Još crtica iz Brela
Moja mater je imala vrlo kratko ditinjstvo, jer je već sa 13 godina služila u Donjem selu, a uvečer se vraćala kući. Ali imala je svoje "ja" pa kad je gazdarica bila nepravedna prema njoj, otkazala je službu, i rađe je "šegijala" u svojoj kući. Kad je stekla godine služila je gospodu u Makarskoj. Tamo je, promatrajuć gospoje naučila kuvat fine stvari i pravit kolače, što joj je vridilo u životu, kad bi je zvali da kuva na pirovima...
Kao mala sam često išla u Brela kod babe i dida. Tada su bile vrlo slabe veze, jer je cesta bila uska, makadamska, još iz Napoleonova doba, pa je bilo lakše "dopucat se" brodom, motorinom, "Brela" ili parobrodom koji je pristaja u Baškoj Vodi.
Dok sam bila u babe razmišljala sam šta bi donila kući s putovanja, pa sam svaki dan skupljala prazne kutijice, najčešće od žigica, i razne komadiće šarenog stakla i tekstila i to krila u kantunu iza škrinje na tavanu, di san spavala na visokoj posteji odsutnoga ujca.
Jednog litnjeg popodneva baba je ništo tražila i nabasala na moje stvari, pa polako , grintajuć da kakvo je to smeće, sve pokupila i bacila prema svojoj kategorizaciji di spada. Ja se nisan usudila dignit glavu i pokazat da sve vidin, akamoli se bunit, samo san u sebi skontala da je baba zločesta.
To se potvrdilo onoga dana kad san s njon išla u Bašku Vodu na parobrod. Ona je na leđima nosila torbu jabuka a mene, unuku od tri-četri godine, vodila za ruku, a tribalo je prić nekoliko kilometara. Ali, muke njoj, ona je velika, (po mom rezonu, a imala je do 160 cm) a mene bolu noge! "Baba, nosi me!" zapomagala san. I ona me uze u ruke, ali nakratko, te me opet spusti na cestu, i tako nekoliko puta. Svaki put kad bi me stavila na tle reslo je moje uvjerenje da je zločesta, jer ona je velika i ne viruje da mene bolu noge.
Ali,babu san ipak puno volila i doživljavala je kao zaminu za mater..
Did mi je bio draži jer se je uvik smija i šalio, pa kad smo, već malo veće, sestra Maksima (sa imenom većim od sebe!) i ja s njim brale višnje, on se je nadmeća s nama i usput šalio uz poneku masniju rič, na babino zgražanje: "Nesrćo stara, šta govoriš prid dicon!" A on bi joj na to:"Bogomojnice, bogomojnice, sa svin opancima ćeš ui raj!"
