POSTOJE TAKO.....
Postoje tako neki dani kad neznaš šta bi sam sa sobom.
Kad ti se neka sjeta uvuče u misli.
Čisto onako bezveze.
Ili možda ne?
Postoje neki dani kad poželiš samo sklupčan ležat i prespavat u komadu bar misec dana.
I ne micat se iz tople kuće.
Postoje neki tako bezvezni dani kad mi iz glave i prstiju ne može izač nikakva smislena rič.
NI nesmislena, pametna, šašava, gruba. Ništa. Čak ni grintanje.
Jednostavno…. dođe neko takvo vrime.
Traje kratko, par dana i nestane.
I onda, u takvo nekakvo nikakvo vrime pročitam komentare. Pa se nasmijem, pa prošetam malo okolo.
I da se poslužim komentarima starijih i pametnijih…. neću predugo da ne priđe u naviku i da se vrata skroz ne zatvore. I da me ne uvati promaja!
Sutra je Stara godina. I nije baš red ispratit je sa ključem u bravi.
Ni sa nekim nikakvim raspoloženjem.
Jeste spremile nešto crveno?
Crvene satenske lancune možda?
Donje rublje?
Dobro će poslužit i crvena piđama!
A sad iden pravit kolače!
I šunprešat lancune!
Crvene!
Svima vam od srca želin svu sriću svita!
Da vam Nova bude bolja nego Stara!
( Na nijednu tiramolu nisan uspila pronač crvene lancune! )
|