| < | ožujak, 2007 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
pri_Mladenu
Gledam te svijete...
- 11:10 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
|
...U prolazu Godine neke Što broje se Od početka nekog U beskraju Zvukovi nekih prošlih vremena Svijedoće stanja Davnih sadašnjosti Živote nadanja prošlih. Kao da je sada Ruka mladića ratnika Na samrti Što drage doziva Bez riječi Bez misli Tek vapaj Pokretom put neba. Ginulo se odvajada Za misli nekih Što vojske stvarahu Vojske nedoraslih mladića.. Zaneseni Nađoše Livade neke Hladnih vjetrova. Za ideje neke Za istinu izmišljenu Za pravdu nečiju Smrt mladosti. I suzu zadnju vidim Na livadi pustoj Usnule davne mladosti Što ni trag života ne ostavi. Za ideje neke Za moć nekih Za odluke nečije Smrt mladosti. |
Naj reči ideju ...
- 15:44 -
Komentari (20) -
Isprintaj -
#
I kak da bi štel nekaj z kaj zpripovedati. Nutra v meni nekaj me rivlje i štelo bi reči z reči takve. Se pitat bi bilo, kaj me razmeli morti bute. Pa, čovek čoveka furt baš i ne razme, ma kak god da pripovedal. Fajn sam put videl i čul kak jen pripoveda jeno, a drugi drugo. Se spripovedaju i saki si misli kak je rekel kaj je štel, a oni drugi ga je kak stalno prekidal z nekim ne važnim stvarima. I prejdeju tak zadovoljni, kaj svaki je rekel kaj je štel. Vite, tak i ja tu delam. Bi rekel da mi je još i boljše, kaj me niko ne prekida kad pripovedam. Si mislim kak bute me slušali i kak bum, sve to kaj sam štel, rekel. Lepo, a mi vrag mira neda i se ipak zmislim, kak je z vami. Bi i vi morti šteli mi nekaj važno reči. Je figu. Nemre. Je to ni takva tehnologija. Sad ja pripovedam.I tak pelam ja pripovest i se sam z sebom spominjam. Kaj reči, kak reči i kak sve to spelati. Se ipak to sve radi nečega dela. Zakaj tak sve to skup? Morti bi bolj bilo da si popevam. To z pevanjem mi ipak nigdar ni nekaj išlo. Sam prešel tu v blogima okoli svega čitati. Su me pesmice privlekle nekak. Kaj da z njima se more samo ono kaj je važno reči. I tak sam se španciral po blogima gde sam pesme našel i probal sve to razmeti. Videl sam da reč ni samo da bi se v rečenice metala. Pa, zakaj? Reč je reč. Kaj ona nebi bila nekaj sama za sebe? Kad ju velim je to ona. Ima slova za glasa pustiti i nekak se čuti more. Ona nekaj i predstavlja. Se ne mora to baš po pravili bit. Zakaj? Ak velim slon, kaj više treba? Znate valda kaj je slon? A zakaj bi to rekel? Pa, valda mi jasno, da kad napišem slon, da vi pročitate i kakti vidite slona i se pitate: 'Zakaj je on to napisal?' Vite, to koji put više vredi, nek da se rečenica z subjektom i predikatom dene. Tak vam dam više za gruntati. I čital sam pesmice na blogima. Ranejše baš i nis od čitanja bil. Mi čitanje nekak bilo kakti sporo, kaj sam navek puno razmišljal. Retko sam knjige čital. Malo više nek niš. Kad bi tak probal čitati, najrajše bi se počel spominjati z onim kaj je knjige napisal. Znate, kad tak nekaj veli, a ja si mislim da to ni to, pa kak da nastavim dalje čitati. Mi zgledi tak, kaj da nastavim zidati kuću, a temelji su samo kaj se sve ne zruši. Jednu med retkih knjig, kaj sam pročital, je bila nekakva filozofska o budizmu, i drugim filozofijama i verama v Indiji. Isusek dragi, da ste vidli kak je ta knjiga zgledela kad sam ju pročital. Je v njoj bilo više onoga kaj sam ja sastrane napisal, nek kaj je štampano bilo. Mi puno put ni bilo dost mest da sa strane napišem kaj sam štel. Nemrem, samo tak progutat kaj got. To tak meni z knjigami zgledi. Da bi pak knjige imal, da ih imam, to pa ne. Fala, kaj sam nekak kroz živlenje videl, da nikaj moje biti nemre. Kak, pa sve prolazi. Kad bi nekaj kakti imal, bi mi pomalo črez prste procurelo. Veliju da je to tak z vremenom, pa se puno njih rihta, da bi zadržali to kaj imaju. Zapraf si oni samo tak misliju. Sam na sveta došel, a po malo i prolazim. Isto tak, kaj črez prste život polako ide. Ni to niš nekaj grdoga. Je tak. Sam kaj putnik. Štel sam vam reči, kak sam to z reči i z pesmicami si vu glave porihtal. Sam probal i ja nekaj reči, a da bu kak pesmica. Videl sam da se obično mečeju reči na kraju kaj jenako završavaju, kak vu redu il dva iznad. Se to kakti rima zove. Probal sam, i videl, da mi ta rima, skor navek, pokvari kaj sam reči štel. Pa mi onda lepše zgledelo bez nje. Na rečenice sam skor i zaboravil, kaj bi i one tak mi kvarile to kaj reči sam štel. Znate kaj? Sam tak probal po svom i čist mi lepo zgledelo, a i nekak je bilo to kaj sam reči štel. Sad vu meni nekaj kaj da se dalje rivlje. Reči bi štelo svega. Kak brbljivec bum postal. Kaj da neko v meni, kaj je navek čkomel, tam duboko v mraku, do reči je došel. Pa, si mislim: 'Naj pripoveda taj bogec, kaj je navek čkometi moral'.. Nafčili su me da nesmem bedastoče pripovedati, da se nesmem rivati, da nesmem ovo il ono, a ja tog bokca sam tak stalno rival proč. I se siroti i nafčil čkometi. I taj sad gledi i verovati nemre. Kaj zbilja sme? Kaj mi buju rekli? Pa bedast jesam, al to ni nikaj zločestoga. Kaj da bogec onda veli? Gledi i sve razme. Navek je samo gledati smel. Gruntal si je v glavi. Delal je kak su mu drugi rekli. Valda tak treba. Slušati se mora. Navek se čulo kak ovo ni dobro, kak ono ne vredi. I tak sad su tu te reči, kaj se moraju rihtati po gramatiki. Tak su me vučili. I si mislim i nekak mi dojde da velim: 'Bogec dragi, pa reči kaj ti je na srcu, kaj ti v duši.' Pa je to zapraf jedino kaj vredi. Dušu niko zeti nemre. Srce za življenja navek dela. Naj bu kaj vredi. A reči? Naj buju i one slobodne i naj se rihtaju da lepše bi bile. I tak sam počel pesmice slagati. Sam pri pesmicih na drugim blogima znal deti, onak kaj da reči bi štel. Pa, sam i tu pri sebi neku del. Je meni to kak pesma zgledelo. Nikakvih pravila se spominjal nis. Išlo je kak se štelo. I kaj da ih još čekam da zijdeju van, da ih se ispripoveda, da ih se dene. I kaj da ni nisu moje. Svoje su. Su skup se z bokcom, tam v dubini skrivale, da ih se ne vidi, da ih nebu sram. Prijateljstvo moje drago, sam pak malo pripovedal. Ak sam morti kaj krivo napisal il slovo krivo vudril ne zamerile. Bum sutra v miru sve to pročital i poispravljal. Već i ne vidim više kak nekad, pa mi pobegne. Pa, je za ljude da pogrešiju. Ni me sram. Štel bi vam reč da vas sve volim i da bi štel vam sve lepo i dobro, kaj nam je Bogek svim dal, da bi nam tak biti moglo. Samo treba verovati i voleti i sve bu kak nam je po daru tom dato . vaš Mladen P.S. Sam spregledal i pročital sad drugo jutro. Tu i tam sam koje slovo promenil, kaj mi je krivo pobeglo i kaj sam uspel videti. Se rihta po malo. Kak i navek. :) |
A riječi su ovdje, da povedu te ...
- 15:15 -
Komentari (9) -
Isprintaj -
#
|
U beskraju praznine Gdje počeci su svijeta I sada u tome istinom Dom je spoznaje života. Tišinom data Tminom viđena Prožimajuć sve Bez vremena. A riječi su ovdje Da povedu te Put viđenja osnove U kojoj i one postoje. I riječ I glas I slika I bol; Kao igra U suprotnostima svijeta Postoje Tišinom, Tminom U miru. Zar bi riječ mogla Da neriječi nije? Zar bi glas mogao Da tišine nije? Zar bi svijetlo moglo Da tmine nije? Zar bi bol mogla Da zablude nije? Ko otvorena knjiga Bez slova, Bez riječi Stranice tek jedne Stranice svih početaka. Tek jedno jest A nije od riječi, Ni glasa, Ni slika ... Tu svi su počeci I svi krajevi jesu, Al i sve sada jest Jer svaki je tren Još jedan početak. Prijatelji dragi voli vas vaš Mladen (i ja sam po tome što rekoh) P.S. Tražim smisao riječi prijatelj u srednjem rodu – zna li je tko? |
'Dečec je ...'
- 13:17 -
Komentari (19) -
Isprintaj -
#
I zbilo se u zori mračnojDotad neznano I vremenom sada Već zaboravljeno. Nemir neki ustalasa Ono nešto Što od nikuda Posta. Nije se moglo ostati; Nije se moglo isto, Od nekud započeto Nešto. Mir u buru se pretvori! Prvi puta! Put! Put jedinog opstanka! U grču mome, I svega što me takovim čini, Zajedno. Datost puta! Znojno čelo i suze radosti Na prvi plač Iscrpljena čuje: 'Dečec je ...' Mojoj dragoj mamici Fala I počivaj u miru ... Šesnaest ljeta, I puno i ništa. |
Osjet; ...
- 11:52 -
Komentari (17) -
Isprintaj -
#
... Osjet sebe;Njime jesam. Svijet Postojanje Prolaznost Ni tren prije, Ni tren poslije, Tren što nije. I kao da nije bilo, A niti će biti, Što nije. Nestankom prolazi Nebilo u ništa. Od kuda i kamo? Zar postoji promjena samo? Čega, po čemu? Gdje i kada? Zblenuto gledam Ni pitat se neznam Tek osjet imam. Osjećam i vas I vama se javljam; Voli vas vaš Mladen  |
Mi ljudi svemu razlog možemo naći ...
- 14:43 -
Komentari (13) -
Isprintaj -
#
... na način svoj.Od početaka misli svijet se svijetu stvarnom po sličnosti pravio. Bez nje se ni svijeta nije vidjeti moglo, a ni osjetiti. I pitam se pri prvim stvorenim akcijama osiguranja opstanka pri ugroženostima njegovoj, kako se moglo, preduhitriti razvoj uništenja. Možda se i nije, već veliki broj slučaja iznjedri one slične jedinke što kod imahu opstankom. Zar slučaj je u mnogosti otvorio puteve osiguranja po obliku i odnosima u velikog broja jedinka što opstanak stvarahu zajedništvom. Kao da ne mogu pojmit ogromno vrijeme pokušaja i nestanak neučinkovitih osobnosti. Kao da ostalo je samo ono što je moglo. Zar procesi takovi misao stvoriše?Tada slučaj više nije slučaj, nego razvoj baš takav. I sada kao uznapredovala jedinka gledam i sudim. Razvijalo se tako u sustavu po izboljšanju osiguranja opstojnosti. I nasta slika o sebi. I nasta slika svijeta po sebi. I nasta slika predvidljivog stanja ko slika procesa očekivanosti. Tako u osnovi da opstalo bi se. Ne čitah knjiga ni materijala. Gledam i razlučujem. Analiziram i slažem neku svoju sliku svijeta i postanka. Pitanje je isto od postanka svijesti moje o sebi. Tko sam i kako tako da jesam da sudim o sebi i svijetu? Kao što nivo vode podigne plovak u položaj zatvaranja slavine u vodokotliču, tako i misao moja čini. Jest, nije to plovak, ali način poput njega jest. Razmišljam tako o prirodnim razvojima i mislim o onim mogućim nebrojenim slučajevima koji načinom opstanka ne urodiše. Jesmo li i mi slučaj koji će potrajati sve do dokaza neučinkovitosti sustava kojim opstajasmo vremenom? Bilježilo se puno toga što sustav zaštite je stvaralo. Ostajalo je ono, što je moglo ostati, čineći zaštitu i sve ono što je nije ometalo, jer da je ometalo, već bi nas takovih nestalo. No, možda ima nešto, što tako nastade, što pomalo odmaže čuvanju opstojnosti. Možda čuvanju u sustavui stabilnom, kakovim ga doživljavamo životima našim. Što misliti o promjenama sustava u kojem jesmo i prilagodbi opstojnosti. Nauka se, kolko sam primjetio, po malo time bavi. I tako sam, razmišljajuć o tom, na način kojim mogu, vidio što zaista je to sve skupa. Mislim si kako je na ljestvama kad se ide gore, za znati, da se od nekud i počelo penjati. Tako bi se moglo i do početka doprijeti. Tako i s mislima radim, kao da otpetljavam film prema natrag tražeći razloge takovog razvoja. I sada kao jedinka postavljam pitanja, kao da jesam netko po cjelovitosti toj. I znao sam se često pitati. Što je to što nastoji održati život? Kao da je neka posebna sila u tome. Zamišljao sam si, kako bi to postati moglo, a i biti. Nekako mi je sve jasnije bilo kako se dugi niz godina stvarao sustav opstojnisti iliti održanja života, ali ne po dekretu nekom, nego kao rezultat procesa. Moglo je opstati ono što je uvjete za opstanak imalo. Sad bi se pitao, što su to uvjeti? Ma što god oni bili, opstanak je njima dat. Zamišljam da je u pitanju labirint. Na kraj stignu oni koji pravi put nađu. A koji je pravi put? Zanimljivo, pa onaj kojim se na kraj stigne. A zar bi se moralo? Ustvari ni nebi, ali se bi stiglo. Ako to sad primjenim na ovo sa životom, reči bi se moglo, da je to sada ovdje tako. I tako vrtim ja mislima. Šećem se gore, pa dolje, kao po labirintu. Sve se zmislim, pa se vratim natrag i kao da sam nešto naučio. I onda se sjetim, da se ustvari igram sa sistemom zaštite opstojnosti, a on ustvari nije nastao nekim grčem opstanka, nego je po prirodi događaja ostalo to što je uvjete opstanka imalo. I što je to ono krunsko, što pitanja stvara? Ja. Ja sam taj koji razmišlja, koji se tako igra, a nastadoh takav milijadrama godina, a i puno više. Uvijek je bilo nešto iza nečega i slijedu razložnosti. Kao nit jedna opstojnost predstvalja. Život. I opet razmišljam, što ko čovjeku dato mi je. Slika svijeta. Svijet. Svijet što samo ga slikom o njemu doživljavati mogu. Mislili su i oni prije mene. Puno toga ni izreči nisu znali. I rekao tako jedan: 'I bi misao.' Krenem mišlju tome, na način svoj. A kako drugačije bi i mogao? Tražio je i kuda dalje bi mogao, kad mišlju mu je sve doživljeno. Ostalo su pretpostavke i logička isključivanja, a izgleda i uključivanja. I uopće, kako bi mogao doživljavati, kada je to misao? A, doživljavati misao svoju? Da, da, nešto se tu događa. Bilo je nešto, jest u trenu kao da i nije, i biti će da bude. Ha, ha, proces? I sad se pitam:'Gde Bogeku je tu mesto?'. Ima li što više i/ili dalje od misli moje? Djeluje li nešto na nju? Pa, kako se mijenja, valjda ima. Kako bi se inače mijenjala. Ah, logika, sve će ona objasniti. Sve do osnova svojih, ali i ona će tu negdje stati. I nije da ne mogu dokučiti, nego da i mogu, to onda ja bio nebi. Život osnovu nalazi i na nemoći, jer ona jest taj razlog po kojem se bude. Nemoć je osnova moći da se mijenja. I bacam i treštim. Lupam po smislu nekom. I sada se opet pitam. Kuda ideš svijete moj? Kuda se mijenja poimanje i osnova djelovanja mog i svijeta mog? I što pitanje postoji, već znači, da promjena postoji, već znači, da ima nešto što nije pitanjem, već njime proističe i stvara stanja nova. Jest nešto. E, logiko, opet ti. Prevrtio sam sada, ovako, puno toga. Mala vježbica. I neka se sada smiri sve polako. Vidim, vidim, kako vidjeti mogu. Samo sam to što jesam, sa svim nemoćima, da težio bi promjenama. Veličanstvena igra života u nećem, što ne mogu dokučiti. Time postojim; time sam živ. U savršenstvu promjene bilo nebi, osim ako sve to nebi u savršenstvu većem bilo, ali tada nisam ja. Tada to jest. Prijatelji dragi, opet sam malo letio mislima. Ne zamerite. Možda ste odustali već na početku, pa uhvatili tek kraj. Nema veze. Ja vas sve srdačno pozdravljam i volim takve kakvi jeste .... vaš Mladen |