Priče od prije 100 godina
Blogoprijateljica Kraljica-Lavica potakla me da i ja pročešljam sjećanja (i osvrte) na kazivanja moje majke Ivke, koja je ostavila ovu dolinu suza 25. listopada 2009. u svojoj 97. godini.
Rođena je, najvjerojatnije, na izmaku 1912. godine, u Donjim Brelima! (Mome mužu nikako nije jasno kako su to "Donja Brela" kad je rodna kuća moje matere ispod samog Biokova!) Ali da bi joj jedan ili dva dana ne bi "nosili" još jednu godinu, prijavili su 4. siječnja 1913. kao datum rođenja.
To se je običavalo kod muške dice, da bi se odgodila vojska, a u ovom slučaju nije jasan motiv.
Kad je mala Ivka prohodala vidilo se da se malo naginje na livu nogu, pa su je u šali u kući znali zvat "cota". I naravno, zaključili su da će bit svakako dobra za čuvanje ovaca.
Kad je stigla do godina za školu nikome taj "luksus" nije pa na pamet! Baba Ive pogotovu nije shvaćala zašto bi mala morala gubit vrime, boje da čuva ovce, gargaša vunu i radi u rukama!
Ali škola bijaše i tada obavezna, samo je pravna država funkcionirala ko i danas!
Međutim našla se jedna mudra meštrovica i nagovorila jude u makarskoj općini da obitelji Mate Sokola pok. Mile na Gornjem Kričku u Donjim Brelima pošalju opomenu da malu šalju u školu, jer im inače ne gine globa!!!
Jadna, bezgotovinska sirotinja se poplašila vlasti i malu Ivku poslaše na naukovanje. Ali libri i bilježnice!!! Još i to! Nek piše na kartu od cimenta ili slično! A domaći rad, hm, šta je radila u školi ako kući mora pisat!? I nije bilo druge nego ić u školu malo ranije (redar na dobrovoljnoj bazi!) i pisat domaći.
Za izostanak iz škole bio je svaki razlog dobar, ali meštrovica još bolja pa nije sudila (valjda da ne bude suđena!) I moja mati (normalno dok nije bila mati) završi tri razreda. Naučila je računat (niko je u životu nije privario!), a i pisat poteke! Kad je bila prilika kome od nas pisat pismo glavon i bradon je svidočila našem podsmijavanju kad bi vidili skandal između velikih i malih slova, pa se posramila ona umisto nas i odustala od jalove rabote. (Doduše, kad je u zlatnin godinama dva puta išla u Zelandu, pisala je kući, pa ko oće nek se smije!)
Ali zato je pod stare dane čitala Dostojevskog!
Nama je ko dici recitirala pisme iz svoje škole kao "Miš" (Reduša je nešto vrlo ljuta...), "Putnik" od Preradovića, "Pošla koka na pazar", "Jutrom rano kad na prozor padne prvi sunčev trak", itd., a te sam i ja recitirala njenoj praunučadi!
Eto, to bi bilo o rođenju i školovanju moje roditeljice, ali to nije sve!