| < | svibanj, 2006 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
pri_Mladenu
Kak sam opet preletel do Japana
- 14:00 -
Komentari (6) -
Isprintaj -
#
|
Ste vidli dole kak mi je puknul internet i mi se zgubil velki del posta. Sam se onda samo malo javil z postekom dol. Presel sam z prijateli nekaj pojesti i nis mogel a ne se vratiti natrag sim na interneta. Sam prvo odgovoril dole na komentare, a onda idem opet o putu. Sve spocetka, al reci nebuju iste, kaj ne pamtim kaj pisem. Sve ide kak dojde. Kak se zmislim tog trena. Kak da pripovedam. Pa da krenem. Jos u utorak navecer je k meni dosel Simke. On igra za BeiHa. Je pri meni prespal, a u sredu vjutro smo se jos skompletirali i otisli na erodrom. On je vlekel neki velki kofer z kotacima, a sam v ruke nosil svoju zguzvanu torbu. Smo to pehaka, kaj sam ja tam blizu erodroma. Smo se zcekirali, prtljage dali i se je resili. Onak komotni smo si seli kavicu popiti. Smo se tam predgateom, gde bi trebali ziti v autobus za eroplan, cekali vreme za ulazak. Smo se tak zapripovedali da nam je eroplan skor pobegel. Smo najemput shvatili da na razglas jena zenska pripoveda ono: 'Last col for.....' Ti vrapca, se delalo o nasem. Smo zleteli kak ptici. Sam se onoj teti kaj drapa te karte spricava i se i z njom skor tak zapripopedal. Meni bi skor svaki eroplan zbog klafranja pobegel. Smo tam na betonu erodroma vidli da taj nas i ni neki velki eroplan. AirFrance, pa tak mali. Cak je i kasnil pol vure. Senas mali Air France dobro zaletel i se odlepil. Zacas smo bili do oblakih, kaj ih je danas dost bilo. Kad smo se dobro digli, smo vidli da je to zapraf jen velki oblak. Kak smo vleteli vu maglu sam si premisljal. Taj avijaticar valda zna kaj dela. Zalaufali smo se prema Slemenu. On valda zna za Sleme. Sad ga ni videti. Magla je na sve strane. Ja v sebi sve pomalo brojim.+Ad sam se dobro nabrojal mi bilo jasno da smo Sleme fulali. Ce jos brojim, a dost je proslo, sam valda ziv, a to znaci da letimo i da smo Sleme fulali. Mi zgledi da je avijaticar OK. Sad mu vec verujem. Smo se dost naleteli kroz taj velki oblak. Smo skor celu vuru vu njemu bili.Avioncek je podrhtaval, al je bil uporan. I njemu sam pocel verovati. Kak i nebi kad se tak trudi. Sve ide OK. Tu i tam smo semalo stepli, al se letelo. Nakon oko vuru vremena smo vec vidli dole njive, kuce, putove, neke rijeke,pa i jezera. Lepo. Bilo je dost naseljeno. Mi se cinilo da je to kakti Njemacka. Nakon nekog vremena je manje kucih, a povrsine u bojama od zute do zelene u raznim nijansama su se povecale. Si zamisljam da je to Francuska.Malo me smeta kaj nigde ne vidim slova, kaj bi siguren bil. Bar ono 'r' od Francuske. Kaj da je fals bez tih slova na koje smo se na zemljopisnim kartana nafcili. Avion skrece na levo i procenjujem da ide na sever. Pomalo se i kucice priblizavaju. Blize smo zemlji. Avijaticaru verujem. Nas je lepo zvlekel prek Slemena. Valda bu i tu sve dobro napravil. I je. Spustil nas je na Charles le Goule erodrom. Kaj tu svega ima! Cak se i jos toga i gradi. Jedva smo se Simke i ja snasli da smo nasli pravi terminal za dalje gde treba biti eroplan za Tokyo. Ostalo nam je i fajn vremna za cekati, cak 4 vure. POmalo su tu dolazili i drugi igraci kaj ideju za Nagasaki. Tak su dosli* Grega z ljubljane, pa Aleksej z Moskve, pa Soldan iz Poljske... Svi idemo z istim jumbekom za Naritu kod Tokya. Smo Simke i ja bacili i prije nek su ovi dosli jenu partiju. Je on rekel da bi lifta igrali. To je tak, da kad jen dve za redom dobi se poveca fora. Smo se zahaklali. Je on bolje stajal,a ja sam onda kakti ponorel i pocel igrati kak nori. Sam mu rekal da sad kakti vitlam z sabljom nad glavom pa ak naleti bu nadrapal. Je i tak bilo. Sam ga porusil i je zgubil. Smo usli u jumbeka. Jedva sam pronasel mesto. Smo bili skroz gor u glavi jumbekovoj.Pred menom ni vise stlcih bilo. Se jumbo zalaufal i digel. Je to cist nekaj drugo nek onaj malac kaj nas je nosil do Pariza. Svaka cast malcu, al ova masina je zver. Smo zacas bili tam gore. Nadleteli smo oblake, ali ni mira bila. Navek se jumbek pomalo stresal i tam nad oblakima. Nas je noc vlovila. Dost smo se zabavljali s raznom klopom kaj su nam zenskice donosile. Nakon nekog vremena sam i zaspal v stolcu. Su me i ledja pocela boleti, pa sam se okretal kak pecenka. Ni to letenje bas mirno bilo. Smo dost podrhtavali. Je cela Azija, prek koje smo leteli bila pod oblacima. Obicno se tud mirno leti. Na istonom delu Azije se brzo javilo sunce. Mrak nam je cist kratko trajal, al sam to samo na kratko videl kad sam malo perkinul to poluspavanje z okretanjem. Kad smo dosli nadJapan sve se smirilo i smo se spustili kak pahuljice, cist misrno. Slijedilo dobivanje imigracijske vize,kaj je to tu uhodana i stalna procedura. Sam po treci put dobil lepu markicu u putovnicu. Odlazimo po kofere i torbe koje su nas pratile na putu. To je bilo OK. Slijedi izlazak iz Narita erodroma. Dojdem ja do jednoga izlaza i trazi me covek putovnicu. Ja sam cist nespreman i pripovedam s covekom dok trazim di mi je. On pita kam idem, a ja na prvenstvo u igo/u. Zna covek kaj je to. POgleda iza i vidi jos deckih. Me pita jeli su mi to prijatelji. Ja velim da jesu. Na to on veli: 'Onda u redu.' Samo im je ovlas pogledal putovnice, kaj je to moral. Gleda putovnice, a ono HRvatska, Bosna, Slovenija, Kuba, Izrael .... Da, ni problema ce ste Mladenov prijatelj. Smo se samo nasmijali. Izlazimo van pred erodromsku zgradu. Velim ja deckima da samo nek idu za menom. Ovi koje znam vec znaju da znam, a neki se i sami secaju, kaj su tu vec bili. Utrpali smo se u hotelski bus i pravak hotel Nikko Narita. To je hotel JAL-kompanije. Mi smo tu sa svim placenim troskovima.3TIGLIoko 15 sati po ovdasnjem vremnu. Oko 16 smo se registrirali. Platil sam godisnju clanarinu za Hrvatsku. Se mora, a i nekak mi je to kak cast. Dobil sam tiket za dorucak sutra i nekaj novca za klopu ovde sada i kada se bumo vracali. Trazim internet i najdem internet-room. Hvatam se kompa i odgovaram na komnetare na blogu, a onda pisem i post. Napisal sam velki komad i riknul je komp. Ode tekst 'pa, pa'. Malo se srdim, al kaj se tu more. Idem proc odovut. Sa Zokom i Gregom idem u obliznji restoran na klopu. To su obicnomali restorancici, najcesce drveni. Podsjecaju na nase cevabdzinice. Kaj naruciti za klopu. Sve pise po japanski. Gledam po sliki. Nekaj mi dobro zgledi i velim to. Pita me zenskica jeli hocu slabo, midium ili jako. Nemam pojma kaj joj to znaci, pa velim midium. Bogek dragi, kaj je to ljuto bilo. Svejeno sam sve zmazal. Bum videl sutra. Znate kaj mislim. Vratili smo se u hotel. Odemo u prostoriju za ugrace svijetskoga prvenstva gdje nam je narihtano za igranje slobodnih partija. Krecu medjusobno Grega i Simke. Mene pita za partiju jedan meni po godinama ravan, al je ipak mlajsi, kaj sam ja najstarejsi na prvenstvu ovome. Svi su oni limaci za mene. Zapraf neznam od kud je. Z Europe ni. Mirti negde od Srednje ili JUzne Amerike. Sam ga dve partije pocistil. Umoran sam vec pa neznam kaj delam. Sad bi mogel puno njih pobediti, kaj se ne kontroliram. Znate ti kaj se neznaju kontrolirati moreju jako opasni biti. Nigdar se nezna kaj im je v glavi. Dve sam odigral, a'REGAi Simke jos igraju istu partiju. Im velim: 'Pa vi kaj da igrate prvenstvenu.' Konkurencija je to. Ne projde ni prijateljska samo tak. Odem ja dio sobe. Ostavim teret i znate kaj. Odem opet na internet. I evome, tu sam. Sutra ujutro nakon dorucka se utrpavamo u busove i pravac erodrom Haneda. To je drugi ogromni Tokijski erodrom. Odonut letimo za Nagasaki. A Nagasaki,prav lepota. Je na jugu Kyushju otoka. Bum, vam pripovedal. I sklikice buju bile. Daj Bogek kompa, prosim. Ak ja nebum dobro poslikal bu Simke. I on navija za blog, al ga nebu otprel. Veli da ima puno drugih obveza. Deca draga, sutra je na redu prvi susret s Nagasakijem ili preciznije Sasebom malim gradicem u oprefekturi Nagasaki. I jos i to. Tastatura ovde ima jednu tipku na kojoj je zuta oznaka. Tu pise: ' Please press the yellow key to input in English.'. To je super kaj tak mogu lupati z latinicom, al bez ovih nasih kvakastih znakova. Problem je kaj je ona, kaj ju ja zovem 'letva', s kojom se delaju blank-ovi,mala, a uz nju su s obje strane tipke od koji odmah krenu japanska i kineska slova. Automatski cesto fulam tu letvu , agledam u tastaturu, a ne u ekran. Tak nazvajzam hrpu teksta po japanski da ni neznam. Kad pogledam u ekran z mene samo kaj iskre ne frcaju. Najcesce si velim: 'Boze, budale.' Tak i to me projde. Malo vise moram ispravljati. Ne zamerite ak najdete koje japansko slovo ili recenicu. Pobeglo je. Ak ni nis pobeglu bum sad namerno i bas me zanima kaj se bu vidlo. Ove znakove dilitam na zamolbu Kasete. Valjda ni ponetko drugi ima problema radi ovoga. Kase jeli OK sada? Skvadro bok i voli vas vas Mladen kojega tu izgovaraju kak Muradenu |