Marketing
KAMEN I CVIT
Danas ćemo nastavit šetnju po Veloj Luci.
Velu Luku poznajem. Ali ovaj put smo napravile đir onde di nan nije padalo napamet odit u mladosti.
Naravno, onda smo skitale po drugim mistima.
I lanpale okolo po plesnjacima. Ne samo po Luci nego i po Blatu, Korčuli.
Pa šta je to nama bilo poć u Blato na ples ili u Korčulu samo napravit đir.
Naš današnji đir je put groblja. Pomalo idemo uzbrig.
Da znate da san ovde stvarno ostala bez riči.
Svugdi okolo mene male kamene kućice.
Sada služe kao drvarnice, spreme, konobe.
Neke su razrušene, nekima je pa krov.
Neke su pokrivene trniton. Nije baš lipo vidit ali bar su ostale sačuvane. Još uvik se mogu koristit.
Okolo mene mir, tišina, pivaju tice.
Dobro, nije baš tišina, nas dvi mlijemo ka mažinin. Triba puno toga nadoknadit.
I onda ispred mene prizor od kojeg ostajem bez daha.
Okolo mene sama lipota, miris.
- Šta je ovo? Još nikad nisan vidila ovoliki koromač?
Jer to je bila moja prva asocijacija.
- Nije to koromač na koji ti misliš. Mi to zovemo morač.
Uglavnom, ni prijateljica nije znala detalje. Ali kad ovaj morač odrveni od ove stabljike su se pravili ćepi.
Naravno, ovome nisam mogla odolit. Malo san skakutala, penjala se i skakala po razrušenim mirinama. Slikavala.
Uživala u suncu.
Mirisu.
Zujanju čelica i osinaca iako mi nisu omiljene životinjice.
Ali ka i uvik ne mogu in odolit.
Prijateljica mi je rekla da sve ovo možda ne bi ni primjetila da nisan bila s njom.Ustvari, da ja nisan počela škljocat.
Da bi jednostavno prošla i ne bi se ni osvrnula.
A onda mi je u kadar uletija i ovaj kaktus. Pokrija je cili jedan zid ove male kućice.
Čak je i sive boje pa je teško uočljiv.
Šetnja za odmorit mozak.
Šetnja bez šušura.
Gužve!
Post je objavljen 09.04.2008. u 07:13 sati.