| < | siječanj, 2008 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
pri_Mladenu
Očima mnogi izgube dušu ...
- 17:17 -
Komentari (27) -
Isprintaj -
#
Jednom kada se valovi dignu, smiraju vremena treba, da zavlada. Duše nevidljivo povezuju svijet u cjelinu jednu. Ni prostor ni vrijeme njima nisu dom. One su ishodište života i brižni čuvari naši. Zbog očiju i prividnih blagostanja mnogi izgubiše dušu i srce. I udaraju valovi bjesomućno i kao da znaju da jedino dobrotu poštujem. Dobrotu koja potvrda je životne istine i smisla postojanja. Sam Bog djeluje njome. I još me misao nosi, mada znam da ona mnoge maje donosi. Nije slučajno da riječ zamajavanje postoji i nije važno u jeziku kojem. U ljudi jest. Jesam li? Jesam li ono što vidim i mislim? Jesam li ono što 'drugi' vide? Stojim i kao van vremena sam. Prolaze slike. Prepoznajem životne prolaznosti; trenutke u nizu što mnogima život znače. Životi posjedovanja. Čak i život mislima posjedovan, a i sa dušom mnogi to čine. Mislima, naravno. Gledam valove, valove zbivanja, kako mi nanose udarce. U huku prijetnji očekujem nove. Nanizalo se zbivanja, što kao krune na valovima tim, šušte: 'Raznijeti ćemo sveeee...', u smiraj što prelazi pred val novi, još veći, što dolazi. Gledam očima i mislima i grozno izgleda. Val što dolazi uz prijetnju: 'Ostat češ bez svega!' Dušo, još si u životu ovom. Od malena ti si bdijela nadamnom. Znam, u meni ti si predvorje Božje. U tebi odraz je i moga stvaranja i postojanja. Dobroti si se priklanjala i tišinom mi zračila dobrotu. Osluškivao sam te stalno, a trenutke neraspoloženja i srdžbe u meni brzo si mijenjala u mir i dobro. Učila si me. I nemaš ti imena. Tek dušom te nazivam. Blagi titraj u meni srećom spoznaje tebe. Jesam li? Toliko koliko tebi jesam u predvorju, Gospodine Bože, Tebi. Svijest. A val dolazi gnjevnom snagom. Snagom iluzije satkan od maja. Bol nosi svima koji životima to poštuju. Po kazivanjima nekima postat ću i zao. Sustav pravni svijeta prikaznoga presuditi će. Ne, braniti se neću, tek štiteći voljene svoje. Glas istine, možda nikome čujan, tek onima koji istinski vide. Nestanite maje, maje posjeda, maje postojanja kao netko. Istino samo tebe poštujem, ljubavlju. Ne žurim i ne želim izazivati išta, jer istina zauvijek i oduvijek jest. Život ljudski je prolazan, a ljubavlju se stvaraju vrijednosti nove. Istina je vječna. Njome svi mi postojimo, ali jedinstvom postojanja. Dar Njen je osjet postojanja. Prijatelji dragi, braćo i sestre, znam da mnogi neznaju kako zaustavili valove kojima bol se nanosi. Pogledajte ih; suočite se. Što su oni? Što ih čini i čime se hrane i jačaju? Što je njihova snaga i u čemu se ona krije? Vi je hranite strahovima svojim. Stvoritelj nam je podario živote ljubavlju. Mnogi predaše sebe majama posjedovanja. Tako su stvorili privid odlučivanja svojom voljom. Mislima i željama pretače se i često oluje donosi pristup taj. Ta sve je to privid prolaznosti. Nema valova tih. Jedino jest volja i ljubav Božja. Pružite Gospodu otvoreni dlan, jer to jedino imate stvarno. Ono na dlanu! Pokazati će prstom, tužiti će, suditi će, kazniti će i tražiti od mene što uopće nemam, a niti imati mogu. Uzimati će, jer tako je to u svijetu njihovom. Ne osuđujem ih, jer oni, nažalost, ne vide vrijednosti prave. Čak mi ih je i žao, ali ni ponos im povrijediti neću. Ionako su sve to sami stvorili slikom svijeta svoga. Ovaj život moj donosi mi takove kontradiktornosti, da sve zornije vidim vrijednosti. I što me više osuđuju više Tebe volim Gospode, mada ništa činiti neću. Gospode neka bude volja Tvoja ... Morao sam tako. Sakupilo se i htijelo je. Ništa strašno, pa sve su to maje. Kao dječak sam maštao o smirenosti i hodu laganim korakom kada duša ispunjava svemir. O Bože ovo je carstvo Tvoje ... Sve vas ljubim, a i one koji mi nastoje bol zadati, jer oni su ono 'slovo' kojim najviše učim ... vaš Mladen ... :) |
Pitanje prvo ...
- 14:41 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
|
I ne pita stvarnost. Prolaze trenuci – od nikuda nigdje. Mislima dočekujemo, sjećanjima ispraćamo. Svatko po na osob sobom. Svijet stvarnosti svijetova naših. Gledao sam svijet i učio. Predodžbe prve na ničemu nastadoše. Tek tako je bilo to što jest. Uspijeh vidjeti, mislio sam. Da, svijet, život, mislio sam. Gradio sam svijet svoj. Slušao i one što kao i ja gradili su svijetove svoje. Sigurnost nalazio sam u njima ni ne misleći da oni to nalazili su i u meni. Sav svijet, ko za ruke držeći se, potvrdu sebe nalazi sobom. Sobom u ćvrstoj točci predodžbe prve. Zar sumnju da stavim u stvarnost po tome? Vlakovi prolaze prugama, što nalik su jedna drugoj. Na lik. Lik. I slaže se svijet nalik svijetu drugom, jer pravila stvorismo i prihvatismo poimanjem svojim. Toplo – hladno, svijetlo – tama, bol – ugoda, ljubav – mržnja ... Ko klatno neko, pravilom što se vlada. Puno – malo. Jedan, dva, tri, četiri, pet .... Dodaje se. Pet, četiri, tri ... Nestaje se. Bilo je, pa nije. Nestalo je. Nestalo? Kako? Kuda? Zar nikuda? Pa gdje je to bilo, da nestati bi moglo nigdje. Biti? Jesam! Netko? Ne tko. Tko ili ne? Što biti znači? Postojati? Postojati ili mijenjati se. Biti, pa biti sve manje ili više. Možda biti nije koliko? I sve tako po točci čvrstoj po prvoj predodžbi na ni ičem. Ne tko na ni ičem. I kada jednom košmar zaprijeti, stani! Pogledaj tu predodžnu prvu. Na njoj ti je svijet izgrađen. Ne, ne moraš ništa rušiti. Gledaj to čudo. Ha, ha, ha ... što sve to uradih? A bijah toliko ozbiljan. Kazivali su mi kako moram. Slušao sam. Radio. Sve nalik već viđenom. Sad jedne, onda druge, a doći će i treći. Bit će svijet nekih novih. I ide svijet stvaran putem svojim, ako put uopće i postoji. Neka ide, ako ide. Prihvatiti vrijedi s radošću. Ja tek se pitam kako to prihvatih prvu predodžbu? Jesam li mogao išta drugo? Gledam si unučića. Malen, sitan. Otvara okice. Pažnju mu plijene izražajnosti. Kao da šeće svijetovima. Čas je u sebi, a čas vani. Malo se mršti, pa čujem ono 'Puk' i primjetim smirenje na licu njegovom. Srce malo, kako vješto radi svijetovima. A ja, tolikih godina, kao da sam odlutao. Prijatelji dragi, ne tugujte, ne lutajte. Život je ovdje, tako jednostavan i lijep. Na svakom koraku je prilika da volite. Vratite se prvom pitanju, jer tamo je i odgovor. Ustvari to ni nije bilo pitanje.Tada vam je trebala ljubav i tada ste voljeli. Iskreno, cijelim bićem. Sve vas voli i pozdravlja vaš Mladen ... :) |
Pak sam gledal i razmišljal ...
- 12:55 -
Komentari (11) -
Isprintaj -
#
Kolko puta sam se pital, onak zamišljen, kaj je zapraf to kaj vidim? Oni normalni bi mi rekli, da je to to kaj vidim. Baš lepo, kaj da su me poslali spat. Učili su nas mnogi kak je ispravno znati kaj je kaj i da je to kaj vidimo istina. Pa lepo, si mislim, a ja vidim sebe kak gledam nekaj, i to mi zgledi tak, kak oni veliju, da je istina. Ak je to kaj vidim istina, onda je to to. Kad zažmirim onda istina ode ili se promeni. Kad sunce zajde za oblak istina se pak promeni. Takva istina se svaki čas menja. Može se dogoditi da krivo vidim. Kad sam nervozen drukče vidim nek kad nisam. Kad je kmica, istina je čist drugača. Kaj je z onima kaj ne vidiju? Kaj je njima istina? Kaj bi oni, kaj su nas učili, njima rekli? Tu problema nisu imali, jer su takvi v druge škole išli. Sve se nekak zrihta, da bi bilo kak se hoće, ak se može. Dost brzo sam došel drauf, da neki pripovedaju da je tak kak si misliju, i da obično uvek teraju mak na konac, da bi po njihovom bilo. Nekak su ljudi najosjetljiviji ak im se veli da ni tak, kak su rekli. To kaj da su ugroženi. Kaj da bi ono kaj su rekli, moglo pokazati da su bedaki. A bedak biti, se čovek toga nekak najviše plaši. Svakaj bu naredil, samo da bu po njegovom. Gledim celu tu paradu. Sve jen pametnejši od drugoga. Čak se boriju, da ono kaj drugi moreju prihvatiti, stavljaju pod nekakva autorska prava. Važno je ko je zmislil to kaj drugi su prihvatili kaj neku vredost, il im se nametnulo bez pitanja, po nekakvom autoritetu. I tu je ta reč kak autor. Si premećem v mislima. Mi po malo smešno sve to skup. Razmem da čovek voli da bu mu lepo, makar ono lepo mi ne zgledi kak nekaj stvarnoga. Si čovek samo tak misli. Da, bi bilo tak kak hoće, puno put mu treba se nećega odreći. Daju da bi dobili. Tu fino nofčeki dojdeju. Da bi ih dali trebaju ih imati. Kak dojti do njih? Se danas skor celi svet oko toga vrti. Politike su na tome. Države na novcima delaju. Ratovi se stvaraju, ak negde nekaj zapne po tomu. Neki su rekli da je tak i da je to njihovo pravo. Drugi su rekli drukše, a novčeki su po sredi. Kam buju? Ko bu ih zel? Zna ih se fajn zbrati. A se gleda i napred, al onak, kak oni kaj veliju da je tak, hoćeju. Gledam sve te ljude, kaj poslušno delaju kak veliju oni, kaj misliju da je po njihovom. Se pitm kak zapraf je? Ko zna kolko put su se svi poprek pomlatili i poubijali. Autori su autoritativno vodili neautore, da napraviju za njih ono, kaj su oni autorizirali. Pa, kaj ne velimo da je Napoleon vodil ratove, Cezar, Hitler i ko sve ne. Znamo li ko je pogibal v tim ratovima? Si sedim uz pećicu. Vatrica gori. Sam uspel metati papira, pa trešća, pa daščica i na kraju velke klade. Glediam vatru kak polako lovi drvlje i razmahiva se. Meni je toplejše. Sam kak neki autor. Dreva goriju, a se ipak pitam: 'Tam v drevlju ima crvi. Kaj z njimi?' Se pitam kaj je tu prava istina. Morti bi trebal toplinu napraviti v sebi. Ja još navek tražim pravu vrednost života. Onak teoretski kaj da vidim, al znam kaj znači videti. I se pitam: 'Bogek dragi kaj da delam da bu dobro? Ne zato da sebe opravdam, nek da stvarno bu dobro. Već sam nekak došel do toga, da je dobro poštivati djelo Tvoje. Ima onih koji tak ne delaju. Čak ih je puno. Zakaj kad su u svijetu Tvome i kada volja Tvoja jest? Zakaj sam za toplinu svoju skuril crve?' Života bez slobode, bez misli, bez osjećaja nema. Prolazimo put otklonjeni milsima od Tebe. Je li tu ta caka, Bože? A, evo, mislima dolazim. Stani Mladene, pa ti sve ovo provodiš mislima svojim. I to što vidim, mislima je. Da, ali na misli moje vraća se izmjenjen odjek. Ima nešto! Moje duboko poštovanje. Oprostite, ja ne vidim. Istina. Istina svijeta. Zar da griješim? Jest i dobrote. Znam, Tvoje su djelo, a moja radost. Prijatelji dragi, eto opet sam malo razmišljal. Tak mi dojde. Sve vas voli i pozdravlja vaš Mladen ... :) |
Kak je Novo leto došlo (z mog vugla)
- 17:40 -
Komentari (23) -
Isprintaj -
#
|
Bil sam na Didinom blogu i vidim kak je on napisal kak je Novu dočekal. I pita on kak smo mi drugi to spelali. Kaj da me za jezik povlekel, sam mu kratko napisal kak je to pri meni bilo. Kak sam mu krenul pisati, si mislim, kak bi zapraf mogel i ja jen post napravit o tomu. Morti bi inače mogel još tu i tam tak isto v komentarima pisati. Naj to bu tu na mom blogu. Pa, lepi moji, znal sam ja da bu novo leto došlo. Imam ja fajn svojih leta i sam dost toga iskusil. Svako je leto negde iza Božića i Novo leto tu. Ipak mi malo čudno bilo, kaj nisu puno gruvali za polnočku. Da se nis prešel u vremenu? Ipak sam drugi dan, kad je Božič bil, skužil da je, kaj su ljudi si puno čestitali, pa sam se i ja pridružil tom poslu. Kak je Božić bil vtorek, bi i Novo leto tak trebalo. I tak sam v ponedeljak, na Staro leto, bil na poslu. Se društvo zgleda razišlo, a ja sam ostal do kraja radnog vremena. Sam kčerki javil da mi kupi nekaj za jesti za ove dane, tak da nis moral juriti v dućana stignuti. Sam v Goricu išel do kčerke po tu klopu. Tam su se kolači pekli, a ja i kolači. Možete mislit. Kad kolače gledim, mam mi pred oči v mislima šprica z inzulinom dojde. Ipak sam si par komaćekih smazal. Onda im lepo velim tam: 'Čujte pem doma. Nis ja za slavlje, a skor bu mi se i spat počelo.' Su me već i drugi zvali da im dojdem uveličati slavlje za doček Nove. Su se baš na pravoga namerili. Sam im objasnil da jest nesmem puno, pit ništ, a takav popevati nemrem. Pa se bi zrušil scrpljen pod stol. Zgledi da sam ih z tim splašil, tak da su me razmeli i rekli: 'Je deda v redu je. Zdravlje prije svega. Ne zamerimo, samo da bu vama dobro.' Zapraf nigdar nis volel takva slavlja di treba popevati. Nejde to meni. Morti bi išlo, da se podmaže, al to nesmem. Nekak mi nejde da mi neko peva iz svega grla u vuho, onak crveni v licu i sav znojavi i onda da još veli: 'Ajmo si svi spiti još jenu. Dajte deda još jenu. Pa najte sad. Nebute se od jene napili.' Meni je nekak najlepše z mojim mislima. I tak sam ja prešel na svoj konak v staru drvenu turopoljsku kuću v mesto pokraj Gorice. Oko devetih sam pehaka doklipsal do hiže. Ovaj put se nis moral nadmudrivati s cuckima. Su mi neku večer tak zišli s jenog dvorišća i oko mene. Sam samo čekal koji bu me od dva ščapil. Su lajali onak pokazivakul zube da ni me vzgristi šteli. Zvlekel sam se. Malo sam se pravil važan i deral se na njih ono:'Doma!' i z rukom im pokazival put v bjihovo dvorišće. Nisam im baš zgledal normalno, kaj nis bežal, pa su ipak prešli. Da samo znaju kak mi je fufka bila! Jezuj kristuš. Bogeku fala, me ipak nisu. Sad svaki put tu prejdem na drugu stan ceste. Sve cucke, na tih trifrtalj vure hodanja, znam. V hiži zima. Ma, kaj bi peč ložil. Inzulinčeka sam si dal kod kčerke, de sam si i pojel, pa morem odmah vu krpe. Tak sam i napravil. Šuze dol, hlače i košulja i drito pod poplun v krpe. Telku sam upalil tek formalno. Naj gori. Mi uz nju lakše spat, kaj sam se na to već nafčil. Me nekakva toplina prevzela. Mi samo nekak za noge zima. Valda je to ta cirkulacija, kaj slatkima ni baš kak treba. Kad su noge došle glih, sam nestal. Ljudi, kakvo Novo leto! Čorka! Sve je tak lepo bilo. Jedino sam se povremoeno obrnul na drugu stranu, valda da ne zagorim. Ti vrapca, odjemput raspalili. Napadaju, al ne kužim od kam. Kam bežati? Gruva na sve strane. Da bi se skril. I onda mi sine. Bemti Novo leto! Fakinarija pak gruva. Kak i Dida veli, su čuvali municiju. No, dobro, ne napadaju, samo da mi koji norc ne hiti kakvu jaču na hižu. Vak drvena bi se vužgati mogla. Neznaju oni da v njoj ima i neko živ. Sam lepo telku zgasil, se zavlekel pak vu krpe. Novo je leto moglo i bez mene dojti. To sam znal. Da me tam vani zateklo, još bi me morti i pitalo: 'A kaj ti tu delaš?' Vjutro sam se moral zvleči z krpih. Onaj inzulin nemre bez mene. Sam obavil obavezu z njim, smazal svoju zob z mlekom i pak otišel vu krpe. Popodne sam prešel v Goricu. Tak je to pri meni bilo. Dida moj, da imam komp pri hiži, nebi spal. Da viš samo kak zgledim kad sam pri kompu. Ovisnik je blaga reč za to – crazzi old. Sam valda dobro napisal. Htel sam napisati ono krezi old. Dragi moji frendovi i frendice, naj vam sve dobro bu ovoga leta. Čul sam da preveć dobro ni dobro, pa onda naj probleme rešavate, naj se brinete, kaj je briga za drage i voljene ipak nekaj najlepšega. Ne želim vam izobilje, nek baš ono, laj vam za radost i sreću treba. Pozdravlja vas i voli vaš Mladen ... :) |