Jugo nas tuče danima. I onda budi normalan.
Čin bacin oko na nebo i vidin oblake mene odma baci na grintanje.
I neda mi se mrdnit nigdi vanka.
Pa bi najrađe samo sidila doma.
Išli smo jučer popodne do Splita i upali u gužvanciju samo taku.
Sve mi se čini da ni u Split nećemo više po južini.
Kažu da je južina vitar umjetničkog nadahnuća. Čini mi se da san to već jedan put i spomenila.
Mene bome danas nije nadahnija na ništa pametno. Pa koga može nebo ovakve škure boje nadahnit.
Mene ne!
I da je romantično šetat po kiši, ispod lunbrele.
A e…. nemogu od romantike kad me smoći do kostiju.
Ne volin kišnu i bljuzgavu jesen.
U jeseni volin samo njene lipe, tople boje.
Šuškavo lišće.
I slušat jugo iz postelje.
Post je objavljen 03.12.2008. u 08:12 sati.