Pripadan tebi

srijeda, 30.04.2008.

VOZIKANJE

Nedilja.
Lip i sunčan dan znak je da posli ručka krečemo u điradu.
Istok ili zapad?
Put Šibenika ili put Splita?
Na zapadu ima nešto šta bi volila vidit ali uputili smo se na istok.
Split, Stobreč, Dugi Rat, Krilo.
Omiš je naš cilj!
Mali gradić na ušću Cetine!
Odavno ovde nismo napravili đir.
Voda . More. Planina.

Fascinantna kombinacija.
Jednostavno ima nešto lipo u ovome gradiću.

Omiš – omiški gusari.
Omišani su bili poznati gusari što im je omogučio položaj grada i njihove lagane i brze brodice.
Omiš – grad klape i pisme. O ovome ne triba puno govorit.
Poviše grada nalazi se tvrđava Mirabela.
Tvrđava je bila izvidnica od neprijatelja. Sa tvrđave se pruža pogled na stari dio grada i na cili brački kanal.

Župna je crkva posvečena svetom Mihovilu.
U niši iznad raskošnog ulaza nalazi se kip Sv.Mihovila I prozorska ruža.

Šetnja po prilipoj, pjeskovitoj plaži.

I puno, puno plavog cvića.

SVIMA ŽELIM SRETAN PRAZNIK RADA!

- 09:41 - Ostavi trag (25) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 28.04.2008.

KONTRACEPCIJA

Red bi bija i o ovoj temi štogod napisat.
Svi znate da je najbolja vrsta kontracepcije stisnit noge!
E, ja iman još jedan prijedlog.
Za ovu novu vrstu van je prije svega potribno da se ne bavite nekin velikin fizičkin poslon.
Ili bit nezaposlena domaćica koja vrime krati pišući….. i to u zadnje vrime zvizdarije!
Triba van bokunić polja.
I to neobrađeno, neuzorano, zaraslo u korov i travu.

I naravno, došlo je proliće, pada kiša, sija sunce. Korov i trava raste!

Naravno, ne bi resta da ja iman novčane koristi od njega. To van mene jednostavno zaobilazi u velikom luku.
Ajmo, dalje!
Pošto smo mi ekološki osviješteni, ne koristimo pesticide, herbicide, otrov i cidokor, a kosilica je ispustila dušu, triba sve ovo počupat ručno.

Ma isto bi ja bila polila sve cidokoron samo da nije puvalo!
I onda kad se sve to lipo napravi ukažu van se naranče i mandarine u svoj svojoj lipoti.

Bililu.

Opojnom mirisu.

Nakon obavljenog posla dođete doma.
Onda triba još spremit večeru.
Izist. njami
Popit čašu- dvi vina. party
Otuširat se.
Uvalit se u posteju.
Naslonit glavu na blazinju i utonit u san! zijev
Ništa van ne pada napamet!

Sexy trilogija je završena! cerek
Gotovo!
Finito!
Kjuzo! wave

- 07:31 - Ostavi trag (32) - Isprintaj - #

petak, 25.04.2008.

EROTIKA

On.

Ona.

Oštro oko.
Malo mašte.
Strpljenja.
I priroda umjetnica - čarobnica!

- 07:16 - Ostavi trag (40) - Isprintaj - #

srijeda, 23.04.2008.

ŽUTILO

Trnoružica se probudila iz sna!
I ka i svakoj pravoj Trnoružici triba mi bokunić vrimena da se rasvistin!
E, da povatan končiće!
Ma samo je bilo bokunić šmrc, šmrc.
Aj dobro, i malo južine!

A za to vrime.......
Udahnite......... osjetite miris brnistre........
Mora...... soli........

Širom otvorite oči.......
Ispunite ih blještavilom sunca.......
Žutilom brnistre.......
Zelenilom bora!
Iskričavim morem!

Zatvorite oči........ zamislite pjev ptica.........
Zujanje pčela........
Guštajte!

- 07:14 - Ostavi trag (25) - Isprintaj - #

subota, 19.04.2008.

NOĆNA ŠETNJA GRADOM

Mir!

Tišina!

- 10:27 - Ostavi trag (28) - Isprintaj - #

četvrtak, 17.04.2008.

KRŠ

Konačno je na red došla ona nedjeljna skitnja. Najviše zbog nedostatka vrimena. A i tribalo mi se malo posložit po glavi.
Dakle, u nedilju smo naumili poć u šparoge. Ali ne doli, uz more, nego u našu Zagoru. Malo kretanja po friškome zraku i suncu neće nikome naškodit. I pentranja po brdu.

Ustvari, pravi razlog je posjeta jednom malom, napuštenom zaseoku.
Zadnji put sam ovde bila prije više od dvadeset godina.
Zavojit makadamski put dovodi nas do razrušenih kuća.
I sad ja opet imam problem sa slikama. Imam ih puno, puno. I sve bi vam tila pokazat.

Ja nemam nikakve veze sa ovim selom ali tako mi je bilo tužno gledat ove srušene kuće.
Razbijene škure, ponistre. Padnute krovove. Provaljena vrata. Zapuštenost.

Nema tome dugo ljudi su ovde živili.. Dica su odavde odila u školu. Škola je sedamdesetih godina zatvorena. Dica su pribačena u gradsku školu. Ljudi su se spustili namore.
Ipak je doli bolji i ugodniji život.

Jer ovde okolo je sami krš.
Pravi, pravi dalmatinski krš!
S nama su prijatelji i otvaramo vrata jedne kuće, njegove.
I ostajen bez riči.

Pitate za razlog zašto ovo propada?
Najveći razlog su nerješena imovinsko pravna pitanja. Šta oće reč da su kuće i imanja u puno dili. Ponekad je samo jedna soba u četiri dila itd, itd. A dikod se ni braća ne mogu složit i podilit kuću i imanje a zamislite kad još imate dil sa barbon, teton, i tko zna s kim još.
A meni se u glavi odma vrte svakakvi filmovi.
Pa zamislite da je imat love i ovo otkupit?
Pa obnovit!
Napravit eko – selo!
Goste dovodit ovde na izlet.
Na peku i gradele! Domaću spizu!
Divlje zelje, šparoge! Pršut I sir!
Jer more je udaljeno samo petnaestak minuta.
Usadit masline.
Pa da gosti beru masline.
U tren san ja smislila svašta!
Samo iman jedan mali problem.
Fali mi nešto sitno!
Eurića!

I čin san ovo vidila i počela slikavat pa mi je napamet Hum, malo kameno selo na sjevernoj strani Hvara koje je velšanin Neil Lewis kupio za milijun eura i već petu godinu obnavlja.
Isto tako priča se da se selo prodaje za tri milijua eura.
Članak o tome je baš prije par dana bija u Slobodnoj Dalmaciji.

Još sam nešto pročitala u Slobodnoj.
U priručniku “ Mediteranski otoci “ britanskog autora Charlesa Arnolda hrvatski otoci su proglašeni oazama mira!
Najmirniji otok – Šćedro ( Na otoku postoji jedna odmorišna kuća. )
Ako želite pobjećI od svega - Vis
Najprivlačniji od elafitskih otoka - Šipan
Od dalmatinskih otoka - Šolta
Jedan od najljepših mjesta za odmor - Mljet
Savršen za obiteljska ljetovanja - Sveti Klement
Oćemo li i ovo rasprodat i upropastit?

Bojin se kako je krenilo sa prodajom i rasprodajom svega i svačega da će uskoro i ova naša lipa Zagora doć nared.
Nać će se neko sa dovoljno novaca i ovo pokupovat.
Jer, Okruk je skoro cili prodan. Čujen, nešto se šuška o prodaji punte Čiova.
U staroj gradskoj jezgri prodaje se puno, puno starih kuća. Čak i rodna kuća bana Berislavića.
Pitam se, oće li je možda Grad otkupit?
Gubimo se, gubimo!
Nestaje nas!
Jer izgleda da smo mi takav narod…….. da ponudiš novac nekome s kin si u dil, on ti ne bi za dišpet proda….. jer šta ti to misliš radit, pa još možda i zarađivat, pa odakle ti pinezi i još ko zna kakvi razlozi.
A dovoljno je da dođe neki tko zna koji, može bit bilo kakvi jebivjetar i otvori boršu s pinezima, sve se zaboravlja i didovina i kuća i zemlja!
Čudan, čudan smo mi narod.
Sve nam je tuđe lipše, bolje.
Neki drugi su pametniji, vridnij, bolji.
A sve imamo….. sve!
Samo neznamo upravit!

- 07:18 - Ostavi trag (25) - Isprintaj - #

utorak, 15.04.2008.

JOŠ SAMO CIPELICE

Ono malo stresno od nekidan znači da smo odma ulovile Tatu i išli u kupnju maturalne vešte!
A ljudi moji…. koja van je to štorija!
Ne zato šta je Starija prezahtjevna, nego….. aj čitajte…..
Jedan put smo već išle u obilazak i sad smo išle na još par mista.

Prva štacija…… aj, izabrala je par veštica. Uglavnom su joj klapale, plesale oko nje.
Ma da mi je samo znat na koga je???? sretan
I tako ona lipo obuče zadnju…. Izađe iz svlačione. Stoji joj ka salivena.
Manekenka!
Ali….. ali….. vešta je iskidana!

Ništa, idemo dalje!
Ovo sve pišem da upozorim mame i cure našto sve da obrate pažnju pri kupnji!
Drugi butik.
Uzela je opet nekoliko veštica. Provaje jednu po jednu.
Dvi je odma eliminirala. Jedna preotvorena na prsima, druga kratka.
Treća ostaje u izboru.
Četvrta….. nešto prilipo, nježno, bajkovito. Cijena – poprilična, ali tako joj lipo stoji da cijenu ne obadan puno.
Ali….. oštro Tatino oko vidilo je maću.
Hm…. Dat će je na čišćenje, snizit cijenu 100 kuna, ali to više nije to!

Ostavljamo onu treću veštu i idemo na još jedno misto.
A tamo su nas pitali koja je škola, koja prigoda?
I onda su nam pokazali koje su vešte već išle u Trogir.Starija je odabrala nekoliko veštica. Jedan velika, jedna mala a treća stoji ka nactrana.
Cijena isto ka nacrtana.

I onda se moje dvi Prinčipeše pogledaju, Mlaja učini neki mot I izađe vanka.
Na kraju standardno: Hvala, još ćemo malo pogledat.
Izađemo vanka i pitam šta je?
Mlaja: Neš ovde ostavit niti lipe, atroke kunu!
Ja: Zašto?
M: Ona će nas u ogledalo mirit kako smo obučene! Neka miri koga oće, mene neće! Ona vešta ne mirita onoliko love!
Iskreno, ja to nisan primjetila!
M: Vidila san u ogledalo!

I tako da skratin….. kupile smo veštu!
Onu šta smo ostavile.
Lipu, lipu…… ali nesmin je pokazat!
Još samo cipelice i boršicu!

Kakve veze sa vešton ima ovo cviće?
Svaki, pa i onaj obični poljski cvit je poseban na svoj način.
Svaka cura lipa je i posebna na svoj način.
Vešta samo može malo pripomoć da istakne posebnost.
Cure moje, koju god veštu odaberete onima koji vas vole bit ćete lipe a svojim roditeljima najlipše Princeze!
Malo san se raspekmezila.
Ali pomalo mi je počelo dolazit do mozga da mi dite završaje školu.
A u ovom cviću krije se boja maturalne vešte!

- 07:16 - Ostavi trag (29) - Isprintaj - #

nedjelja, 13.04.2008.

MODELI

Kako je proša vikend?
Počelo je sa kiss
Pa je bilo malo stresno! Ali samo malo.
Više je bilo zabavno.
Bokunić kišno.
Sunce je sramežljivo provirivalo!
Samo ponekad.
Pa opet južinasto.
I konačno – nedilja sunčana!
Ako ste mislili da ćete vidit slike poznatih manekenki, misica i možda nekih top modela, možda čak i moje slike….. ništa od toga!
Popodne….. jugo i dalje tuče!
Cili dan mi je i u glavi valovito!
Oblačno je, nebo pari nazemlju.
A doma je dosadno.

I tako, odlučili smo poć napravit đir po Medenoj.
A na mulu isprid hotela se održavala seniorska regata radijski navođenih modela jedrilica do 1 metra.

Neman pojma jesan li ovo dobro napisala. Jer ništa van se ja u ovo ne razumin.
Ja san samo okinila par sličica.

Šetnica kroz Medenu je prazna.
Valjda se nikome ne da šetat po južini.

A i kiša je počela. Idemo pomalo doma.
Ono šta je bilo malo stresno i zabavno ostavit ćemo za drugi post!

Di ćemo popodne?
Još uvik neznamo!
Aliiii..... vrti mi se nešto po glavi! wave

- 12:29 - Ostavi trag (25) - Isprintaj - #

petak, 11.04.2008.

SUNCE NA PROZORČIĆU

Kiša pada cilu noć.
Lagano, dosadno, uspavljujuće.
Godi ovako po noći.

Buđenje.
Kroz škure žmirka sunce.
Lagano provlači zrake kroz poluotvorene škure.
Bocka me u oči.
Škaklje.
Golica.
Diži se!
Ušuškana san u jastuke. Okričen se na drugu stranu.
Povirim kroz trepavice, sneno.
Još samo malo. Pinkicu.
I otvaram oči.
Na licu mi je osmijeh. Radi sunca, naravno.
Ponekad stvarno mislim da sam postala meteoropat. Ali, južina me stvarno ubija, smanta. Zavuče se nekako u glavu i ne da normalno razmišljat. Sve misli u glavi izokrene. Sve bude zbučkano.
I zato, pokret.

Vanka je sunce. I poslije noćašnje kiše sve izgleda puno lipše, bistrije, čistije.
Na putu do grada mislin se koje bi sličice mogla stavit.
Nemam baš nešto konkretno u planu.
Ne planiram ništa puno unaprid…. ono , da imam spremljena dva-tri posta pa ih samo puštam.
Često počnem onako vrtit slike po aparatu ili konpjjuteru.
Ili upalin radio da svira.
I dosad je često ta tehnika palila.
Nekad samo otvorin novu stranicu i jednostavno počnem. Ali to je samo ponekad.

Iden napravit obavezan đir na rivu.
I onda se upali lampica.
Poslije noćašnje kiše i ove sjenke su nekako drugačije.
Čarobne, neobične, tajanstvene.

Ili se meni to jutros samo čini.
Pa je meni sve lipo jer je sunčano.
Ponekad mi samo malo triba.

I sad nešto šta nema apsolutno nikakve veze sa ovim.
Jučer sam u komentaru napisala kako mi se bliži okrugla brojčica – 40 000.
Sljedeći put kad sam otvorila blog gledam na brojčaniku 40 555.
Prvo šta sam promislila je da sam luda i da sam nešto krivo vidila.
Obično triba 3-4 dana da se brojčanik ovoliko okrene.
Onda sam upalila statistiku.
Gledam – ne virujen.
35 posjetilaca!
?????????
Nešto se definitivno događa!
Triba otkrit šta.
Idem dalje tragom.
Ha, ovo pari neka forenzičarska serija, CSI!
Sljedeći klik!
Tražim, tražim!
Aha! Dakle, tu smo!
Da ne duljim dalje!
Eno me na naslovnici Monitor.hr u flash vijesti!

- 07:10 - Ostavi trag (30) - Isprintaj - #

srijeda, 09.04.2008.

KAMEN I CVIT

Danas ćemo nastavit šetnju po Veloj Luci.
Velu Luku poznajem. Ali ovaj put smo napravile đir onde di nan nije padalo napamet odit u mladosti.
Naravno, onda smo skitale po drugim mistima.
I lanpale okolo po plesnjacima. Ne samo po Luci nego i po Blatu, Korčuli.
Pa šta je to nama bilo poć u Blato na ples ili u Korčulu samo napravit đir.
Naš današnji đir je put groblja. Pomalo idemo uzbrig.

Da znate da san ovde stvarno ostala bez riči.
Svugdi okolo mene male kamene kućice.
Sada služe kao drvarnice, spreme, konobe.

Neke su razrušene, nekima je pa krov.
Neke su pokrivene trniton. Nije baš lipo vidit ali bar su ostale sačuvane. Još uvik se mogu koristit.

Okolo mene mir, tišina, pivaju tice.
Dobro, nije baš tišina, nas dvi mlijemo ka mažinin. Triba puno toga nadoknadit.
I onda ispred mene prizor od kojeg ostajem bez daha.
Okolo mene sama lipota, miris.

- Šta je ovo? Još nikad nisan vidila ovoliki koromač?
Jer to je bila moja prva asocijacija.
- Nije to koromač na koji ti misliš. Mi to zovemo morač.
Uglavnom, ni prijateljica nije znala detalje. Ali kad ovaj morač odrveni od ove stabljike su se pravili ćepi.

Naravno, ovome nisam mogla odolit. Malo san skakutala, penjala se i skakala po razrušenim mirinama. Slikavala.
Uživala u suncu.

Mirisu.
Zujanju čelica i osinaca iako mi nisu omiljene životinjice.
Ali ka i uvik ne mogu in odolit.

Prijateljica mi je rekla da sve ovo možda ne bi ni primjetila da nisan bila s njom.Ustvari, da ja nisan počela škljocat.
Da bi jednostavno prošla i ne bi se ni osvrnula.
A onda mi je u kadar uletija i ovaj kaktus. Pokrija je cili jedan zid ove male kućice.
Čak je i sive boje pa je teško uočljiv.

Šetnja za odmorit mozak.
Šetnja bez šušura.
Gužve!

- 07:13 - Ostavi trag (34) - Isprintaj - #

ponedjeljak, 07.04.2008.

PITAM SE

Prije nekoliko dana bila san na Korčuli.
I onda je meni svašta palo napamet.

Za ove sličice zaslužan je moj Pomorac. ( osim zadnje tri, one su moje )

Upotrijebit ću ih za nešto ispričat.
Naravno uz njegovu pomoć.
Na zadnjem velikom vijađu privozili su ugljen. Mislim da je svakome od nas teško zamislit šta znači privozit ugljen.
Ugljen se uvuče u svaki kantun, u svaku bužu na brodu, u svaku poru u koži.
Ugljen se ukrcava u Kolumbiji u kojoj je bilo toliko vruče da su molili Boga za šta brži ukrcaj i iskrcaj i partencu.

Nikad mi nije bilo drago kad je tamo mora na ukrcaje. Radi droge.
Jer oficiri I posada ne znaju šta voze u kontejnerima a mogu bit optuženi za šverc drogom.
Sićate se……. to se dogodilo kapetanu Laptalu!
Evo baš nekidan čitan u Slobodnoj Dalmaciji da je nakon osan ipo miseci upornih zahtjeva ITF-ovo izaslanstvo dobilo dozvolu za posjet kapetanu Laptalu. To je inače međunarodni sindikat pomoraca.
Osan ipo miseci!!!!!!
U priopčenju ITF-a stoji da grčki sudovi odbijaju sve zahtjeve za obranu sa slobode uz plačanje jamčevine. Unatoč nedostatku bilo kakvog dokaza njihove krivice.
Malo sam odlutala od teme, ali ovo je nešto šta me strašno pogađa.
Zar u ovakvu EU želimo?
Možete li zamislit šta bi se dogodilo da se ovo recimo dogodilo u nas?

Stala san na ugljenu.
Ugljen se vozi u Ameriku!
A ovo je susret brodova na Atlantiku.

Želimo li da naš Jadran uskoro ovako izgleda?
Da po njemu plove ovakve grdosije?
Ustvari, već plove!
I tko zna kakve sve karanpane?
Jesmo li spremni na možebitne havarije?
Mislim da nismo!
Nedavno smo bili svjedoci tragedije koja je samo pukim slučajem prošla lišo bez punta!
Slušajući sva ona izvješća onde se nije znalo ni ko pije ni ko plača.
Svi ovi brodovi sa sobom nose balastne vode. Jer brod bez balastne vode ne more plovit. Slomija bi se!
Ovako laički objašnjeno….. dok brod iskrcaje teret, krca balastnu vodu, koju prazni kad u drugoj luci krca teret.
Znači…… brod se iskrcaje u Crnom moru, tamo uzima balastnu vodu. Po zakonu on bi tu šporku vodu triba izbacit na otvorenom moru,nisam sigurna koliko od kraja i na kojoj dubini.
Ali…… sve to iziskuje vrime. A vrime je novac.
Terent ne može čekat.... itd... itd.
Di se kod nas prazne balastne vode?
Je li postoji ekipa koja dolazi na brod i kontrolira balastne vode kao recimo u Brazilu, Kolumbiji, gdje ekipa dolazi sa epruvetama na brod i vrši analizu.
Ili se recimo šporka voda iz Crnog mora izbacuje recimo u Rijeci?
Znam da su se vodile nekakve rasprave o svemu tome!
Je li onaj tko je pisa zakon vodija računa o svemu ovome?
Je li taj išta zna o svemu ovome?

Pogledajte porat di se ugljen istovaruje!
Pogledajte more!
Šporko! Crno! Ljigavo!
Želimo li ovakvo nešto u blizini?

Želimo li ovakve građevine u blizini?
Dim…… smog…… šporkicu….. otrov!!!!!
Ne samo za nas…… nego za još puno generacija iza nas!

Ili i dalje želimo gledat ovakve slike!!!!
Uživat u ovakvim prizorima!
Odmarat oči, dušu, tilo!
Brodići, more, sunce u zalazu!
Sunce se utapa u moru!

- 07:15 - Ostavi trag (47) - Isprintaj - #

subota, 05.04.2008.

200

Moj 200-ti post. Dosta velika brojčica. Ne mogu virovat da se kod mene nakupilo toliko postova.
Ovo ispada kao neki jubilarni post.
A šta se piše na ovako prigodne postove?
Neman blage veze.
Tribalo bi smislit nešto lipo!
A meni ništa ne pada napamet.

Kroz glavu mi fijuće škura bura.
Kroz glavu mi lete svakakve zvizdarije.
U glavi puno riči koje nekad ne mogu vani.
Ništa prigodno ni normalno.

Gledan u ekran isprid sebe.
I divin se ljudima koji mogu pisat, pisat i pisat.
A ustvari…. pa i ja pišen. Digod bolje, digod gore ali uspila san dogurat do 200.
I znan da nije uvik sve bilo lipo i pametno.
I da su više puta umisto mene pričale slike.

Da je puno puti iz mene progovarala južina i tuga!
I da u svaka doba nisan od puno riči!
Ponekad čak ni komentar ne mogu smislit i napisat!
I da je bilo svašta nešto kod mene.
Ali kad sad malo privrtin po glavi ove moje postove i riči, moran priznat da i nije tako loše ispalo.
Druga je stvar šta ja imam visoke kriterije pa nisam zadovoljna sama sobom.
Šta od sebe uvik tražim više i bolje!
Jer znam da mogu!
I šta me to digod zakoči pa ne mogu napisat ništa.
I šta bi sve svoje riči tila popratit slikom, jer mi je tako lakše.
I šta bi tila svašta još.
I šta bi tila……
Ma da, svi mi nešto oćemo…. neko ovo…. neko ono!

A vidiš, mogla san se malo osvrnit na statistiku.
Ona statistika van je skroz uvrnuta.
Ovako….

Ja i dalje pišem kratke postove, u prosjeku 49 riči.
Znan, rečete da san dosadna sa statistikom. Samo, svaki put kad ovo pročitan probudi se matematičar u meni. E, a brojčice mi bolje idu od riči i pisanja.
Nekidan san prije pisanja posta zapisala onu brojčicu i onda ponovo nakon objave posta.
Post je inače ima oko 400 riči. Znam jer pišem u wordu i on mi broji riči. A u statistici zbrojili 73.
Hm….. može bit da oni broje retke umisto riči!
Prosječno imam 26.2 komentara po postu šta je sasvim pristojna brojčica.
I doti jedan post ima komentar.
Po mojoj statistici dnevno u prosjeku bude oko 100 uniqe posjetilaca. Šta je više nego dobro.
Jedino ako mi post osvane na naslovnici onda se ove brojčice popenju i budu znatno više!
I ono najvažnije….. ja vam i dalje pišem postove bez slika!
Broj postova sa slikom – 0!
Broj postova bez slike – 200!
Dakle….
Uživajte i u ovom postu!
Bez slika, naravno!

- 07:15 - Ostavi trag (32) - Isprintaj - #

četvrtak, 03.04.2008.

ČETRDESETAK

U moru ponekad čak i čudnih i neobičnih ideja šta se rađaju u mojoj glavi jednu sam konačno realizirala. Ma nije ustvari uopće čudna samo malo zvrknuta.
Jer iz Trogira poć u Velu Luku na kavu ipak je malo zvrknuto.
Kava udaljena 42 milje. Koja milja gori, doli nema veze.

Rekli bi ovde kod nas: A kad ti more bit!
Može, ali mi se isto tako tribalo poklopit nekoliko sitnica da bi se uputila.

I tako lipo san se ujutro uputila na bus.
Na izlasku iz busa dočeka me ovakvi pogled.

Puno, puno šatora!
Sve je spremno za sajam nautike!

Onda laganini šetnja do broda.

Veći dio puta san provela u điradi i slikavanju.

Guštala u suncu, moru, vitru.
Nemate pojma koji je to gušt stat na provu i pustit da van vitar mrsi kosu.

Koji je gušt slušat more!
Štrapanje!
Slikat!
Hvar!

Onda ručak. Ručak bi najrađe priskočila. I mislin da će bit dovoljno kad kažen – brodski trovač!
Lipo su rekli da može slobodno se kandidirat za poć kuvat mister prresidentu!
A ebate, ako bi njemu naškodilo ka i meni, evo ja mu odma dajen priporuku!
Prvi je april, padaju svakakve batude. Još malo vozanja i konačno Vela Luka!

Prijateljica me dočekala.
Popile smo kavu. Ispričale se. Ma čujemo se mi svako malo na telefon , mobitel, mail. Ali ovako je nešto posebno. I da znate….. malo smo i vas ogovarale.Jer čita ona moj blog i komenatre.
Pa san puno, puno slikavala. Toliko puno da mi se baterija ispraznila.

Vrime povratka je brzo, prebrzo došlo.

I ovaj put san bila pametnija. Večeru san priskočila. I ponovo guštala u moru.
I zalasku sunca!

- 07:15 - Ostavi trag (35) - Isprintaj - #

utorak, 01.04.2008.

LA BELLE

Digla sam se jutros najranije, kao prava vještica. Izluđuje me ovo minjanje ure. A ne izluđuje me samo to. Probudin se ujutro u 4 ipo i onda ne mogu zaspat. I evo sad lipo ka pravi zombi bocan po tipkovnici. Mislila san danas stavit nekoliko sličica sa nedjeljne šetnje, ali to ostavljam za neki drugi put.
Uglavnom, jučer ujutro sam po običaju išla u grad, tinbrat kartelu, kako mo rečemo.
Uhvatila san takvi đir. Ako ujutro ne idem u grad onda mi cili dan nešto fali.

Sunce prži već najranije.
Stavljan očale naoči pa kroz grad i priko mosta.
A s mosta ovakav pogled.

Francuski cruiser La Belle de L´Adriatique. ( Valjda sam ovo dobro napisala! )
Ovo mu je prvo uplovljavanje u ovoj sezoni.
A sad par tehničkih karakteristika.
Napravljen je 2007. god. u Belgiji, dug je 110 metara, širok 12 .
Gaz - 3,5 metra šta mu omogučava uplovljavanje u manje luke.
Inače tura obuhvača Korčulu, Šibenik, Vis, Hvar, Kotor sa mogućnošću obilaska Biševa i Modre špilje i Kornata.
Cijena najjeftinije karte sa zrakoplovnom kartom je 1400 eura za 7 dana. Inače brod je prebukiran i već se pravi buking za sljedeću godinu.
Kapacitet broda je 200 putnika. Na brodu je 48 članova posade. Oficiri na brodu sui z Dubrovnika osim kapa koji je iz Splita.
Cruizer ima 100 putničkih kabina i na brodu je trenutno 160 putnika. Inače ovu sezonu će uplovit 32 puta.
Hrana je 90 % iz Hrvatske, vino je Hrvatsko.

Tirena je još uvik za našom rivom. Čuvamo je i ona čuva nas. Nekidan su je nešto malo obnavljali, šminkali za sezonu.

Štekati su puni.
Guštamo u kavi na rivi.

U ovom prvom turističkom šušuru.

- 07:01 - Ostavi trag (27) - Isprintaj - #

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

<	travanj, 2008					>
P	U	S	Č	P	S	N
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

Siječanj 2020 (3)
Prosinac 2019 (3)
Siječanj 2019 (1)
Kolovoz 2018 (1)
Srpanj 2018 (3)
Travanj 2018 (1)
Siječanj 2018 (1)
Prosinac 2017 (1)
Ožujak 2017 (2)
Svibanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Prosinac 2015 (2)
Studeni 2015 (1)
Listopad 2015 (1)
Kolovoz 2015 (1)
Srpanj 2015 (1)
Svibanj 2015 (1)
Travanj 2015 (1)
Ožujak 2015 (1)
Veljača 2015 (2)
Siječanj 2015 (1)
Prosinac 2014 (3)
Studeni 2014 (2)
Listopad 2014 (2)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Lipanj 2014 (2)
Svibanj 2014 (2)
Travanj 2014 (2)
Ožujak 2014 (7)
Veljača 2014 (4)
Siječanj 2014 (2)
Prosinac 2013 (7)
Studeni 2013 (3)
Listopad 2013 (5)
Rujan 2013 (6)
Kolovoz 2013 (7)
Srpanj 2013 (5)
Lipanj 2013 (6)
Svibanj 2013 (8)
Travanj 2013 (3)
Ožujak 2013 (11)
Veljača 2013 (8)
Siječanj 2013 (5)
Prosinac 2012 (7)
Studeni 2012 (9)
Listopad 2012 (9)
Rujan 2012 (8)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Komentari On/Off

Opis bloga

Malo priče o meni, malo o Gradu, moru, povremeno grintanje, radost i smijanje i sve uglavnom popračeno fotografijom.

mojeciovo@net.hr

Moja lista

Galerija - Morski prizori

Trogirski portal
Sućurački Portal
split-online.info
Sarkazam

Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr

Free Site Counter

Volin povirit kod:

Brod u boci
Big Blue
nitko nije otok
promatram,razmišljam
pupak svijeta
grintavac
more snova
umorno oko
MiniMaxine
zuzayok
guštanje
decembar
slatkogrko
ljelja
obadzo
koraljna
mare
kvadar
emanuele
pjesma
Sanja
zvrk
carla bruni
kašeta
suncokreta2
vinci
alkion
gustirna
angie
Filipinka
Katja
šetemana
žubor
dome
dalmacija
zvijezda
Tixi
tražeći sebe
ježica
salvetna
borut
Peška
londra
dordora
more moje
Marčelina
catcher
suncokretica
loby
neni
elyca
Anita
podloga
Dorina
katalona
galeb
dalmata
aquaria
Dream
Zoki
romantičar
Šima
fulvus
Helix
gavun
claire
modri odsjaj
Bugenvilija
neverin
Vitae
bekrija
Danica
Secret Dalmatia
kamena kućica
Nisa
katrida
Žena pomorca
Zapisi ljutih baba
Luki
Šašava mamica
geomir
Bookeraj
ali
Trogirski gastronom
mulatkinja
Splićo
palamud
putGradine
pjaceta
Marionetta
Sredovječni
Twirl
Ericca
Yulunga
Sapunerija
Gorski vjetar
Blogdogg
Zvonka
Unca fibre

Sličice

"Fotografija je jedini medij koji svojim samim nastajanjem ima status autorskog djela.
U momentu pritiska na okidač osoba koja je pritisnula okidač postaje autor fotografije i njegovo je djelo pod zaštitom Zakona o autorskom pravu.
Osoba koja javno koristi autorsko djelo dužna je pri svakom korištenju naznačiti autora.
Fotografija je uvijek autorsko djelo pa prema tome ne mora biti posebno označena da bi bila zaštićena, ona je uvijek zaštićena."

ŽELJA

Želio sam te danima, želio godinama
i želja je bivala sve veća, a nada sve manja
i umirao sam pomalo od želje i beznađa
i umro sam sasvim i više me nema,
a želja je moja uvijek živa ostala
i bez mene živi, u zraku izgubljena.

Nikola Milićević

LJUBAV

Zgasnuli smo žutu lampu,

Plavi plašt je pao oko tvoga tijela.
Vani šume oblaci i stabla,
vani lete teska bijela krila.

Moje tijelo ispruženo podno tvojih nogu.

Moje ruke svijaju se, žude, mole.

Draga, neka tvoje teške kose
Kroz noć zavijore, zavijore

kroz noć
Kose moje drage duboko šumore
kao more.

A. B. Šimić

ZVIJEZDE U VISINI

Ne ljubi manje koji mnogo ćuti
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini
za srca u daljini.

Ćutanje kaže: u tuđem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći, ja ću doći.

Tin Ujević