjena -2.
Ma naučit ću ja i ovo!
E!

Slike koje ste imali priliku gledat slikane su u Splitu, na pijaci. E, i to je bija nastavak onog posta od tamo, ne znan ni ja kad. zujo
Asti… pritvorili su mi se postovi u meksičke trakavice.
Vidiš… mogla san ubacit i marijače!

Znate šta…. Ja se cilo vrime pitan kako neko može napisat post i komentar od 5000 znakova?
Kod mene dosad 455 riči. Moran priznat da je ovo svojevrstan rekord. Odavno nisan izgovorila ovoliko riči.
Hmmm…. A da pristanen malo, a!
Bilo bi bolje… jer ionako ništa pametnoga nemate za pročitat!

Za napisat ovi post tribalo mi je jušto deset minuti. Neš ti posta.
Još toliko za posložit slike.
Kategorija…. Dubokoumne južinasto - zbrčkane misli nezaposlene domaćice koja nema fejsbuk ni MSN.

- 08:20 - Ostavi trag (30) - Isprintaj - #

nedjelja, 14.12.2008.

CVJETNO POMORSKA VEČER

Vikend je. Nedilja.
Nemam baš običaj pisat nediljon ali bija bi red nekako završit post od petka.

Sve je ustvari počelo prije nekih misec dana kad me nazva @umorno oko i pita želim li sudjelovat na izložbi amaterskih fotografa na Sučuraćkom portalu sa tematikom “Cviće”. Tribalo je odma odabrat pet slika i poslat.
Nije baš lako napravit izbor među svojim fotografijama . Brzo san privrtila slike po glavi, odabrala i poslala.
I, petak navečer je bilo otvaranje izložbe a nakon nje portal party.

Već san napisala da mi je petak počeja bezveze. Zato šta me uvik uspije snervat kad mi se planovi poremete u zadnji tren.
Ali to nema veze sa ovom pričom.
Dakle…. pravac bus i Kaštel Sućurac. ( Inače one slike iz prošlog posta su slikane u Sućurcu. )

Pronašla san misto izložbe i unutra već dvi blogerice, moje trogirke, @zore i @zuza.
Malo razgledavanja, čakule i svit je pomalo počeja dolazit.

I onda opet iznenađenje….. @gustirna, @ćelavac, @Marčelina i Mornar.
Upoznavanje, razgledavanje, čakula.
Koga zanima kako je to sve izgledalo neka svrati do Sučuraćkog portala.

Nakon izložbe pribacili smo se u piceriju priko puta i nastavili sa druženjem. U neka doba, malo kasnije, pridružija nan se na kratko i @umorno oko.

Pa se malo jilo.

Malo pilo. Pivo naravno.

I dobivalo na lutriji.

Piće, naravno!

I tehnika!

I slikavalo.
I smijalo.
I bila je to jedna skroz lipa večer!
Lipa blog večer nastala sasvim neplanirano…. zahvaljujući @gregoru, cviću i fotografijama.
Čak bi mogla reč, pomorska blog večer!

- 09:51 - Ostavi trag (51) - Isprintaj - #

petak, 12.12.2008.

BEZVEZNO JUTRO

Petak je.
Jutro mi i nije baš nešto.
Više onako bezvezno.

Nastavak prošlog posta će bit. Ali ne danas.
Danas ćemo odmarat oči na zalasku sunca.

Bez puno govorancije.
Ušuškat se ispod dekice.
Upalit liniju i slušat nešto laganini.
Usput nešto čitat.

A večeras…….
Večer bi mogla bit zanimljiva.
Samo da ne bude kiše.

- 08:19 - Ostavi trag (30) - Isprintaj - #

srijeda, 10.12.2008.

SVJETLUCAVO

Zaburilo je. Pada polako noć.
U zadnje vrime nakupilo se puno obaveza i triba ih u preostalih par dana rješit.
Spuštamo se u luku….. vanka zima.
Muž ide za svojin poslom…. na mornarsku čakulu a ja svoj đir.
Najprije malo bržin korakon, da se bokunić zagrijen.
Kraj Kapetanije, pa priko rive.

Povirit na Božićni sajam.

Đir do Matejuške.

Pa laganini, s noge na nogu, kola fjaka priko Marmontove.
Povirit izloge.
Bez priše, bez zivkanja priko mobitela i kupovine.
Sama, svoj đir.

Pa malo kroz ulice. I nema baš nešto puno svita.

I pomalo došla san do Pjace.

I…. nastavak slijedi! cerek
Čin ulovin malo više vrimena! zujo

- 12:43 - Ostavi trag (34) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 08.12.2008.

BLAGDANSKO MORSKO

Blagdani su počeli. Sveti Nikola, zaštitnik pomoraca i dice, donio je nekome šibe, nekome slatkiše.
Za blagdane volim malo ukrasit kuću. Tek toliko da se osjeti dah blagdana.
Isto tako, ne volim svaku godinu gledat sve isto.
Ova dugotrajna južina ipak nije bila skroz neinspirativna.
Najprije sam kupila lipe crvene svićice. Stale su tako u regalu.
NIšta posebno nisam mislila a onda mi se upalila lampica.
Zašto ih ne bi pokušala ukrasit salvetnom tehnikom. Činilo mi se da nije preteško i da je najjednostavnije započet sa svićama. I čini mi se da za prvi put i nisu tako loše ispale.

I tako su svićice opet stale u kredenci, pa sam ih gledala, gledala.
I onda…. Iznenada, potaknuta divljim udarima juga nešto je propuhnilo kroz moju glavu. I vjenčić je bija gotov za deset minuti.
Najteže mi je bilo isprivrtat sve škatulice u koje slažen svašta.
I na kraju ispa je to jedan smišni, morski vjenčić.

Uz njega nešto staro. I jedan novi, bili anđel kome nisam mogla odolit.

Navečer, pogasim svitla, upalim svićicu.

Namistin dva kušinića i guštan!

- 12:21 - Ostavi trag (22) - Isprintaj - #

petak, 05.12.2008.

BUĐENJE

Rano se budim.
Pokušavam otvorit oči.
U daljini čujem zvona.

Šuškanje kiše po škuri.
Ušuškam se.
Guštam u toplini.

- 08:12 - Ostavi trag (29) - Isprintaj - #

srijeda, 03.12.2008.

ZAŠKURILO

Jugo nas tuče danima. I onda budi normalan.
Čin bacin oko na nebo i vidin oblake mene odma baci na grintanje.
I neda mi se mrdnit nigdi vanka.
Pa bi najrađe samo sidila doma.
Išli smo jučer popodne do Splita i upali u gužvanciju samo taku.
Sve mi se čini da ni u Split nećemo više po južini.

Kažu da je južina vitar umjetničkog nadahnuća. Čini mi se da san to već jedan put i spomenila.
Mene bome danas nije nadahnija na ništa pametno. Pa koga može nebo ovakve škure boje nadahnit.
Mene ne!
I da je romantično šetat po kiši, ispod lunbrele.
A e…. nemogu od romantike kad me smoći do kostiju.
Ne volin kišnu i bljuzgavu jesen.

U jeseni volin samo njene lipe, tople boje.

Šuškavo lišće.

I slušat jugo iz postelje.

- 08:12 - Ostavi trag (29) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 01.12.2008.

NAŠLA SAM

Tražim.
Kad sam napisala –tražim- nije mi baš bija na pameti nastavak posta.
Cili život nešto tražimo.
Društvo, prijatelje, partnere,posao, bolji posao.
Osmijeh, sjaj u oku, pažnju, zagrljaj. Sunce. Vitar.
Često ne nađemo šta tražimo.
Ponekad nađemo ono nešto, ali napravimo korak nazad . Pripadnemo se.

U zadnje vrime smo zapljusnuti valom crne kronike. Ubojstva, tučnjeve.
A ja tražim zrno dobrote.
I svaki put osjetim strepnju. Jer i moja dica izlaze kasno navečer vani. Sa fakulteta dolazi kasno navečer.
Sa treninga dolazi kasno, busom iz Kaštili. A nije ugodno stat na stanici kasno po noći i čekat. Uhvati je ponoć dok dođe doma. I nikad neznaš šta se kome mota po glavi….hoće li nekome zasmetat šta je plavuša…. šta je crnka… šta je ovo ili ono.
I svaki put ja se pitam: Kako ova dica mogu bit tako okrutna? Prituč nekoga i ostavit na ulici. I da ne proradi savjest.
Di je nastala greška?
Je li greška samo u genetskom kodu?
Roditelji?
Dica?
Škola?
Društvo?
Ja bi rekla sve pomalo, ali mislim da ipak najveći dio odgovornosti snose roditelji.

Na zadnjem roditeljskom sastanku od 32 –oje dice na sastanak je došlo nas deset roditelja. I to uglavnom roditelji dice koja nisu problematična, koja nemaju izostanaka.
Znam da je vrime teško, svatko radi, bori se za zaradit novac.
Ali…… stvorili smo tu dicu, o dici se triba brinit. A ne ih prepustit isključivo školi, nastavnicima, ulici. Ne mogu oni ispravljat roditeljske greške.
Šta su djeca starija raste broj izostanaka iz škole. Uglavnom su to neopravdani satovi, jer nitko me ne može uvjerit da se opravdano može izostat 1.-3.-6. sat. I roditelji uredno opravdavaju takve izostanke. A to nije rješenje!
I kod mene to nikad nije palilo. Ponekad sam čak bila i stroža nego šta sam tribala a sve radi toga šta sam dobar dio njihovog školovanja bila i otac i mater. Možda baš radi toga….. stisnila bi srce zubima i nije bilo popuštanja. Često su mi znale reč…….. zašto ona može ovo ili ono…….

Ali, ja isto virujen u našu mladost.
U petak sam tražila….. nešto.
I našla sam bljesak dobrote

Dolazi mi mlađe dite iz škole i odma s vrata viče:
- Maaaammmmmaaaaaa!!!!
- Molin!
- Išla san danas dat krv!
- Čula san na radio!
- Slušaj….. nismo imali dvi ure i išli smo u kafić. I onda smo na Sportskoj dvorani vidili plakat da se daje krv i mi smo išle.
- I?
- Najprije nas je pitala je li imamo 55 kila?
Ha ha… iman ja i viška!
Onda san se sitila da još neman 18 godina, pa su mi rekli da dođen za dva miseca.
- A jesi li ti zaboravila na mononukleozu?
- Nisan….. bila bi pitala, ali ionako me vratilo.
- Ja mislin da nećeš moć dat krv.
- I ja mislin, ali isto ću poć pitat.

Malo sam se začudila jer nismo baš često pričali o tome. Kad bi se na TV-u zavrtila reklama ili kad bi na radio pozvali dobrovoljne davaoce rekli bismo kako je to lipo i kako nekome možeš spasit život.
Baba bi obavezno rekla da je ona primila krv kad je bila na operaciji.

I bila sam tako ponosna.
Na cure koje su prvi put dale krv i na moju koja je to želila iako vjerovatno nikad neće moć dat.

- 08:19 - Ostavi trag (24) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	prosinac, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Siječanj 2020 (3)
Prosinac 2019 (3)
Siječanj 2019 (1)
Kolovoz 2018 (1)
Srpanj 2018 (3)
Travanj 2018 (1)
Siječanj 2018 (1)
Prosinac 2017 (1)
Ožujak 2017 (2)
Svibanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Prosinac 2015 (2)
Studeni 2015 (1)
Listopad 2015 (1)
Kolovoz 2015 (1)
Srpanj 2015 (1)
Svibanj 2015 (1)
Travanj 2015 (1)
Ožujak 2015 (1)
Veljača 2015 (2)
Siječanj 2015 (1)
Prosinac 2014 (3)
Studeni 2014 (2)
Listopad 2014 (2)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Lipanj 2014 (2)
Svibanj 2014 (2)
Travanj 2014 (2)
Ožujak 2014 (7)
Veljača 2014 (4)
Siječanj 2014 (2)
Prosinac 2013 (7)
Studeni 2013 (3)
Listopad 2013 (5)
Rujan 2013 (6)
Kolovoz 2013 (7)
Srpanj 2013 (5)
Lipanj 2013 (6)
Svibanj 2013 (8)
Travanj 2013 (3)
Ožujak 2013 (11)
Veljača 2013 (8)
Siječanj 2013 (5)
Prosinac 2012 (7)
Studeni 2012 (9)
Listopad 2012 (9)
Rujan 2012 (8)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Malo priče o meni, malo o Gradu, moru, povremeno grintanje, radost i smijanje i sve uglavnom popračeno fotografijom.

mojeciovo@net.hr

Moja lista

Galerija - Morski prizori

Trogirski portal
Sućurački Portal
split-online.info
Sarkazam

Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr

Free Site Counter

Volin povirit kod:

Brod u boci
Big Blue
nitko nije otok
promatram,razmišljam
pupak svijeta
grintavac
more snova
umorno oko
MiniMaxine
zuzayok
guštanje
decembar
slatkogrko
ljelja
obadzo
koraljna
mare
kvadar
emanuele
pjesma
Sanja
zvrk
carla bruni
kašeta
suncokreta2
vinci
alkion
gustirna
angie
Filipinka
Katja
šetemana
žubor
dome
dalmacija
zvijezda
Tixi
tražeći sebe
ježica
salvetna
borut
Peška
londra
dordora
more moje
Marčelina
catcher
suncokretica
loby
neni
elyca
Anita
podloga
Dorina
katalona
galeb
dalmata
aquaria
Dream
Zoki
romantičar
Šima
fulvus
Helix
gavun
claire
modri odsjaj
Bugenvilija
neverin
Vitae
bekrija
Danica
Secret Dalmatia
kamena kućica
Nisa
katrida
Žena pomorca
Zapisi ljutih baba
Luki
Šašava mamica
geomir
Bookeraj
ali
Trogirski gastronom
mulatkinja
Splićo
palamud
putGradine
pjaceta
Marionetta
Sredovječni
Twirl
Ericca
Yulunga
Sapunerija
Gorski vjetar
Blogdogg
Zvonka
Unca fibre

Sličice

"Fotografija je jedini medij koji svojim samim nastajanjem ima status autorskog djela.
U momentu pritiska na okidač osoba koja je pritisnula okidač postaje autor fotografije i njegovo je djelo pod zaštitom Zakona o autorskom pravu.
Osoba koja javno koristi autorsko djelo dužna je pri svakom korištenju naznačiti autora.
Fotografija je uvijek autorsko djelo pa prema tome ne mora biti posebno označena da bi bila zaštićena, ona je uvijek zaštićena."

ŽELJA

Želio sam te danima, želio godinama
i želja je bivala sve veća, a nada sve manja
i umirao sam pomalo od želje i beznađa
i umro sam sasvim i više me nema,
a želja je moja uvijek živa ostala
i bez mene živi, u zraku izgubljena.

Nikola Milićević

LJUBAV

Zgasnuli smo žutu lampu,

Plavi plašt je pao oko tvoga tijela.
Vani šume oblaci i stabla,
vani lete teska bijela krila.

Moje tijelo ispruženo podno tvojih nogu.

Moje ruke svijaju se, žude, mole.

Draga, neka tvoje teške kose
Kroz noć zavijore, zavijore

kroz noć
Kose moje drage duboko šumore
kao more.

A. B. Šimić

ZVIJEZDE U VISINI

Ne ljubi manje koji mnogo ćuti
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini
za srca u daljini.

Ćutanje kaže: u tuđem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći, ja ću doći.

Tin Ujević