| < | listopad, 2005 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Listopad 2025 (1)
Rujan 2025 (1)
Siječanj 2025 (1)
Prosinac 2024 (1)
Listopad 2024 (1)
Rujan 2024 (2)
Siječanj 2024 (1)
Prosinac 2023 (1)
Listopad 2023 (1)
Rujan 2023 (2)
Svibanj 2022 (1)
Ožujak 2022 (1)
Siječanj 2022 (1)
Studeni 2021 (1)
Rujan 2021 (1)
Kolovoz 2021 (1)
Lipanj 2021 (2)
Svibanj 2021 (3)
Travanj 2021 (2)
Ožujak 2021 (4)
Veljača 2021 (13)
Siječanj 2021 (16)
Prosinac 2020 (1)
Studeni 2020 (1)
Listopad 2020 (1)
Rujan 2020 (1)
Kolovoz 2020 (1)
Srpanj 2020 (8)
Lipanj 2020 (4)
Travanj 2020 (1)
Ožujak 2020 (1)
Veljača 2020 (1)
Siječanj 2020 (3)
Lipanj 2019 (1)
Ožujak 2019 (1)
Siječanj 2019 (1)
Listopad 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Travanj 2017 (1)
Veljača 2017 (1)
Siječanj 2017 (2)
Travanj 2016 (1)
Siječanj 2016 (1)
Srpanj 2015 (2)
Veljača 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Rujan 2014 (1)
Srpanj 2014 (1)
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Opis bloga
O autoru bloga:
Mladen Smud
Mjesto stanovanja Velika Gorica
Starost 70 godina
Otac četvero djece i djed pet unučica i dva unučića
Hobby - Go, drevna kineska igra
Duhom mlad, kao da se još ni rodio nije i često se pita: 'Jesam li uopće?'
Životna filozofija - jedinstvo svijeta po Gospodu
Životna snaga - ljubav (tako on to misli)
Godine su da se broje, a život nama je darovan
Ovaj blog otvorio je za dušu. Život mu je darovan i on ga s ljubavlju daruje djelima Gospodnjima po Gospodu.
Religiozan nije, ali vjeruje iskreno do viđenja uz hvalu za postojanje
U životu on ništa ne posjeduje, mada se ponešto i piše svijetom na njega
Zahvalan za život i darove po Njemu.
Na putu iz vječnosti u vječnost
Sve vas voli i one koji razumijete, a i one koji ne.
e-mail: mladen.smud@gmail.com
Čuka
Linkovi
Blog.hr
Forum.hr
Monitor.hr
javascript:%20void(0);
annaboni
Auroraisa
Bugenvilija-foto
Bugenvilija-text
danila1
deni(daniel
Dordora2
duliba
EuM
fra_gavun
Go-misaona igra
gogoo u prirodi
gustirna
hajjnezir
ima jedan svijet
kapi sreće
maslačkove zbirke
(Norra
OTISAK srca
preživjeti
promatram, razmišljam
rijeke žive vode, potecite, neka Duh se razlije...
sewen
Smotani
sven adam ewin - superfaca
... šok ...
Trill
Vatrene vijesti
Voljela sam umjetnika
Zagora
alba-istriana
anaris
kicker
mamablogerica
modrinaneba
novipocetak50
nutrina
proziran svijet
soba za utjehu
sv
tayana
tvrtkodolić
zlatnazitnapolja
Zanimljivo
Na rubu znanosti
Posjetili ovaj blog od 06. 01. 2020.
|
Smo se pomalo privikavali na novi stan. Izvana je to bila jednokatnica z dva haustora i u svakom po četri stana. Je bila sva još od ciglih, kaj ju još nisu zažbukom ni pofarbali. Se to kasnije delalo. Pred zgradom je bila prašnjava cesta. Se sečam kad su zidari počeli metati železne štange i na njih daske. Su po njima hodili z druge strane prozora. Za par dana sve je bilo od morta. Su šajbe na prozorima bile skroz zvana zmazane. Sam dobro zapamtil kak kaplica morta na šajbi zgledi. Je kak debeli uskličnik. Bili su ih puni prozori. Kad su se zidari dobro nadelali z mortom i celu zgradi dost z njim namazali i se to malo posušilo, je na reda došlo nekaj novoga. Su donesli nekakve okrugle posude kaj su vnutra imale nekaj kak tvrde kefe, koje su okretali sa strane. Vu te posude su nalevali nekakvu gustu pofarbanu vodu. Vrteli su na te ručke i z te kefe špricali po zidu zgrade. Su tak sprešpicali celu zgradu. Je ta pofarbana voda bila nekakva plava, al ne onak jako. Pripovedali su da je to svetloplava. Sve me to zanimalo. Kad se posušilo je nekak malo belije zgledalo, al je ipak to bila svetloplava zgrada. Med vremenom smo i vrata dobili. Zahoda su napravili, da smo mogli na njega iti. Kad smo došli, je stan znutra već bil zmortan, al ne i pofarban. Su došli majstori i to napraviti. Imali su nekakve valke, kaj su v njih farbu nalevali i vrteli ih po zidu. Na valkima su bile nekakve slike ružicih, pa su tak te slike na zidu ostale z tom bojom napravlene. Kasneje sam puno vu to gledel. Ti listovi i ružice su mi ostali duboko v meni. Znate, kad si onak legnete i ne vidite nek to. Kak su dani išli sam pomalo upoznaval dečke, kaj su tu od prije vu onim malim kučicami bili, a i one kaj su isto tak došli vu nove stane. Kak je vreme išlo smo se sve više družili i igrali. Kad bi zlazil van bi mami rekel, da bum tu oko kuće. Če se dogodi da prejdem malo dalše, je i to oko kuće. Smo imali dva dućana, ne baš daleko. Ni jen ni bil vu našem naselju nek pokraj. Jen je bil na Koloniji, a drugi na Ravnicami. Se sečam kak su deca, čim bi nekaj dinarih dobili, jurili vu te dućane po bombone. Najviše se kupovalo 505 sa crtom ili oni kaj zgledaju kak maline crveni. Posebni su bili svileni, al njih bi kupovali oni kaj su više novcih imali. Su se bomboni prodavali na komade za nas glavne kupce, klinčadiju. Se tu i tam dogodilo da bi neko sreće imal i našel koji dinar. Takav je mam bežal vu dućan po bombone. Za njim bi i mi svi, jer to je bil događaj. Jemput se i meni tak dogodilo. Bil je lepi sunčani letni dan, čini mi se 51. Na prašnjavi cesti pred zgradom sam videl 20 dinari. Lepi crveni. Nis veroval. Bil sam sam i nigdo me ni nagovarjal, da bežimo vu dućana. Se sagnem i zemem to. Kak sam sreten bil! Odjuril sam doma mami pokazati kaj sam našel. Nekak me niš ni vleklo vu dućana, kaj sam osećal da bi bil najsretniji kaj bi mama rekla: 'Bracek ajde si odi kupi bombone za to.' . Bi mamek sigurno napravila kaj je dobro. Su mi novci bili nekak velki, kaj su deca obično imali smeđi dinar z partizanovom slikom. Nis ni znal kaj bi za ovu crvendaču dobiti mogel. Dojdem doma i ravno k mami i sav sretan joj velim: 'Mama gleč kaj sam našel vani.'. Mama pogleda i pita: 'Od kud ti to Braco?'. Pa sam joj rekel, kaj ni čula i ponovim: 'Vani', i dodam 'Na cesti.'. ' Te lepo pitam gde.', joj to ni zgledalo kak moguće valda. Sad meni već nekaj ni bilo jasno. Deca bi vani sva sretna bila, a mamek se počela ljutiti. Kaj novci valda ne vrediju. Kaj si to mamek misli. A nis joj mogel reč kaj ni, pa sam ostal na onom kaj je, da sam ih našel na cesti. Sad dojde ono kaj celi život pamtim i kaj mi nekakvog puta zacrtalo. 'Nosi to tam gde si uzel!'. Sam pogledal mamek. Mi jasno bilo, da to kaj sam napravil ni dobro. Ni mi bilo jasno kaj to ni dobro moglo bit, kaj su novci ležali sami na cesti. Jedino mi zgledalo da ih morti nis ni dignuti trebal. Sam dugo vu životu na to se v mislima vračal. Kak prvo, ni lako reč da mamek ni v redu. Kak drugo, kaj je mamek mislila. Je to tak strogo rekla kaj da sam novce fkral. Ni moje bilo, da ja sad nekakvi sud donesem. Sam ipak ja mali bracek. Sam bil svestan tog, da sam klinac. Ja sam lepo te novce odnesel natrag na cestu i vu prašinu ih del. Tak je opet sve v redu bilo. Jel kaj mamek gledala il me pratila, nis probal ni mislit. Samo sam napravil kaj sam trebal. Velka je to stvar bila. Kak starejši sam puno put tak se vračal na to. Znalo se dogodit da vidim novce i ih pustim tam gde su. Malo me bolelo kaj sam znal kasneje mislit da mi mamek ni verovala, a morti i je. Ipak na kraju sam razmel, da nikaj ni vredno, kak onaj mir, kaj sam ga imal, gda sam novce vu prašinu vrnul. Lagat i varat nis znal i fala Bogu za to. Prijateli dragi sam Vam opet dal jen del sebe. Če jesam po Gospodu, naj sve bu tu tak kak je. Pa to je svet po Njemu i Njemu. Podario nam je ljubav i veru po ćemu i nas sebi zove za življenja i posle, a i prije. Sve Vas volim i naj bu sve tak kak Njegva vola je Vaš Mladen |